Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Bankarstvo, 3 Bruto domaći proizvod, Strane direktne investicije » Dogme liberalizma 2: Strane banke i privredni rast

Dogme liberalizma 2: Strane banke i privredni rast

Još jedno pitanje sukoba mišljenja liberala i konzervativaca je uloga i značaj stranih banaka u ekonomskom razvoju. Liberali su već prepustili domaće bankarsko tržište strancima za šta ih konzervativci optužuju da je akt veleizdaje.  Šta god da je u 2009. godini je Srbija sa udelom od 75% stranih banaka u ukupnoj bilansnoj sumi bila u vrhu inostranizovanih finansijskih sektora u svetu, a 13 zemalja je imalo veći udeo stranih banaka, među zemljama za koje su podaci preuzeti iz materijala Svetske banke „Golden Growth“. U samom vrhu su bile BJR: Bosna i Hercegovina sa 93% udela (samo su Estonija, Luksemburg i Albanija imale veći udeo od BiH), Hrvatska sa 91% i Crna Gora sa 87%, Makedonija je bila uz Srbiju sa 70%, dok je Slovenija konzervativnom politikom zadržala udeo stranih banaka na 25%.

Značaj stranih banaka za privredni rast se ne može utvrditi. Korelacija između udela stranih banaka i stopa privrednog rasta za 68 zemalja je gotovo 0 (-0,02) što ukazuje na činjenicu da drugi faktori opredeljuju ekonomski rast.

Dve tabele ranga, prema stopi rasta i prema udelu stranih banaka pokazuju nam miks: u vrhu prema stopama rasta su zemlje sa izuzetno niskim udelima stranih banaka, poput Azerbejdžana, Kine, Indije, Vijetnama i Singapura, ali i zemlje sa velikim udelo poput Jermenije, Gruzije i Perua, što važi i za dno liste gde su Italija, Japan, Francuska, Holandija i Španija sa uzuzetno malim udelom stranih banaka i Mađarska, Belgija i Finska sa velikim udelom.

Zemlje Istočne Evrope su imale prosečne stope ekonomskog rasta ali imaju izuzetno visoke udele stranih banaka. Istovremeno, ovo su zemlje koje su imale najbrži rast spoljnog duga u svetu nakon 2000. godine, pa bi i te prosečne stope rasta trebalo uzeti sa rezervom ukoliko bude spoljni dug uticao da u narednih deset godina stagniraju, nakon umerenog rasta pri rasprodaji bankarskih sistema. U tom slučaju uspostaviće se negativna korelacija: veći udeo stranih banaka, manja stopa rasta BDP-a.

Kada se posmatraju samo zemlje u tranziciji dolazi se do relativno visokog koeficijenta negativne korelacije (-0,63) između privrednog rasta i udela stranih banaka u ukupnoj aktivi.

  GDP,% 2001-2012 Udeo stranih banaka u ukupnom bilansu banaka 2009
Azerbaijan 13.0 3
Vietnam 7.0 2
China 10.4 1
Russia 4.8 12
Belarus 7.1 18
Moldova 5.1 49
Georgia 6.5 64
Hungary 1.7 64
Ukraine 4.1 56
Poland 4.1 68
Latvia 3.6 66
Albania 4.5 93
Lithuania 4.3 92
Estonia 3.9 99
Armenia 7.6 79
Slovak Rep. 4.6 88
Romania 3.7 85
Bulgaria 3.6 79
Latvia 3.6 66
Montenegro 3.5 87
BiH 3.3 93
Macedonia 3.2 70
Serbia 3.1 75
Czech Republic 3.0 86
Slovenia 2.2 25
Croatia 2.1 91

 

8 Komentara na Dogme liberalizma 2: Strane banke i privredni rast

  1. Ako izuzmemo Gruziju, Jermeniju i Peru,nema zemalja koje imaju značajnijin privredni rast, a imaju više od 50% učešća stranih banaka.Mada, nije mi jasno otkud ovoliki rast i kod ovih zemalja.
    S druge strane većina bogatih zemalja zapada , ne dozvoljava prisustvo stranim bankama na svom tržištu.Mada, moguće je da strane banke nemaju interes da se tamo stacioniraju-ne bih znao.
    Zaključak je jednostavan-banke su najveća moguća pošast za bilo koji privredi sistem i ako neka zemlja nema svoje banke-kao Japan, nema načina da na bilo koji način upravlja svojom sudbinom.

