Home » 0 Dragovan Milićević, Robna razmena » SPOLJNA TRGOVINA – UPOREDNA ANALIZA PODATAKA

SPOLJNA TRGOVINA – UPOREDNA ANALIZA PODATAKA

Tačnosti  podataka spoljnotgovinske razmene izmedju zemalja već dugo predstavlja probem koji nije moguće adekvtno i zadovoljavajuće rešiti. O čemu se radi? Pre svega problem evidentiranja roba i usluga izmedju zemalja tj. prikazivanje zvaničnih podataka o spoljnogrgovinskoj razmeni izemdju dve zemlje nalilazi  po pravilu na neslaganja tj. Izvoz jedne zemlje u drugu nije indetičan uvoz druge zemlje i obrnuto.  Uzrok  ovoj pojavi nije jendostavan i polazi od zvanične statistike spoljnotrgovinske razmene odnosno raznolikosti evidentiranja podataka po zemljama pa do teških finansiksih zloupotreba i iznošenja novca van granica zemlje.

Međutim, ono što bi se moglo koristiti kao signal da nešto možda nije u redu jeste rezultat dobijen upoređivanjem podataka zvanične statistike. Misli se na takozvanu statistiku ogledala – Mirror statistiku. Mirror statistikom upoređujemo podatke o robnoj razmeni između dve ili više zemalja, u određenom vremenskom periodu. Na ovaj način se može upoređivati robna razmena ne samo na nivou ukupnog uvoza/izvoza, već i na nivou carinskih tarifa i postupaka i razjasniti uzroci nepodudaranja statističkih podataka. Razlozi odstupanja u podacima dve zemlje mogu biti različiti, počev od kvaliteta popunjavanja carinskih deklaracija i kvaliteta statističkih obrada, pa do raznih nezakonitih ponašanja u cilju izbegavanja plaćanja obaveza koje nastaju po tim ekonomskim aktivnostima. U Evropskoj uniji, gdje se primenjuje gotovo u potpunosti ista metodologija kod praćenja kretanja roba, takođe su prisutne razlike kod podataka spoljnotrgovinskih partnera. Koliko razloga može biti dovoljno govori podatak da međunarodna teorija, kad je u pitanju mirror statistika, definiše mogući opseg odstupanja od 0% do 200%. Nisko odstupanje jeste odstupanje u opsegu od 0% do 15%, srednje od 15% do 50%, a visoko od 50% do 200%. Međutim, kad postoji odstupanje veće od 30% to je već razlog za dodatnu proveru podataka i ustanovljavanje razloga odstupanja. Prema Galinecu, ako se kod uporedne analize robne razmene između dve zemlje pokažu razlike veće od 10–15% na nivou ukupnih pokazatelja ili pak ako se radi o pojedinačno uočenoj većoj razlici u pokazateljima na nivou proizvoda, to upućuje na postojanje sive ekonomije u ovoj oblasti.

Samo odstupanje, sa jedne strane, različito je od zemlje do zemlje ali, isto tako, isti stepen odstupanja različitog je značaja za veliku zemlju sa značajnim obimom spoljnotrgovinskih transakcija od značaja za malu zemlju i tako dalje. Znači, sama činjenica da postoji određeno odstupanje treba tretirati kao signal da se određene stvari provere. Ova vrsta statistike je nešto što se danas u svetu često radi i to ne samo zbog kvaliteta spoljnotrgovinskih podataka. Sjedinjene Američke Država i Kanada (tačnije U.S. Census Bureau i Statistics Canada) su još 1987. godine potpisali sporazum o razmeni platnobilansnih podataka i njihovoj godišnoj kontroli. Slično, SAD rade i sa

drugim značajnim spoljnotrgovinskim partnerima, kao što je slučaj sa Kinom.

Razlozi odstupanja zvničnih podataka i mirror analize su različiti. Kod malih odstupanja moguće su razlike nastale na bazi isveštavanja, zatim nelaganje izmedju dve zemlje nastaje i kod obrade carinskih deklaracija u smislu zemlje porekla i zemlje isporuke i sl.

Pregled odstupanja direktnih i mirror podataka po zemljama.

Od neprocenjivog značaja su podaci ’’Intracen Comtrade Staistics’’ za ozbiljnog analitičara koij se bavi ovim problemima.  ’’Mirror’’ podaci pokazuju izvoz svih zemalja u odnosnu zemlju. Pošto uvoz jedne zemlje predstvlja zbir podataka svih zemalja koji su odredjenu robu izvezli u odredjenu zemlju, ti podaci moraju pokazivati visok stepen sličnosti. Odredjena odstupanja su moguća i uobičajena kako je napred navedeno.

Šta se iz navednih podataka može videti. Najveći stepen neslaganja je kod Srbije i BiH. Na bazi ranije analiziranih podataka o visini ’’sive ekonomije’’ u spoljnoj trgovni, može se zaključiti da u ovoj oblasti državni organi moraju pojačati kontrolu. Sve uštede na bazi kojih će ova zemlja u 2015 i verovatno u narednih par godina pretrpeti velike šteta padaju u vodu visinom neregularnih transakcija u spoljnoj trgovini. Svedoci smo povremnog hapšenja i obelodanjivanja zloupotreba u carisnkim organima kako zbog potvrde ’’fiktivnih istupa’’ robe na carinskim prelazima, kada ona dobija legalni dokument da je izašla iz zemlje formalno, stvarno je završila na domaćem tržištu bez plaćanja poreza i ostalih fiskalnih opterećenja. Na taj način je došlo do falsifikovanja podataka kod uvozu ili izvoza (analiza mirror podataka izvoza u sledećem nastavku), kod uvoza dolazi do zamene dokumentacije i fiktivnog povećanja cena što uzrokuje  iznošenje novca iz zemlje po osnovu fiktivne razlike stvarne cene uvoza i uvoza na bazi prepravljenih faktura. Veliki broj značajnih izvoznika menja dokumenta u okolnim zemljama ili poreskim rajevima uvećavajući obaveze, često je to praksa da odredjena firma ili preduzetnik robu prodaje sam sebi.

Kako stati na put. Jednostavno…primenom koncepta forenzičke revizije i kontrole moguće je u svakom trenutku ispratiti tok novca. Današnji razvoj internetskih komunikacija daje dovoljno materijala da se nelegalni tokovi novca na osnovu uvoza robe značajnije smanje. Bar do nivou ušteda u javnom sektoru…

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>