Albanke sve manje rađaju, stopa fertiliteta u 2018.

Мотив за проверу података у бази Евростата био ми је текст у Гардијану о јачању деснице у Источној Европи и жељи да се већом стопом рађања, финансијски подстакнутом, а не приливом миграната, повећа број становника линк.

Пројекције о становништву, из угла источне Европе су прилично језиве: очекује се да ће број становника овог дела Европе бити смањен са 292 милиона на 218 у 2100, док ће у истом периоду број становника западне Африке бити повећан са 372 милиона на 1,6 милијарди. Уколико за ова два географска подручја узмемо у обзир и плодност земље, очигледно је у ком правцу се очекују масовне миграције и „замена становништва“.

Скоро све земље источне Европе предузимају неке пронаталитетне мере, а Русија ће новим уставом додатно подићи породицу и рађање у хијерархији приоритета.

Као што сам писао о Србистану тако сам и пре годину дана писао да су по први пут у 2017. Српкиње рађале више деце од Албанки (линк). Већ у 2018 Србија је остварила значајну предност у односу на Албанију, не зато што се у њој рађа више беба, већ зато што је у Албанији додатно смањена стопа фертилитета. У Србији је она остала истих 1,49 детета по мајци, а у Албанији је смањена са 1,48 на 1,37.

Према приштински подацима (https://ask.rks-gov.net/media/5285/buletini-tremujor-tm4-2019-janar-2020.pdf) број рођене деце у 2019. смањен је 2,6% (са 22.622 у 2018 на 22.042 у 2019) те је и стопа фертилитета смањена на мање од 1,6 детета по жени.

Подаци за друге земље источне Европе указују на опоравак стопе фертилитета која је у већини достигла минимум крајем деведесетих или почетком миленијума. Пад фертилитета био је повезан са економским сломом као што је и опоравак у вези са већом стопом запослености код жена након 2000-те.

Стопа фертилитета
2018
European Union 1,55
Georgia 2,09
Turkey 1,99
France 1,88
Romania 1,76
Sweden 1,76
Montenegro 1,76
Ireland 1,75
Denmark 1,73
Azerbaijan 1,73
Czechia 1,71
Iceland 1,71
United Kingdom 1,68
Estonia 1,67
Kosovo (1244/99) 1,65
Lithuania 1,63
Belgium 1,62
Latvia 1,60
Slovenia 1,60
Netherlands 1,59
Liechtenstein 1,58
Germany 1,57
Armenia 1,57
Bulgaria 1,56
Norway 1,56
Hungary 1,55
Slovakia 1,54
Switzerland 1,52
Serbia 1,49
Croatia 1,47
Austria 1,47
Poland 1,46
Belarus 1,45
Portugal 1,42
North Macedonia 1,42
Finland 1,41
Luxembourg 1,38
Albania 1,37
Greece 1,35
Cyprus 1,32
Italy 1,29
Spain 1,26
Malta 1,23
Ukraine 1,20

 

 

2 komentara

  1. Nemojte, molim Vas, da Srbiju nazivate „Srbistanom“. Porobljivači (multinacionalni kapital) i kompradori (ovi domaći samozvani vizionari) hoće da svoju ravnodušnost prema stanovništvu koje pljačkom uništavaju njoj usade mržnju prema sopstvenoj zemlji i ljudima u njoj. A zašto? Zato što se pobuna uvek javlja iz samopoštovanja, ljubavi prema „svome otečestvu“ i osećanjem narušenog ličnog dostojanstva. A sve se prvo vidi u jeziku koji koristimo, tako i u nazivu teritorije koja je okupirana. Ima jedno vrlo zanimljivo predavanje, traje 45 minuta, potražite ga: „О језику транзиције и смени дискурсних режима“.

Оставите одговор на Miloš Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *