Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Bruto domaći proizvod, Ekonomske teorije » Dogme liberalizma 1: Lakoća poslovanja i privredni rast

Dogme liberalizma 1: Lakoća poslovanja i privredni rast

Za svakog pojedinca je najsigurnije da živi u sopstvenom sistemu dogmi i zabluda u kome se oseća dobro. I dok su u svakodnevnom životu zablude dobre, prijaju, uspavljuju duh, u nauci je potrebno baviti se analizama činjenica gde god da rezultati istraživanja dovedu.

U ekonomiji je jedna od dogmi kako su uslovi za poslovanje, njihovo stalno poboljšavanje preduslov za ekonomski rast. Svetska banka svake godine sprovodi istraživanje Ease of Doing Business koje smatram najvrednijim istraživanjem usled dragocenih analitičkih činjenica, a za razliku od Svetskog ekonomskog foruma i drugih istraživanja prepunih subjektivnosti.

U novembru 2008. godine zalagao sam se za poboljšavanje uslova za poslovanje tekstom „10 antibirokratskih reformi“ kako bi se stvorili povoljniji uslovi za poslovanje, a i iz ove perspektive je izvesno da bi bilo od tada do danas mnogo manje ugašenih malih firmi.

I danas mislim da je poboljšavanje uslova za poslovanje neophodno u cilju privlačenja novih investicija, poboljšanja ambijenta za poslovanje postojećim firmama i uopšte, radi lepše slike o Srbiji i unutar Srbije.

Ono šta dovodim u sumnju je dogma da bolji uslovi za poslovanje dovode do bržeg ekonomskog rasta.

U tabeli koju sam priložio postoji pozitivna korelacija između ranga zemlje i stope ekonomskog rasta, što znači da što je neka zemlja lošije rangirana ima i veću verovatnoću da će imati višu stopu rasta.

Među BJR najbolje je rangirana Makedonija, na 22. mestu, zatim Slovenija na 37, Crna Gora na 56, Hrvatska na 80, Srbija na 92, dok je najgora BiH na 125.

Međutim, Kina je na 90, tik uz Srbiju, Rusija je na 120, Brazil tik iza BiH na 126, a Indija je na 132. mestu.  Među 35 zemalja sa očekivanom prosečnom stopom rasta od preko 6%, prema bazi podataka MMF-a, od 2007. do 2017. godine 24 su rangirane ispod 100. mesta prema lakoći poslovanja, a samo tri su rangirane među prvih 50 (Katar, Peru i Ruanda).

Nižu stopu rasta od 2% imaće samo 5 zemalja rangiranih od 100. mesta (Grčka) pa naniže, među 41 zemljom, dok će čak 22 zemlje biti od onih koje su rangirane među prvih 50 prema ovom dragocenom istraživanju.

Od 177 zemalja samo će 10 imati manju stopu rasta od Hrvatske, a 12 od Slovenije (uključujući Hrvatsku), što govori o drugoj dogmi: o tome kako će članstvo u EU značiti automatski boljitak i ubrzan rast ekonomije (vladajućoj strukturi će svakako doneti ogromne beneficije kroz pristup fondovima za potrošnju), ali to nije tema.

Šta možemo zaključiti iz priloženih podataka:

-          Po pravilu razvijenije zemlje imaju i bolje uslove za poslovanje;

-          Grčka i Italija su jedine zemlje u svetu sa negativnim stopama rasta u periodu od 2007. do 2017. godine, a sve BJR u velikoj meri zavise od ekonomskih kretanja u njima;

-          Privredni rast je posledica dejstva drugih faktora među kojima su:

  • Pošteno i nekorumpirano rukovodstvo dosledno posvećeno stvaranju uslova za ekonomski rast i razvoj;
  • Dostignuti nivo ekonomske razvijenosti, što je zemlja manje razvijena to je lakše ostvariti visoku stopu rasta;
  • Veličina ekonomije, što je zemlja veća, mereno brojem stanovnika, to je i veća verovatnoća da će velike kompanije investirati kako bi opsluživale veliko tržište;
  • Dinamika BDP-a u zemljama u okruženju, ukoliko je rastuća povećava verovatnoću za rast i obratno. Na primer, Nemačka ima prosečnu stopu od 1,2%, Austrija 1,6% a Italija -0,1%, te su prosečne stope rasta u Sloveniji (1,1%) i Hrvatskoj (0,8%) u ovom rasponu. Slovenija je više zavisna od Austrije i Nemačke, a Hrvatska od Italije, što utiče na dinamičniji rast u Sloveniji. Sa druge strane BiH (+2,3%), Crna Gora (+2,4%) i Srbija (+2,5%) imaju identične stope rasta kao i Rumunija (2,5%) i Bugarska (2,4%). Albanija (+3,1%) i Makedonija (+3,3%) su pod ekonomskim uticajem Turske (+3,7%), a zbog čega bi i Srbiji trebala intenzivnija sadanja sa njom uz Rusku Federaciju (+3.5%), Slovačku (+3,5%) i Poljsku (+3,9%).
  • I niz drugih faktora poput obrazovanja, zdravstvene zaštite, brzine usvajanja novih tehnika i tehnologija u poslovanju…

