Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Industrija, Međunarodno okruženje » Dodata vrednost u prerađivačkoj industriji 2000-2010: promene u dinamici i strukturi između industrijalizovanih i zemalja u razvoju

Dodata vrednost u prerađivačkoj industriji 2000-2010: promene u dinamici i strukturi između industrijalizovanih i zemalja u razvoju

Prema podacima UNIDO dodata vrednost u prerađivačkoj industriji rasla je po prosečnoj stopi od 3,4% od 2000 do 2005 godine, da bi usled svetske ekonomske krize njen rast bio smanjen na samo 0,8%, od 2005 do 2010 godine. U tome su, zahvaljujući rastu u Kini i Africi, zemlje u razvoju čak ubrzale rast sa 6,7% na 7,1% dok su industrijalizovane zemlje nakon rasta po stopi od 2,3% imale pad po stopi od 1,7%.

Prosečna novostvorena vrednost u prerađivačkoj industriji po stanovniku povećana je sa  827 dolara u 1990, na 948 dolarau 2000, i na 1052 dolara u 2010 godini. Kod zemalja u razvoju povećana je sa 171na 254 i na 430 dolara, u čemu kod Kine sa 100 na 303 i 820, dok je kod industrijalizovanih zemalja povećana sa 3.575 na 4.239 i na 4.267 dolara. Na pokazatelje po stanovniku utiče vrlo različita dinamika broja stanovnika u nerazvijenim i razvijenim zemljama, kod prvih visok natalitet smanjuje stopu rasta, dok kod druge pad broja stanovnika povećava pokazatelje po stanovniku, i pri padu dodate vrednosti.

Stope rasta po granama prerađivačke industrije

Industrijalizovane zemlje su imale opadajuće stope rasta kod gotovo svih radno i resursno intenzivnih industrijskih grana, u dvocifrenim oblastima od 15 do 23, u oba podperioda. Dodata vrednost u proizvodnji hrane i pića rasla je u skladu sa brojem stanovnika, 1,1%, u periodu od 2000. do 2005. godine i po 0,6% od 2005. do 2010. godine. Relativno visoke stope rasta, nakon 2005. godine, industrijske zemlje ostvarile su kod radio, TV i komunikacione opreme (7,7%), kancelarijskih, računovodstvenih i kompjuterskih mašina (7,1%), dok je rast po „pristojnim“ stopama ostvaren još kod medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata (3,9%), ostale transportne opreme (3,4%), i električnih mašina i aparata (3%). Pošto je kod svih pomenutih oblasti, izuzev radio, TV i komunikacione opreme, stopa rasta povećana u odnosu na periodu pre 2005. godine, moguće je da je to posledica većeg udela novoindustrijalizovanih azijskih zemalja u ukupnoj dodatoj vrednosti razvijenih zemalja.

Kod zemalja u razvoju, do 23. oblasti (23 je prerada nafte) u oba podperioda ostvarena prosečna godišnja stopa rasta bila je kod svih oblasti veća od 5% (izuzev derivata nafte, gde je do 2005. bila 7,8%, a nakon 2005. bila je 3,2%). Kod oblasti srednjih i viših tehnologija, od 24. do 36. oblasti, ostvarene stope rasta bile su kod većine industrijskih grana veće od 10% u oba potperioda. Pošto je rast u Kini bio prosečno 10% u svih deset godina interesantno bi bilo da su statističari UNIDO-a izračunali rast zemalja u razvoju po granama bez Kine.

Kada se posmatra na nivou sveta, veći rast od 5% u oba potperioda imali su samo radio, TV i komunikaciona oprema (10,4% i 8,9%), osnovni metali (7,8% i 5%) i proizvodnja duvana (5% i 5,5%). Rast iznad 5% u periodu nakon 2005, dok je do 2005 prosečna stopa rasta bila niža, imali su kancelarijske, računovodstvene i kompjuterske mašine (7,8%), Radio, TV i komunikaciona oprema (8,7%), i ostala transportna oprema (6,6%).

Udeli industrijskih grana u ukupnoj dodatoj vrednosti prerađivačke industrije

Osnovna strukturna promena kod industrijalizovanih zemalja, u 2010. u odnosu na 2000. godinu, bila je rast udela radio, TV i komunikacione opreme u ukupnoj novostvorenoj vrednosti sa 15,6% na 29,2%. Rast udela u dodatoj vrednosti imali su samo još medicinski, precizni i optički instrumenti (sa 2,4% na 2,7%) i ostala transportna oprema (sa 2,3% na 2,4%), dok je udeo svih ostalih industrijskih grana smanjen.

Kod zemalja u razvoju najveći porast udela imali su osnovni metali (za 3,5 strukturna poena, sa 6,6% na 10,1%), električne mašine i aparati (sa 3,6% na 6,4%) i radio, TV i komunikaciona oprema (sa 7,8% na 10,4%), dok su najveće smanjenje imali hrana i pića (sa 14,5% na 12,7%) i prerada nafte (sa 7,2% na 4,7%).

U ukupnoj svetskoj dodatoj vrednosti prerađivačke industrije povećan je udeo samo pet industrijskih grana (radio, TV i komunikaciona oprema; osnovni metali; električne mašine i aparati; kancelarijske, računovodstvene i kompjuterske mašine; i ostala transportna oprema), kod dve je ostao isti (medicinski, precizni i optički instrumenti; i proizvodnja duvana), dok je kod ostalih 15 industrijskih grana udeo smanjen.

Udeli industrijskih i zemalja u razvoju u dodatoj vrednosti po granama prerađivačke industrije

Udeli zemalja ZND ni u jednoj industrijskoj grani u 2010 godini nisu premašivali 3%, pa neće biti komentarisani, što nije učinjeno ni kod stopa rasta, ni udela u ukupnoj dodatoj vrednosti.

Usled bitno viših stopa rasta dodate vrednosti do 2005 godine kod zemalja u razvoju u odnosu na industrijalizovane zemlje, a zatim i pada dodate vrednosti u industrijalizovanim zemljama, pri daljem rastu u zemljama u razvoju, nakon 2005 godine, udeo industrijalizovanih zemalja je u svim industrijskim granama značajno smanjen. U 2000 godini zemlje u razvoju su imale veću dodatu vrednost od industrijalizovanih zemalja samo u proizvodnji duvanskih proizvoda, u 2005. godini imale su i kod odeće i obuće, u 2010 godini su imale i kod prerade nafte, nemetalnih mineralnih proizvoda i kod osnovnih metala.

Najmanje udele u ukupnoj svetskoj novostvorenoj vrednosti industrijalizovane zemlje u 2010 godini imale su kod proizvoda od duvana (21,1%), obuće i proizvoda od kože (22,9%), tekstila (25,3%) i odeće (28,2%), a najveće kod radio, TV i komunikacione opreme (83,5%), štampe (83,3%), kancelarijskih, računovodstvenih i komjuterskih mašina (79,6%), i kod medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata (79,4%).

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>