  2. Finansijski sistem kojim dominiraju strani interesi je jedan izgubljen kljucni resurs. Takodje trziste, pa zatim prirodna bogatstva i monopoli, na kraju i radna snaga sa svim svojim karakteristikama (nivo obrazovanja, prosecna starost,…). Ko ne kontrolise svoje kljucne resurse nema cemu dobrom da se nada ( i time se deklarise kao kolonija). Interesi ljudi koji zive u drugim zemljama, cija se deca tamo skoluju i cija je sudbina vezana za sasvim drugo podneblje, nikako ne mogu biti pokretac pozitivnih procesa ovde, to jest, nikada o tome ne vode racuna. Interesantno je da se to brzo i lako preseli na mikronivo. Direktor cerke banke pokusace svim silama da se dodvori sefu koji nikada ni turisticki nije bio u Srbiji, a potom ce direktor svake filijale iz najzabitije zabiti ove nase SVRBIJE staviti sve na jednu kartu – dopasti se sefu u Beogradu. Takav sistem ne ostavlja prostor za dobro klijenta i korisnika. Srecom, Srbi sve to naplate, pa se zaduze ko ludi sa verom da kredite na ovaj ili onaj nacin nece vracati. Petina nenaplativih kredita sugerise to sasvim jasno, a i proslost nam ukazuje na ispravnost ovakve logike. Kako ce biti ovaj put ostaje da se vidi. Sto se banaka tice one sada vuku cist profit i ne verujem da im je puno stalo do nacina na koji ce se ova situacija razresiti.
    Naposletku, kada govorimo o Liberalizmu, da li namerno ili slucajno, kriticari cesto ispustaju iz vida da se principi odnose na zatvoreni sistem. Dakle liberalizam ima smisla u okviru zatvorene ekonomske celine a nikako i van nje. To je verovatno i najpodlija zamka u koju su upali mnogi ekonomski “strucnjaci” koji veruju da je liberalizam los. Naprotiv, ali on ima smisla samo u okvirima unutrasnje ekonomske strukture nacionalne drzave na primer. Primer EU kao nekoherentne ekonomske zone pokazuje da je u takvim okolnostima liberalizam los za slabije ucesnike a veoma koristan za jace, ali unutar jedne koherentne ekonomske celine jednostavno je daleko najbolji sistem. O tome treba voditi racuna kada se kritikuju principi i postulati liberalne ekonomije. Koliko je meni poznato najeksplozivnije napredke i rast sve zemlje su ostvarivale samo ostvarenjem vecih sloboda u privredjivanju sa maksimalnim smanjenjem uticaja drzave. Kina je jedan ocit primer, uz Tursku, Albaniju i jos mnogo drugih zemalja. Sa druge strane nije mi poznata zemlja sa eksplozivnim rastom privrede u kojoj su se smanjivale ekonomske slobode i povecavao upliv drzave izuzev kratkotrajno u SSSR-u posle revolucije. Takodje, karakteristicno za zemlje brzog napretka je da su se vrlo kontrolisano i lagano otvarale prema spoljnom trzistu, tek kada je liberalni koncept unutar zemlje uspevao da izgradi konkurentnu snagu. To ne znaci da strane investicije i fabrike nisu bile dobrodosle, naprotiv, ali pod kontrolisanim uslovima unutar datog sistema, i sa osloncem na domacu infrastrukturu i poslovne partnere. Srbija je sve radila suprotno, i nazalost, cini mi se da vise nema izgleda da se izdigne iznad kolonijalnog statusa.

  3. Sasvim je nebitno iz kog izvora dolazi kapital. Bitno je gde se on trosi. Strane banke su osnovane po nasim zakonima i igraju po pravilima koje smo mi kao drzava postavili. Boki, ne bih se bas slozio sa Vasim objasnjenjem rada banaka. Cista ponuda i traznja. Oni ponudili prozivode mi prihvatili. Nenaplativi krediti su uglavnom poslovni davani po politickoj osnovi.

    • Ovo naravno,nije tako jednostavno-kao kad bi ste rekli-pa sto su dileri krivi,oni poudili proizvod, a narkomani kupuju sami bez prinude.
      Ni jedna privreda ne postoji bez banaka,ali problem su kamatne stope tih banaka.Posle skidanja sankcija i gasenja cetiri banke, Srbija je bila gladna svega,a krediti su postali lako dostupni.Naravno,nije se razmisljalo o buducnosti i vracanju.
      U svakom slucaju,nenaplative kredite nemaju privatne banke,ili ih imaju vrlo malo,one nisu bile u obavezi da daju politicke kredite.

      • Gladna svega?! Ne bih bas rekao. Za bilo koji ozbiljniji kredit trebalo su poprilicno dobre reference. Probajte da procitate negde fizicki neki predmet stambenog kredita .U tom trenutku Srbija je neralno dobro zivela. Inace nikada do kraja nije razjasnjeno ko je stvarni vlasnik “stranih” banaka. Nisu problem toliko visoke kamate koliko lose postavljena pravila poslovanja. Dovoljno je da se procita jedan ugovor o kreditu pa da sve bude jasno. Prosto zelim da kazem da mi kao mi nismo, verovatno ciljano postavili postene uslove poslovanja. Posebna prica je dvovalutni sistem.