Kvalitetnije istraživanje od ovog bi predstavljalo dovođenje u vezu stopa rasta BDP-a i promena ranga zemalja kroz vreme. Na žalost, ovo je skupo istraživanje Svetske banke koje se svake godine proširuje novim zemljama i teritorijama pa ne bi bilo i precizno. Osim, ukoliko bi ukazalo na par uspešnih priča koje su za posledicu imale ubrzanje stopa rasta.

16 Komentara na Dogme liberalizma 1: Lakoća poslovanja i privredni rast

  1. Nisam siguran da korelacija ne postoji. Samo je prikrivena raznim faktorima, koji ne omogucavaju da se zemlje tacno porede.
    U slucaju Italije i Grcke izgleda da korelacija vazi. Jer te zemlje treba da se porede sa EU okruzenjem. Sto je vodjenje biznisa teze to je zemlja vise neracionalna i birokratizovana , i u recimo javnoj potrosnji. Za drugu grupu Albanija, Makedonija, Kosovo, Turska, veliki uticaj na rast ima mladost populacije, i potencijal rasta. Vise nego uredjenost sistema.
    Nije uredjenost sistema samo vazna, da bi se bolje osecali. Vec i da bi se pare dobro osecale, kvalitetni ljudi i biznisi dobro osecali, i imali raloga da nesto rade i da planiraju normalan zivot. Efekti dobre uprave se umnozavaju exponencijalno. Po meni dobra uprava je vaznija od jos jednog autoputa ili hidrocentrale. Ako napravite pustinju, ne trebaju vam putevi.

  2. Po meni je daleko pametnije dici kredit od 1bn e. i uloziti u modernizaciju uprave nego u auto-put. Povracaj bi bio brzi i veci.

    • G. Perić,

      modernizacija uprave je mukotrpan i veoma težak posao a
      € 1mld u tom poslu je kap u vodi, ne mora, već okeana.

      Modernizacija uprave nije samo kompjuterizacija, moderan kancelarijski nameštaj ili tome slična “mehanička” peglanja već strukturne promena vas cele vlasti, birokratije i administracije i samog društva, a to je dugogodišnji proces koji nije moguće otaljati sa novcem, čak i da ga Srbija ima.

      Ukratko nivo razvijenosti upravljanja državom u prvom
      redu zavisi od nivoa razvijenosti društva a ne od
      njegovog materijalnog bogatstva.

      Taj proces je trebalo započeti još pre 2000 godine a u svakom slučaju je 2000 bila zadnji rok za započinjanje tog procesa.

      Da zlo bude veće, taj posao je i predviđen da bude započet pod nazivom “Društvena Tranzicija,” što su novodošle vlasti i obećavale narodu, ali ništa iole značajno se po tom pitanju do sada nije desilo.

      U sadašnjem stanju, sa ovakvim kadrom je taj proces, jednostavno nemoguč, tačnije moguće ga je započeti, ali ne i u doglednom vremenu privesti kraju.

      cerski

      • I sta je zakljucak? Posto je to dug i mukotrpan posao, nista ne treba menjati, nego da svi nastavimo da sedimo i gledamo kako propadamo, a birokratija iz meseca u mesec sve veca?
        Lako je zaposliti hiljadu na drzavne jasle za 7 dana, a dug i mukotrpan put je da se tih istih hiljadu odmah otpusti?

        • G. Mile,
          bilo koje dato mišljenje, ne implicira po automatizmu i neki zaključak, kao što vi paušano pokušavate da nametnete.

          Vi takođe na veoma nekonvencionalan način, imputirate vaše stavove u odnosu na izrečeno u mojoj replici, donoseći pri tome u moje ime vaše lične zaključeke na temu, uz impliciranje vaših navodnih rešenja, koja izražena na ovakav način ne doprinose konstruktivnoj diskusiji o temi o kojoj je reč.

