Degree of colonization in 2019.

Степен колонизације у 2019. мерен односом кумулативног одлива и прилива СДИ

Приложену табелу односа укупног одлива и прилива СДИ треба посматрати са извесним опрезом, то јест, не треба је тумачити буквално. Нека развијена и уређена држава може да има низак однос одлива према приливу СДИ, а да ипак стране компаније поштују локалну традицију, менталитет, природно окружење и запослене. Нека држава може да има и већи одлив од прилива СДИ а да стране компаније у тој земљи уништавају природу и здравље људи, запослене третирају као робове, итд. Све то, добро или лоше, могу да чине и компаније у домаћем власништву.

Боља мера колонизације је међународна инвестициона позиција, јер она обухвата и стање спољних дугова (или дате кредите, у случају земаља нето-кредитора) и Небојша Катић је користио овај показатељ како би указао на чињеницу да Србија има најнеповољнију позицију међу земљама источне Европе.

За разлику од уваженог Небојше Катића, који прави одличне синтезе, као аналитичар водим се девизом „дај шта даш“, па шта дохватим изложим без неке дубље анализе, и синтезе као шлага на торти.

Овде, у конкретном случају хватања података, имамо земље рангиране по односу одлива према приливу СДИ као мери „суверености“ држава и територија. Од 201 територије и државе само 25 је имало већи одлив страних инвестиција од прилива, што јасно указује како на високу концентрацију земаља матица великих компанија, тако и на велику зависност највећег дела планете од силе и богатства сконцентрисаних у високо развијеним земљама.

Најповољнији однос има Јапан, има 8,2 пута већу вредност одлива од прилива. Јапан доказује релативност коришћења ових података за мерење степена колонизације, јер какву сувереност поседује уколико се користи као војна база САД-а?

Исто важи за Тајван на другом месту, јер је он кинески, баш као што је и Косово и Метохија српско, и није признат као држава.

Од земаља са већим одливом од прилива треба истаћи Кину, за коју још увек постоји веровање да је у колонијалном положају због великог прилива СДИ и активности страних компанија. То није тачно. Уколико Кина може да контролише кретање сваког свог становника то чини и пословању страних компанија. А при томе сада има и већу вредност одлива од прилива.

И када овако кренем да филозофирам, брзо се уморим, па не могу да се бавим свим детаљима. Само ћу још две чињенице коментарисати.

УК, Русија и САД имају сличан колонијални положај, мерено овим односом. Суштинску разлику између УК и САД, са једне стране, и Русије са друге, представљају више профитне стопе које остварују компаније из САД и УК у трећим земљама у односу на могућност страних компанија да остваре профит у њима. То мислим, а нисам и сигуран, није случај са Русијом.

Уз споменуте Енглезе, Русе и Амере укупно 23 земље имају већи однос од 50% одлива према приливу СДИ, што значи да 153 државе, и наше окупирано Косово и Метохија имају два и више пута већу вредност прилива од одлива СДИ. Србија без КиМ припада групи од 95 земаља које имају 10 и више пута већу вредност прилива од одлива док је Косово и Метохија изнад ове групе, граничник са 10,2% одлива у односу на прилив. Од Србије неповољнији однос имају Словачка, Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, С. Македонија и Румунија. У Случају продаје Телекома Србија наша земља би по овом показатељу значајно „напредовала“ ка дну листе јер би се смањила вредност наших улагања у иностранству, па тиме и погоршао однос одлива и прилива.

Када објединимо податке за Србију са подацима за Косово и Метохију, а то би смо требали да радимо код свих показатеља, долазимо до 9,4% одлива СДИ у односу на прилив, што нам само за једну децималу побољшава показатељ.

Екстремне случајеве колонизације представља 27 земаља на дну листе које немају регистрован одлив СДИ у иностранство, а имају неку вредност прилива.

Да закључим, нисмо најгори на свету, налазимо се мало испод средине свих земаља и територија за које постоје подаци. Ипак, увек може да буде и горе. Могло би да буде и боље, али нам светиње и приоритети баш и нису најбоље постављени.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *