SRPSKA POLJOPRIVREDA PRE 45 GODINA I 2024: – GODINE KOJE SU POJELI SKAKAVCI-

U želji da se najbolje opiše stanje i položaj poljoprivrede u pretodnih gotovo pola veka u Srbiji setih se naslova Pekićevog romana ne aludirajući na sadržaj istog i teme koje je opsiao ali u prnesenom smislu ovaj naslov najbolje odslikava stanje i dostigunuća u oblasti poljoprivrede u prethodnih 45 godina odnosno šta (ni)je urađeno da ova privredna grana bude dostojna značaja kako za nacionalnu eknomiju tako i kao važan činilac u međunrodnoj razmeni. Pre nego što se porede zvanični statistički podaci o zasejanim površinama u vreme koji mnogi ocenjuju kao  zlatno doba srpske poljoprivrede (ma kako to zvučalo)  i danas u eri napretka nauke i tehnologije, savremnih oruđa, novih genetskih materijala i sl.

Prvo rreba poći od makroekonomskih pretpostavki, a to je visina  domaćeg proizvda poljoprivrede u osmadesetim i 2024 godine. Kako doći do ovih podataka? Statistički godišnjak SR Srbije za 1984 godinu daje praktično sve potrebne podatke. Ali kako podatke od pre 45 godina svesti na sadašnju vrednost i uporediti sa podacima 2024 godine. Jedini ispravni način je preko deviznog kursa prvo DEM a od 2001 godine i Eura. Ali obziorm na to da ne postoji valuta i zemlja bez inflacije u srednjem i dugom roku svođenje prošlih vrednosti kupovne moći valute na sadašnju se vrši kroz koeficijent kretanja cena po godinama (lančani indeks) i  množenja bazne vrednosti sa dobijenim koeficijentom po godinama. Tako je u periodu od 1978 do 2001 godine zbirna stopa inflacija u zemlji domicila DEM bila 88% ili preko koeficijenta 1,88.[1] Kako je od 2021 uspstavljen novi monetarni sistem u EU preko zajendičke valute eura i preračuna nove vrednisti od 1,95 DEM za jedan euro i koiršćem istih mehanizama svođenja prošli vrednosi eura na sadašnji putem lanačnih indeksa kretanja cena dobija se koeficijent od 1,67.[2] Zbirna stopa inflacije korišćena za preračun je 214% za 45 godina ili koeficijent 3,14. Naravno da su preračunate vrednosti po osnovu baznog deviznog kursa iskazanog u DEM pretvorene u Evro delenjem dobijenog iznosa sa 1,95. Ovi pokazatelji su korišćeni kod svođenja društvenog proizvoda i vrednosti izvoza poljoprivrede na sadašnju vrednosit.

Pre  zvaničnog prikaza, a u cilju verodostojnosit prezentacije dati su i slikoviti podaci iz originalnog dokumenta.[3]

Primenjujući več navedenu metodologiju dobijamo sledeće pokazatelje:

Svođenjem na sadašnju vrednost Drutveni proizvod poljoprivrede je u 1980 iznosio 5,3 milijarde eura, 1981- 6,47 i 1982 – 6,2 milijarde erua.

Uzimajući zvnanične podatke Republičkog zavoda za statistiku u 2024 godini (Statističčki kalendar) dobijamo sledeće podatke.

BDP u tekućim cenama u 2024 godini 9.638.519,3 miliona dinara

BDP u evrima tekući kurs je 82.320,6 miliona eura

Prosečan kurs dinara i eura je 117,085 dianra

Imajući u vidu prcenat učeća poljoprivrede u BDP  od 6,1% ukupan BDP poljoprivrede u 2024 godini je bio 5021 miliona eura ili 5milijardi što je manje po vrednstii nego u periodu od 1980-1982 godine za preko 20%.

Što se tiče spojnotrgovinske razmene ( u ovom slučaju je posmatran sano izvoz) podasi su prezentirani u nastavku izlaganja.

Za kretanje kursa dinara i DEM: Biljana StojanovićExchange Rate Regimes of the Dinar 1945–1990: An Assessment of Appropriateness and Efficiency,

Izvori podaci iz Statističkog godišnjaka SR Srbije

Stanje srpske poljoprivrede što se izvoza tiče govori o značajno promenjenoj robnoj strukturi ka proizvodima niske dodate vrednosti i niskog stepena obrade. Dok je izvoz mesa i prerađevina u 1979 i 1980  bio u vrednosti od 1 milijarde današnjh evra u prošloj godini je izvoz iste grupe bio više nego deset puta manji. Istovremeno izvoz žitarica od 300-400 miliona porastao na preko milijardu eura. Mleko ima povećan izvoz ali samo kao rezultat promene vlasničke strukture i prodaje domaćih mlekara velikim inostranim sistemima odnosno multinacionalnim kompanijama.Slična situacija je i kod pića i duvana gde su ranije bivši veliki sisitemi ili propaali ili pak prodati velikim instranim kompaniijam (primer propasti domaćih velikih prerađivačkih sistema u ovoj oblasti su Srbijanka, Budimka, PKB i sl.)

Svemu ovome, o zabrinjavajućem stanju srpkse poljoprivrede govori i kvalitativni pokazatelj bruto dodate vrednosti proizvodnje po jednom hektaru.