          I da primetim, na jasale se ne zapošljava, već iz njih jede stoka, a ne ljudi, kako vi ovde tvrdite.

          Razumem da ste navikli na određen način komunikacije,koji je prilično jasan iz izloženog, ali smatram da ovde možemo da zadržimo korektan način ophođenja.

          cerski
          .

          • Moje je pitanje bilo vrlo konkretno i vrlo pristojno, ali ostade bez odgovora, kao sto i misljenje ostade bez zakljucka. Iznosenje misljenja bez zakljucka je puka verbalistika i jedino u funkciji fascinacije.
            Izgovarati ovakve recenice je vrlo opasno -
            U sadašnjem stanju, sa ovakvim kadrom je taj proces, jednostavno nemoguč, tačnije moguće ga je započeti, ali ne i u doglednom vremenu privesti kraju. – a ako znamo da je neposredno pred izbore oligarhija zaposlila hiljade ljudi na izmisljena mesta, bio bih slobodan da kazem da su ovakve recenice prilicno licemerne i svesno sirenje defetizma – sta da radimo, drugovi, sve dajemo od sebe, ali nemamo novca, nemamo kadrova, pred nama je skoro nemoguc put…
            A sto se drzavnih jasli tice, lepo ste to primetili.

            • Nadam se da je ovih nekoliko recenica skromno doprinelo konstruktivnoj diskusiji.

              • “modernizacija uprave je mukotrpan i veoma težak posao a
                € 1mld u tom poslu je kap u vodi, ne mora, već okeana.”

                Valjalo bi izneti neki empirijski dokaz ovako rigidnog stava. Gde se to u praksi pokazalo, koje to iskustvo govori, da je milijarda eura kap u okeanu za modernizaciju uprave? Mozda bi Sasa, sa svojim britanskim iskustvom, mogao nekim konkretnim pokazateljem da potkrepi ovu milijardicu?

                • G. Mile,

                  prvo da se okanemo agresivnog tona koji se u Srbiji, a i drugde odomaćio, i da pređemo na argumente, jer agresivnost u komunikaciji ne režultira ničim drugim do povećanjem agresivnosti.

                  Lakoća poslovanja u svojoj metodologiji sadrži nekoliko faktora od kojih ni jedan jedini, nije povezan sa vašom oprostite na izrazu, halabukom, oko zapošljavanja prekomernog broja ljudi u samoj administraciji.

                  Veči broj zaposlenih od potrebnog naravno ne doprinosi poboljšanju produktivnosti administracije, već čak šta više deluje negativno na ukupan rezultat poslovanja administracije koji se kao takav reflektuje u nezadovoljstvo isto tom administracijom, kod privrednika a još više kod stanovništva.

                  Da poznajete spomenutu metodologiju koja se za ovaj indeks upotrebljava vi svakako ne bi isticali broj zaposlenih već relevantne i svuda prisutne prvi ograničavajuće faktore:

                  Protokol/e koji pmogućavaju počrtak poslovanja u toku 5 dana kao u Kanadi ili pola godine i više za početak istog poslovanja potrebnog negde u nekoj drugoj državi.
                  Protokoli ne zavise od broja zaposlenih u administraciji već od drugih faktora.

                  Drugi ograničavajući faktor(koji ovaj indeks uzima), su građevinske (upotrebne i dr.)dozvole, i broj/nost i vreme trajanja dobijanja istih, kako bi početnik mogao za započne posao, ovaj faktor je u direktnoj zavisnosti od propisanih protokola i zakonskih ograničenja.

                  Treći faktor je povezan sa procedurama za energiju, trajanje i troškovi u vezi sa registracijom, dobijanjem potrebnih dozvola i konačnim završetkom u vidu “Rešenja” za energiju, kako bi početnik moga da započne posao.

                  Četvrti faktor je ragistracija svojine, procedura/e, potrebno vreme i troškovi registracije komercijalne nekretnine.

                  Peti faktor je lakoća dobijanja kredita, koji podrazumeva: Indeks snage legalnih prava i Indeks dubine kreditnih informacija.

                  Šesti faktor je zaštita investitora.

                  Sedmi faktor je poreski sistem, broj plaćenih poreza, opterećenja i nameta, vreme utrošeno tokom godine na baktanje porezom i td.