  4. “Sasvim je nebitno iz kog izvora dolazi kapital.”
    Pogresno, iz jednostavnog razloga, kapital radi za interes vlasnika. Da pokusam da vam priblizim ovako, ako FIAT zatvori fabriku u Italiji svi ga prozovu za veleizdaju, i oni se tesko odluce na tako nesto cak i kad im je to “skuplje” resenje. Zamislite takvu situaciju za Srbiju i Fiat. Kapital uvek radi za interes vlasnika a on moze biti diametralno suprotan interesu drzave u kojoj radi. Domaci kapital pak, uvek radi za svoj interes ali taj interes vidi inkorporiran u siru sliku domecilne zemlje pa tako radi i za interes te zemlje. Nije to nista novo, jednostavno to je tako, jer ne zaboravite, koliko god je neka kompanija velika i “globalna” ona je uvek personifikovana u nekom coveku ili nekolicini njih koji su samo ljudi sa svim pripadajucim osobinama. Sto se tice nenaplativih kredita i toga da ih “strane banke” nemaju, mislim da ste u velikoj zabludi. Jednostavno ako je 20% kredita nenapolativo i uzev u obzir udele banaka na trzistu kao i cinjenicu da osim par drzavnih (sa malim udelom) nijedna nije totalno pukla (osim Agrobanke koja ne ulazi u “popis”) to vam govori i da su nenaplativa potrazivanja relativno rasporedjena srazmerno udelima na trzistu. Naravno ovo je moja odokativna procena ali mislim da je prilicno tacna. Na kraju kroz profit su sve banke vec izvukle uloge i sada “kockaju” dobit, pa ostaje da se vidi gde ce to da zavrsi. Zemlje koje nemaju stabilnu valutu i ekonomsku strategiju, a pri tome su i “kolonijalnog statusa” i politicki nestabilne, sa neverovatno glomaznim drzavnim aparatom, jednostavno odbijaju svaku pomisao na ozbiljniju poslovnu aktivnost i ulaganje ili cuvanje kapitala. Iz tog razloga svi “tajkuni” i bolje stojece kompanije kao i banke, vec su ispumpale ogroman novac “na sigurno” van Srbije i ne pada im na pamet da ga ovde cuvaju ili vrate (prekogranicni krediti 25mlrd su operacionalizacija navedenog). Zato je veoma bitno kakva je zemlja ali i ciji je kapital.

    • Ako Fiat zatvori fabriku ne samo da ce da bude veleizadja vec i moguc bojkot kupovine njihovih proizovada, gubitak moci samih vlasnika, gubitak prava na politicku pomoc itd… Banke su osnovane kao domaca pravna lica, prikupljaju sredstva na ovom trzistu i opet ih tu plasiraju. Laicki posmatrano zamislite da samo postavili pravila igre da je dinar jedino sredstvo placanja. Mislim da je depozit banaka po propisima NBS u evrima. Sto je po meni suludo. Sto se tice nenaplativih kredita niste u pravu. Svaka banka je prilicno vodila racuna da se obezbedi prilikom kreditiranja. Jedino sto je sada njima problem su krediti dati velikim poslovnim sistemima jer cak i da je u trenutku davanja kredita sredstvo obezbedjenja procenjeno i dvostruko manje od tadasnje trzisne vrednosti jasno je da u ovom momenut ne mogu na trzistu da dobiju taj novac,ali to ne ulazi u nenapaltive kredite.Za banke se slazem da su izvlacile novac, a za nase tajkune bas i ne. Bar nisu to radili u velikoj meri. Masovno su investirali kroz kredite i sada su u problemu oko servisiranja tih dugova. Cak su i trazili moratorijum na otplatu.

      • Nismo postavili pravila igre da je dinar jedino sredstvo placanja jer tada niko ne bi zeleo da se igra. Strane a domace banke donele su know how i manje vise to je to ali zato profit ne ostaje u Srbiji i zbog toga one nisu “domace”. Hipotekarni krediti kojima su banke obezbedjene su apsolutno nebitna kategorija jer je pitanje da li taj kolateral ima ikakvu trzisnu vrednost u ovom trenutku (i blizoj buducnosti) a ja vam kazem i na osnovu nekih informacija da su sve banke u velikim poteskocama. Kada su administraciji i javnim preduzecima delili pare od prodaje imovine i zaduzivanja drzave, a na osnovu tako nerealnih poklonjenih para ti isti “radnici” se na konto tog duga dodatno zaduzivali licno, to je bio cist neprijateljski cin. Znalo se da ce se ta kola slomiti na nekome. Kao sto rekoh, tajkuni su na kontu toga izgradili firme i zgrnuli profit koji su raznim kanalima izneli iz zemlje (deo i reinvestirali uglavnom u trzne centre i poljoprivredno zemljiste), banke su takodje svoje uloge i znacajan profit vec iznele iz zemlje (to traje vec deset godina), tako da pogodite na kome ce se slomiti kola. Kao sto rekoh, sagledate li pazljivo citavu politicko-ekonomsku situaciju, postace vam jasno da je Srbija vec postala kolonija, i da kljucne odluke nije u mogucnosti da donosi samostalno, vec se njom vise ili manje upravlja izvana.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>