Glavna pretpostavka razvoja poljoprivrede su pored kvantitivnih faktora i pokazatelj formiranja ’’Bruto dodate vrednosti’’ po jednom hektaru obradive površine. Drugi značaj pokazatelj je korišćenje poljoprivrednog zemljišta kroz udeo površina pod žitaricama u ukupnim površinama, zatim prinos, spoljnotrgovinska razmena ove grupe poljoprivrednih proizvoda i sl. Smatra se ekstenzivnom poljoprivredom visoko učešće žitarica u realizaciji poljoprivrede, one su između ostalog intermedijarni proizvod za industrijsku preradu i razvoj stočarstva. Osnovni pokazatelji poljoprivrede u 2023 godini

Krucijalni pokazatelj nivoa razvoja poljoprivrede je  bruto dodata vrednost po jednom hektaru obradive površine. Odnosno koliko jedan hektar u proseku odbaci novostvorene vrednosti.

Tu su podaci za bivše socijalističke zemlje u onosu na razvijene gotovo porazni. Po hektaru obradivog zemljišta, Holandija ima preko 13,8 hiljada eura godišnji prinos bruto dodate vrednosti (prihod minus intermedijarna potrošnja) po jednom hektaru. U isto vreme, Srbija po jednom hetaru obradive površine (njive, bašte i drugo obradivo zemljište ima bruto dodatu vrednostu od jedva hiljadu evra ili manje od 100 eura mesečno, ostale socijalističke zemlje još i manje, osim Češke). Druga zemlja po bruto dodatoj vrenosti poljoprivrede svedene na hektar površine je Švajcarska sa preko 11 hiljada eura bruto dodate vrednosti. Belgija i Austrija su na nivou od 3,3 hiljade dolara bruto dodate vrednosti. Ovi pokazatelji najbolje potvrđuju davno sročenu izreku ’’bogat seljak,  bogata i država’’.

Zašto je sve tako, odnosno da smo pre gotovo pola veka imali veći društveni proizvoda sektora poljoprivrede nego danas. Neki od pоkazatelja su:

Podaci o požnjevenim površinama i prinosima govore sledeće:

Namerno ili nenamerno Srbija je uništila svoju poljoprivredu;

• U poljoprivredi povećanje proizvodnje je moguće  agrotehičkim merama, povećanjem prinosa i korišćenja novih iskustava kao i preamena setvenih površina;
• Poljoprivreda je delatnost gde važi zakon ’’opadajućih prinosa’’ odnosno da se sa ograničene površine ne može dobiti neograničena količina prinosa ma koliko se uvećla kolićina opredmećenog rada;
• Ali Srbija posle 45 godina ima značajno manji poljoprivredni output, što je samo po sebi zabrinjavajuće jer su značajno smanjenje  požnjevene površine kod velikog broja kultrua
• Za prethodnih 45 godina broj sela i poljoprivrednih gazdinstava se smanjio za 1/3.
• Devedesetih i početkom dvehiljaditih je sprovedena restitucija i vraćanje zemlja prvobitnim  vlasnicima gde najveći broj njih nije imao ni materijalne ni ljudske resurse da poveča proizvodnju;
• Ugašeni, rasformirani veliki sistemi (Servo Mihalj, PKB, Godomin, PIK Bečej i mnogi drugi) s jedne strane, i dodatno ukrupnjavanje poseda od strane velikih privatnih sistema, naravno, nisu mogli da nadomeste prethodno stanje. Prvo, setvena struktura je promenjena; drugo, pogrešna politika subvencija po hektaru, a ne po prinosu, uslovila je da su velika gazdinstva uzimala novac od države, a da nisu stvarala adekvatnu dodatnu vrednost.
• I pored tehnološkog unapređenja proizvodnje, Srbija ima manju proizvodnju povrća (krompira, naročito pasulja, paradajza, paprike, kupusa i sl.).
• Od izvoznika, Srbija, i pored izrazitih prirodnih pogodnosti, postaje značajan uvoznik osnovnih poljoprivrednih proizvoda (povrća, naročito mesa). Stočarstvo je devastirano, broj goveda i svinja je smanjen (potrebno je pogledati prinose lucerke, ostalih detelina i kukuruza kao osnovnih preduslova za razvoj stočarstva).
• Pozitivan pomak u poslednjih nekoliko godina, kada je reč o zaštiti poljoprivrede od strane države, svakako je dobrodošao, ali je zakasnio. Nažalost, ono što je devastirano pola veka ne može se popraviti za nekoliko godina.
• Srbija ima dva miliona stanovnika manje nego pre pola veka. Depopulacija je zahvatila i druge zemlje Evrope, ali su i pad prirodnog priraštaja i migracije doveli do prekompozicije srpskog domaćinstva, kako brojčano, tako i starosno.
• Rapidno pogoršanje situacije dobija karakter progresije, kada će, posle izvesnog broja godina, sve mere biti uzaludne.
• Kasno smo, kao država, shvatili da poljoprivreda ne može biti prepuštena tržišnim zakonima bez pomoći države, jer specifičnosti njene proizvodnje ne mogu biti prepuštene neoliberalnom tržišnom fundamentalizmu koga se još uvek slepo držimo.

---

[1]  Price indices in Germany 1878-2011  chromeextension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gabriel-zucman.eu/files/capitalisback/T271

[2] Inflaiton in Euro Area 2001-2024 ec.eurostat,eu/prices

[3] Za detaljini uvid u  pokazatelje srpske poljoprivrede osmadesetih godina videti: stat.gov.rs/sttistiki goidišnjak SR Srbije 1984 godine