                  Osmi faktor je trgovina preko granice, vreme broj dokumenata i troškovi potrebnih za trgovinu preko granice eksport i/ili import. U državi u kojoj postoje Uvozne ili Izvozne kvote poput Srbije je isključeno govoriti o normalnom poslovanju a govoriti o korupciji na ovom polju je skoro zakonski zabranjeno.

                  Deveti faktor je izvršenje ugovora(ugovornih obaveza), procedure, vreme i troškovi u vezi sa izvršenjem ugovora.
                  Sa sudstvom i advokaturom kakva je u Srbiji spominjati ovu temu je surealno.Ako se tome doda usvojena poslovna etika, zapržena sa stepenom hajdučkog i otimačkog morala i nasilja, u današnjoj Srbiji, dobija se slika potpune nemoći i zavisnosti od odlučujućih faktora nasilja, kako u životu običnih građanja, još više na planu početnika ili uhodanog poslovnog čoveka.

                  Deseti faktor ovog indeksa je, rešavanje Insolvencije, i sa njim povezana efikasnost učetsvujućih institucija. Dovoljno je spomenuti Beogradsku Banku njen stečaj koji još nije završen, dug koji nije plaćen, odlazak Komisije Dinkć, Velja Ilić, Vladan Batić, na Kipar o državnom trošku donošenje hartija sa Kipra u vezi sa činjinjem pređašnje vlasti i do danas neprikazanog rezultata istraživačkog rada ovi Kiparskih turista o državnom trošku. Nalaz Stoltenberga o krađi novca iz Srbije predati ICTY (Međnarodnom Sudu za Ratne Zločine) u Hagu nikad u Srbiji(prema meni dostupnom) nisu procesuirani, a ni novac vraćen.

                  Dakle nije da nema mesta optuživanju zapošljavanja na državne jasle, koje spominjete već to zapošljavanje nema apsolutno nikakve veze sa ovim topic-om.

                  Vaše likovanje iz predhodnog proizilazi iz nepoznavanja same materije o kojoj je reč, začinjene nemoću da se na pravi način omogići optimalno poslovanje privrede i život građana.

                  Gnev koji pokazujete je usmeren na pogrešnu ciljnu grupu, u ovom slučaju funkcionalno nepismenu administraciju koja jednostavno u svojoj disfunkcionalnosti poštuje sumanute protokole koje su doneli drugi, reklo bi se još funkcionalno nepismeniji od samih izvođača.

                  U pravu ste da se u Srbiji putem partokratskog sistema, u administraciju zapošljavaju funkcionalno ili potpuno nepismeni ljudi, da oni nisu krivi za ovaj modus partijaški operandi je sasvim jasno.

                  Dakle da oni ne snose nikakvu krivicu za sadašnje stanje je potpuno jasno, kao i činjenia da je to stanje pruzrokovano od strane državne birokratije i nekompetentne i nesposobne politike i njenih glavnih aktera- političara na Vlasti.

                  Istresati se na administraciju zbog nesposobnosti Skupštine i Vlade da zakonski ustanove optimalne: Zakone, Uredbe, Odredbe i Protokole, za poslovnu aktivnost je beskorisno.

                  Definisati prave odgovorne tri stuba države: Zakonodavnu, Sudsku i Izvršnu Vlast, kao prave i jedine krivce za sadašnje stanje, bi vama i drugima više pomoglo, u vašem Krstaškom Ratu protiv nesposobnosti, neefikasnosti, nasilnog i skoro hajdučkog ponašanja administracije u odnosu na građane i poslovne ljude.

                  cerski

                  • Postovani Cerski, sve ovo sto ste napisali u, nazovi, odgovoru, je skup nicega iliti prazan skup, lisen bilo kakvog realnog utemeljenja, kao secerna vuna, veliki, obecavajuci, oblak, ali nema sta da se zagrize. Davno su pametni ljudi rekli – kome je misao zaokruzena u glavi, njemu su i recenice zaokruzene, imaju svoj smisao. Recenice se ne pisu radi recenica samih. Ipak, kako se Zdravkovic jedi na moje otvoreno protivljenje praznoslovlju, tako cestoj pojavi u ovom podneblju, jos od starih dobrih partijskih plenuma, priznajem da sam kriv (ali se uopste ne kajem, naprotiv)i ovog trenutak ustajem od kompjutera. Za covecanstvo, ali i mene, bice korisnije da pomognem supruzi u ciscenju boranije, nego da se bavim jalovim raspravama. (jalova, neplodna, ona koja ne radja).

