Home » 0 Dragovan Milićević, Strane direktne investicije » STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-MIT ILI STVARNOST

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-MIT ILI STVARNOST

Osnovni ekonomski aksiom kod definisanja uticaja priliva stranih direktnih investicija na privredni rast zemlje domaćina uglavnom se svodi na sledeće:

Strane direktne investiciije utiču povoljno na ekonomski rast zemlje primaoca jer:

  • Povećavaju zaposlenost;
  • Povećava se privredna aktivnost;
  • Poboljšavaju se ekonomske performanse  privrede;
  • Rast izvoza;
  • Povećanje ekonomske efikasnosti i ukupnog blagostanja i sl.

Da li je uloga stranih direktnih investicija toliko povoljna za zemlju domaćina i od čega ona zavisi pokušaćemo da rasvetlimo kroz  interaktivnu analizu stranih direktih investicija i kretanja osnovnih ekonomskih varijabli. U fokusu su 8 zemalja srednje i jugoistočne Evrope  i Latinske Amerike (Meksiko i Argentina).

Analizirane evropske zemlje su: Albanija, Bugarska, Rumunija, Poljska, Madjarska i Srbija.

Albanija: (SDI u dolarima, ostali pokazatelji relativno učešće i stope rasta) – (svi podaci koji se komentarišu nalaze se ispod teksta u zbirnim tabelama)

Što se Albanije tiče, beleži se konstantan priliv stranih direktnih investicija od 1992 godine, ali je prisutan trend pada društvenog proizvoda, rast nezaposlenosti , pad učešća industrije u stvarnaju GDP, (izražena deindustrijalizacija, stepen otvorenosti privrede kroz učešće izvoza u stvaranju GDP je zanemarljiv, značajno raste učešće uvoza u GDP, što govori o
eskalacije trgovinskog deficita. Takodje raste realna kamata. Ekonometrijskim testom je potvrdjena minorna uloga stranih direktnih investicija u porastu društvenog proizvoda.

Struktura priliva SDI po sektorima:

Argentina

I u slučaju Argentine važi isti zaključak. Rast priliva SDI nije uslovio poboljšanje makreoekonksih performansi, pe svega cikljično kretanje GDP i u situacijama kada je priliv stranog kapitala bio izrazit, pad učešća industrije u stvaranju GDP,  relaivno mala otvorenost privrede, pad učešća izvoza u strukturi GDP, rast uvoza i kumuliranje deficita trgovinskog bilansa.

Struktura priliva po sektorima:

Meksiko:

Izvor:data.worldbank.org

Ni u Meksiku nema kvalitativnog uticaja SDI na makroekomske performanse zemlje. Takodje ne postoji korelaciona veza priliva SDI i rasta GDP, industrijske proizvodnje i zaposlenosti.

Sektorska struktura priliva SDI:

Poljska

Madjarska

Madjarska je vrlo zanimljiv primer uticaja priliva SDI na osnovne makroekonomske varijable. Najveći godišnji rast GDP Madjarske je bio od 1998-2005 kada je priliv stranih direktnih investicija iznosio po par milijardi dolara godišnje.  U 2006, 2007 i 2008 rast priliva SDI je bio enormno veliki sa maksimumom u 2008 od 74 milijrade dolara. Istovremeno je
izostao rast GDP , bio je manji od 1% godišnje. Najveći stok SDI u Madjarskoj je u tercijalnom sektoru preko 45 milijradi što najbolje odslikava činjenicu da je i u Madjarskoj učešće industrije u stvaranju GDP se značajno ne pomera dve decenije sa malim odstupanjima.

Bugarska

Rumunija:

Srbija:

Značajniji priliv stranih direktnih investicija u Srbiju je počeo od 2002godine. Priliv je bio po više osnova:

Prodaje preduzeća i banaka u procesu privatizacije;

Prodaja velikih trgovinskih i kompanija u domenu prehrambene i gradjevinske industrije i sl.

Srbija je paradigma potpunog izostanka uticaja stranih direktnih investicija na privredni rast. Pre svega jer je najveći deo stranih investicija kroz proces privatizacije išao na popunu budžeta i vrlo skromnim uticajem fiskalnog mulitiplikatora na privredni rast. Porast tražnje se pre svega reflektovao kroz porast cena. Izostao je porast zaposlenih jer je bilo izrazito malo ‘’greenfield’’ investicija koje neposredno dovode do porasta zaposlenosti i privrednih potencijala naračito u sektorima razmenjivih dobara.

Najveći deo investicija je u nerazmenjivim sektorima (trgovina i finansije) koje ne doprinose niti rastu privrede, niti rastu konkurentnosti niti pak poboljšanju izvozne pozicije zemlje.

 

Rekapitulacija:
Nulta hipoteza o pozitivnom uticaju SDI na privredni rast i zaposlenost je kod analiziranih zemalja odbačena. Mnogo je bitinija sektorska struktura i oblik stranih direktinh investicija od njihovog kvantuma. Ništa ne govori konstatacija da će zemlja domaćin priliva SDI imati blagodeti od njihovog priliva ukoliko se pravilno ne usmeri njihova struktura. U svim zemljama je došlo do pogoršanja bilansa plaćanja zemlje, odnosno značajno bržim rastom uvoza od izvoza posmatranih zemalja.

 

3 Komentara na STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-MIT ILI STVARNOST

  1. Da i kada se jos sa tim ukrsti kapital koji je unet po osnovu duga tj. kada se vidi na sta je potrosen, dodje se do cinjenice da Srbiji treba staraoc…
    Posebno u svetlu cinjenice da smo se kasnije drito zaduzivali zbog ocuvanja nerealnog standarda koji je nastao na osnovu privatizacije i to nesto malo stranih investicija..
    Na stranu cinjenica da iza stranih direktnih investicija uveliko stoji i kapital nasih ljudi iz dijaspore.Vise kao doznake ??

    Dakle ovde se ne zna u “pare” a i kako bi se znalo kad svako malo izbije rat koji anulira sva stecena materijalna dobra. Stvorio se kult nepostovanja materijalnog, a otud valjda i ona odredba o nebeskom narodu jer nesto se mora biti ,zar ne…

  2. Svakako se moze reci da su strane investicije odlicna stvar, ali da je itekako bitno u kakav drustveno-ekonomski sistem se ulaze. Celokupno drustvo mora biti posveceno stvaranju nove vrednosti, u protivnom, investicije su samo kap u moru koje ne talasa. Inace, vrlo zanimiljiva analiza.

  3. Problem srpske ekonomije je premali obim investicija, pa samim tim i stranih investicija, jer se u Srbiji iz nepoznatog
    razloga podsticala potrošnja. Uticaj unvesticija na rast
    BDP je objašnjen kako teoriski od strane J.M. Kejnsa, tako i praktično na primeru Južne Koreje, aziskih tigrova, danas Kine
    jer rast BDP nije moguć bez investiranja i izvoza.

    Problem Srbije je u tome što su SDI uglavnom u Srbiju ušle
    kroz proces privatizacije, pa se ne radi o klasičnim investicijama, jer je novac iz privrede skrenut u potrošnju,
    a dobar deo privatizacija je bio poguban po srpska predu-
    zeća.

    Primer FIAT-a nije dobar jer se radi o SDI na osnovu budžet-
    ske garancije Srbije, i uopšte naš problem je što stranci
    ne troše svoj novac, nego privatizovana preduzeća zadužuju
    pa kad propadni, nama ostave finansijskog invalida.

Leave a Reply to Darko Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>