Albanska ekspanzija: povrće

У ситуацији када високи државни чиновник Србије добије јавне батине у Косовској Митровици, спроводе се од дивљака и примитиваца улицама Приштине, није на одмет завирити у економске интересе те друге стране која национални идентитет заснива на мржњи према Србима и свему што има везе са српским. Подаци о трговини дрогом, оружјем, робљем и украденом децом по српским породилиштима нису ми познати. Али, лако је погледати јавно доступне податке о робној размени и видети кога би где и шта заболело.

Овде нећемо о слободном увозу оваца и коза из Албаније у Србију, у ситуацији када се сточни фонд јужно од Београда десеткује, па ће га „мудра“ државна политика докусурити. Не, овде ћемо писати о поврћу.

Увоз поврћа из Албаније у 2008. вредео је 4 хиљаде евра, а 2017. вредео је 11.600 хиљада евра, што значи да је за 9 година повећан 2.900 пута!

Укупан увоз поврћа је незнатно повећан, са 53,1 на 552 милиона евра, те су повртари из Албаније достигли удео од 21% укупног увоза, а на штету БЈР Македоније, одакле је увоз смањен са 21,6 на 7,2 милиона евра. Раст увоза поврћа повећан је још из Пољске (са 0,8 на 5,2 милиона евра) и из Шпаније (са 2,2 на 4,2 милиона евра).

Product: 07 Edible vegetables and certain roots and tubers
Unit : Euro thousand
Exporters	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017
World	53.148	38.232	43.971	50.120	48.528	56.248	56.491	63.788	51.953	55.249
Albania	4	22	115	424	1.038	2.049	2.847	6.620	9.023	11.600
Macedonia, TFYR	21.606	18.296	19.121	18.370	14.136	14.108	13.503	11.081	8.034	7.231
Poland	816	697	751	1.002	1.969	2.378	3.661	4.562	2.975	5.242
Spain	2.197	1.337	1.227	2.122	2.301	2.536	3.103	4.659	4.043	4.155
Italy	3.319	1.314	1.729	2.112	2.435	2.320	3.231	3.812	4.491	3.998
Netherlands	4.790	1.482	3.455	5.103	4.831	6.969	7.191	7.458	5.402	3.586
Turkey	1.620	1.832	2.812	2.851	2.308	2.137	1.937	1.723	2.022	2.667
Greece	426	283	343	596	1.036	2.395	2.808	2.753	3.340	2.630
Kyrgyzstan	3.139	4.465	2.827	3.380	4.892	4.233	3.188	4.223	2.877	2.240
China	3.514	2.771	3.389	3.748	2.802	3.548	1.876	2.035	2.090	1.544
Belgium	366	110	266	504	651	901	1.389	1.643	1.050	1.198
Bulgaria	319	54	60	236	489	372	169	908	472	1.083
Hungary	1.104	606	999	944	1.209	1.520	1.148	1.651	989	1.052
France	162	52	87	373	115	96	378	693	258	901
Germany	2.423	1.217	1.789	2.252	1.862	2.030	3.117	1.545	730	864
Egypt	801	494	645	337	711	263	878	1.076	304	769
Argentina	1.196	786	764	715	796	279	530	516	796	689
Croatia	249	51	240	146	372	718	665	2.836	263	632
United States of America	225	134	398	622	544	363	491	113	149	566

 

Из детаљних података о увозу по производима види се да се ради највише о парадајзу (7,6 милиона евра), краставцима и корнишонима (2,4), осталом поврћу (1 милион), купусу, карфиону, келераби, кељу и сличном купусном јестивом поврћу (319 хиљада евра) и луку, влашцу, празилуку и осталим луковима (166 хиљада евра).

Ово су све производи које су традиционално пласирали Македонци (како ли ће се звати када промене име држави: Вардарци?) ван сезоне, али исто тако и српска „јужна пруга“ Врањанци и Лесковчани.

Сад, ако не можемо да се заштитимо од изјава Едија Раме о уједињењу Албаније и Косова, постоје интереси домаћих најнапреднијих пољопривредних произвођача из околине Лесковца које би, у неком тренутну, требало заштити. Постоје механизми заштите, а постоје и аргументи о пребрзом расту увоза који штети домаћој производњи.

Увоз из Албаније је за две године удвостручен, са 18 милиона евра у 2015. на 36,8 милиона евра у 2017. Након поврћа, највише вреди увоз обуће, који је са милион евра у 2013. повећан на 10,2 милиона у 2017.

И тако, лепо је промовисати слободну трговину и њене предности за ширење тржишта, раст конкуренције и пад цена. Али, Албанци са Косова и Метохије нису једном блокирали пласман производа из Србије, нити то више неће чинити.