Амерички сан 2020: одабране карактеристике становања

Подаци из пописа становништва 2020. (линк) мотивисали су ме да проверим колико је раст становништва по америчким државама у вези са победом Бајдена над Трампом, али су ми се жеље за анализом изјаловиле. Интуитивно, Бајден је победио у брже растућим државама, у односу на оне у којима је становништво пореклом из Немачке, припада белој раси…, али ко сам ја да се бавим таквим анализама и увидима?

Уместо оваквих расистичко-конспиративних тема уживао сам да очитам податке о америчком сну: животу у пространим кућама, а не у зградама.

Само ћу очитати податке, без да износим коментаре.

• Просечна цена кућа у власништву, медијана, је 240.500 евра. У томе је 3,1 милиона кућа које вреде више од милион долара, што значи да су око 2% од свих америчких породица доларски милионери, само на основу некретнина које имају у власништву.
• Просечна цена одржавања кућа у власништву је 505 долара, кућа које се изнајмљују 1.097 долара, а кућа под хипотеком 1.609 долара. Првих је 30,1 милиона, других 40,9 а трећих 48,6 милиона. Када ће из друге групе неко прећи у трећу групу зависи од рачуница да ли је спреман да повећа трошкове становања за око 500 долара да би у старости, када се отплати хипотека, трошкови становања били мањи за око 600 долара у односу на ренту, или за око 1.100 долара, у односу на хипотеку.
• Од 139,7 милиона стамбених јединица у 122,8 се живи, док је 16,9 милиона слободно. Назовимо их „викендицама“, мада разлози могу да буду и исељење породица због неплаћања хипотеке, демографска пустош, попут напуштених кућа у Србији, шта год да је разлог.
• У овом укупном броју стамбених јединица 61,3% су одвојене појединачне стамбене јединице – куће. У зградама са више од 20 станова има 9,7% или 13,6 милиона станова. Постоји и 8,5 милиона покретних кућа (6,1% од укупног броја) и 140.324 чамаца, комбија и сличних јединица за становање.
• Колико је озбиљна економска криза била 2008-2009. најбоље нам показују подаци о старости стамбених јединица. Број саграђених од 2000. до 2009. био је 18,4 милиона, а од 2010. до 2020. тачно 10 милиона, што значи да је стамбена изградња готово преполовљена. Број изграђених кућа након 2010. најмањи је од 1950. и упоредив је са бројем које су још увек у функцији изграђене током и после Другог светског рата, 1940-1949. Тада је Американцима као лек од ратних траума омогућено да, уколико пожеле, остваре сад да од радничке плате купе кућу и формирају породицу. Највећи број кућа које се користе, као и станова у Србији, изграђен је у периоду од 1970. до 1979.
• Од 78,7 милиона кућа у власништву (са или без хипотеке) највећи број имао је вредност између 200 и 500 хиљада долара (41,8% од свих стамбених јединица).
• Међу свих 139,7 милиона стамбених јединица највећи број је имао 5 (26,9 милиона или 19,3%) или 6 соба (24,6 милиона или 17,6%). Медијални број соба био је 5,5. Када помножимо број стамбених јединица са бројем соба долазимо до најмање 784 милиона соба (9 и више је помножено са 9) што када се подели са бројем пописаних становника (329,5 милиона) даје у просеку 2,4 собе, и то је баш америчко претеривање. У Европи (линк) највећи број соба по становнику има Малта (2,2), следе је Белгија и Ирска (2,1), а по 2 собе по становнику имају у Луксембургу, Кипру, Холандији и Норвешкој.
• Спаваћу собу нема 3,65 милиона стамбених јединица. Најмањи број спаваћих соба је 378 милиона што значи да око половине свих соба служе за спавање док друга половина има различите функције (радна, дневна…).
• Амерички сан садржи уз велике куће и добра аутомобиле и лакоћу промене места живљења, мобилност, и подаци то и показују. Чак 56,5% стамбених јединица је усељено у последњих 10 година, а 76,8% у последњих 20, док је 23,2% насељено дуже од 2000. Колико је становника Србије променило кућу или стан у којем је живео након НАТО бомбардовања 1999?
• Аутомобили су за Американце као обућа за Србе и друге сиромашније народе широм наше планете. Само 8,6% стамбених јединице није имало и аутомобиле (6,1% је покретних кућа, па им аутомобили нису ни потребни), 32,4% је имало по један, 36,9% по два и 22,1% по три аутомобила. То је најмање 211,8 милиона аутомобила или 640 на 1.000 становника (или по један за сваку особу узраста од 16 до 64 година), а тачан број и однос је лако пронаћи на Цензусу или порталу Светске банке.
• Да су Американци енергетски расипници доказује податак да је само 249 хиљада стамбених јединица, што је 0,2% користило соларну енергију за загревање станова. Природни гас из мреже је користило 47,8% стамбених јединица а 39,5% електричну енергију.
• Од укупног броја насељених стамбених јединица (122,8 милиона) само 0,4% није било прикључених на водовод, 0,8% није имало кухињу и 1% није имало телефон.
• Од 41,9 милиона стамбених јединица које су плаћале ренту готово две трећине (64%) је имало трошак ренте између 500 и 1.500 долара, а четири петине од 500 до 2.000 долара. Било је и 1,1 милиона расипника који су плаћали ренту преко 3.000 долара. Претпоставимо да је добар део њих припадао страним дипломатама и директорима страних мултинационалних компанија.
• Удео ренти у укупним приходима домаћинстава био је до 35% код 60,6% домаћинстава, а већи од 35% код 39,4%.