Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Изашла је априлска база података ММФ-а „World Economic Outlook“ (линк), па можемо наставити са анализом динамике БДП-а коју смо започели пре њеног излажења (линк).
ММФ је изашао са проценом раста по земљама до 2030. године.
Према овим подацима, светска економија ће бити увећана за 173,7% у односу на 2000. док ће српска економија остварити раст од 167,6%, те ће имати просечан раст у светском оквиру.
Мали проблем у овом сагледавању динамике БДП-а је чињеница да је Србија током деведесетих година прошлог века остварила пад за 52,4% док је светска економија имала раст за 37,5% па је Србија имала само 34,6% БДП-а у односу на могућност да је остварила исти раст као и светска економија. Стога је остварен раст након 2000. године био недовољан да ову маргинализацију умањи, већ је она додатно продубљена на 32,5% у 2024. години уз светлу перспективу да ће се релативно заостајање умањити на 34,2% захваљујући светлим перспективама до 2030. године.
Приложен графикон приказује маргинализацију Србије у односу на 1989. годину, од када би Србија до 2030. године требало да буде за 27,5% изнад нивоа из 1989. док ће светска економија бити увећана 3,7 пута.
Према очекиваном расту, од 2000. до 2030. године, Србија ће се налазити на 84. месту у свету међу 184 земље и територије за које ММФ има податке за цео период посматрања.
Већи раст у овом периоду од Србије очекује се да ће остварити Косово и Метохија (+216,7%), Албанија (+214,6%) и Румунија (+176,8%) у њеном окружењу, док ће остале земље имати мањи раст, а најмањи Мађарска (+101,1%) и Хрватска (+103,0%).
Колико је релативна промена БДП-а, сама по себи, бесмислена, може се разумети ако се прочита о искуству Гвајане, као најбрже растуће земље у свету, у овом периоду:
Прошлост смо овде поделили на шест четворогодишњих периода и израчунали смо кумулативан раст који ММФ процењује од 2024. до 2030. године.
Четворогодишње периоде смо изабрали, уместо почетно жељених петолетки, да би ухватили утицај кризних година: 2008, 2012. и 2020.
ММФ је увек оптимистичан када процењује раст за Србију, као своју редовну муштерију, и било би интересантно када би од 2000. године пронашли и израчунали његове процене, јер би по њима, да су се оствариле, Србија била једна од најбрже растућих економија у свету. Овако, и даље нам дају најбољу перспективу за раст у окружењу, али тек ћемо 2031. године моћи да анализирамо колико је наша стварност одступила од ових лепих процена ММФ-а.
Али, констатујмо са пар реченица овде изнете податке за шест четворогодишњих периода.
У периоду од 2001. до 2004. Србија је остварила најбољи ранг по расту до сада, била је на 37. месту (+26,9%) и упоредива са Русијом која се такође извлачила из дубине пада током 90-тих година прошлог века. Имала је највиши раст у окружењу, мало испред Албаније, Румуније и Босне и Херцеговине.
У периоду од 2005. до 2008. године Србија је пала на 69. место по оствареном четворогодишњем расту (+24,8%) и већи релативан раст од ње оствариле су Румунија, Црна Гора, Бугарска и Албанија.
У оба ова периода Србија је имала већи раст од светског просека те је незнатно умањивала свој релативан заостатак из 90-тих.
У трећем периоду, од 2009. до 2012, Србија је имала пад БДП-а за 2,0% док је светска економија повећана за 12,8%, и била је на неславном 157. месту по оствареном расту међу 190 земаља и територија са подацима за поређење. Идентичан пад је имала и Босна и Херцеговина, док су дубљи пад имале Црна Гора, Румунија, Мађарска и Хрватска.
И у четвртом периоду, упркос расту за 2,9%, од 2013. до 2016. године, Србија је још неславније пала на 166. место и била је најнеуспешнија од свих земаља у окружењу. Светска економија повећана је за 14,3%, те је настављена њена маргинализација у светској економији.
У кумулативу, у трећем и четвртом периоду, од 2009. до 2016. године, остварен је раст од само 0,8%, па скоро да се може говорити о изгубљеној деценији (недостају две године) за економски раст.
Пети период обухвата 2020. годину када је светска економија имала пад, док је код Србије он био занемљарљив. Подсетимо се, прво смо победили корону у мају 2020, па су одржани избори, па је била побуна народа 7.7.2020. због поновног враћања у карантин, па је након те побуне Србија имала најслободније услове за кретање у Европи, те је БДП мање оборен од већине европских земаља. Већи раст од Србије у овом периоду имала је само Румунија, а Србија је опет мало надокнадила историјско заостајање јер је светски БДП повећан за 7,9%.
По оствареном расту од 11,1%, ма колико био скроман, била је на 51. месту у свету.
У последњем периоду, од 2021. до 2024. године, Србија је остварила раст од 19,5% док је светска економија имала раст од 18,1%, и она је занемарљиво мало опет надокнадила своје раније заостајање. Већи раст у овом периоду имале су Црна Гора, која је била на 16. месту у свету, Хрватска на 19, КиМ на 36. и Албанија на 49. Све ове сусеткиње и Косово и Метохија имале су дубљи пад у 2020 (Црна Гора -15,3%, Хрватска -8,3%, КиМ -5,3%, Албанија -3,3%, Србија само -1,0%), па су имале и већи раст након закључавања у 2020. и катастрофалне туристичке сезоне у тој години.
По стопи раста у шестом периоду Србија је на 75. месту у свету, међу земљама са доступним подацима.
За Србију се очекује да ће до 2030. године, након 2024. остварити кумулативан раст од 26,1% и само је Косово и Метохија испред ње са 26,2%, док се за свет очекује раст од 20,0%, па би се додатно, занемарљиво, смањила њена маргинализација која се догодила током 90-тих година прошлог века.
Ове процене ММФ-а још увек нису узеле у обзир могућу катастрофу светске економије услед царина САД-а које су повећане од средине априла, пар дана пре изласка најновијег шестомесечног извештаја ове институције.