                    • Gosn. Dragane
                      Hvala puno na opisanim predemetima merenja. I ovo što ste napisali je plodan doprinos i obogaćivanje samog portala.
                      Gosn. Mile
                      Baviti se boranijom je doprinos rastu BDP-a, a baviti se ovim šta ovde radimo je pi…. u vetar.

                    • Vala još poštovaniji Mile, ja sam vrlo malo pisao a više opisao Metodologiju na kojoj je baziran ovaj index. Ako smatrate da je metodologija pogrešna onda treba da se obratite Svetskoj Banci a ne meni i ukažete na njihove po vama promašaje, irealno utemeljenje i ostalo.

                      Ja sam samo pojedine faktore naknadno pojasnio i dao neke svoje primedbe, tako da je moj doprinos praznoslovlju u najmanju ruku veoma skroman.

                      A uz vaš pristanak bih da ovde završim ovu polemiku.

                      cerski

      • Slazem se da nema ko da napravi reformu administracije, zakona i procedura. I da postoji otpor reformama sa raznih strana. Srbi su definitivno nesposobni da naprave “uredjenu kucu” Ali sa milijarudu eura verovatno moze da se napravi reforma. Ja bih celu reviziju uprave autosorsovao nekom vrstom konkursa, po sistemu ko ustedi i ubrza vise. Troskovi primene IT tehnologija nekoliko puta su manji poslednjih godina. I za to imamo sopstvene resurse.
        Veliki boost za reforme bi bio kada bi dijaspora imala pravo glasa u Srbiji i odgovarajuci uticaj u politici. Jer bi oni zahtevali da se to prvo uradi.

  3. Rezultati Srpske uprave bili bi mnogo vidljiviji kada ne bi bilo efekta dijaspore koja prakticno drzi nivo potrosnje u Sr. Ako bi se uklonio efekat emigracije, videli bi da je privredni/civilizacijski efekat cele ove smesne karikature od sistema -na nivou Afrike. Rezultati nase uprave su upravo gubitak teriteroje, gubitak prava na samoopredeljenje i politicke pozicije, ekonomski krah, demografski krah, krah obrazovanja, javne uprave, ekonomskih bilansa, unistenje zivotne sredine, smanjen zivotni vek i kvalitet zivota…

  4. Zdravkovicu, s obzirom da si naceo temu, nadam se da si procitao u poslednjem broju NIN-a kratak, ali vrlo dobar intervju sa Piterom Betkijem, u kome se i direktno i indirektno dotice ove teme.

  5. Tema je univerzalna,izvinjavam se zbog moguce greske, jer ne vladam dobro jezik. Tema “Lakoca poslovanja i privredni rast” je povezana u celosti sa ovom mojom ideologijom kako treba da se radi / u sklopu drustvenog sistema/ za da se ostvari spomenuta cil. Evo kako: Ilija Kolev
    Resenje o pravilnoj gradnji drustvenog sistema. Nacin organizacii rada, koi odgovara faktickog odvijanja rada. 1. Rad cine: a/ Gazde, kao sopstvenici parama i b/ Radnici, kao sopstvenici truda. Moguca je i dvojna uloga. 2. I Gazde i Radnike, svoje ucesce u radu prave sa ulogom iz vrednosti. Iz tog uloga proizilazi zasluga o ostvarivanju rezultata rada, a to je: a/ Gazde ulazu: sopstvene i kreditne pare u proseku, na nivou obracunskog perioda i Radnici ulazu: truda, u vrednosti ostvarene plate, u toku obracunskog perioda. 3. Za ulog iz vrednosti, tacka 2, dobija se: pocetna cena i dodatni dio pocetne cene, a to je: I. Pocetna cena dobija se iz trziste parama i trziste truda, a to je: a/ Gazde dobijaju: kamatu, za ulozenje sopstvene pare, po cenu kao za depozite. i b/ Radnici dobijaju: platu, za ulozeni trud. II. Dodatni dio pocetne cene dobija se , sa ucescem u kranjem rezultatu rada, profit ili gubitak. Kljuc o raspodeli je, ulog iz vrednosti, tocka 2, a to je: a/ Gazde dobijaju: deo iz profita ili iz gubitka. i b/ Radnici dobijaju: deo iz profita ili iz gubitka. 4. Izvori za pokrivanje gubitka: a/ Gazde, iz kamate i sopstvene pare i b/ Radnici, iz same plate, do garantovanu platu. Objasnjenje resenja: Resenje koje je navedeno, pretstavlja pravilan tok odvijanja rada. Kada Radnici dobiju deo profita, koji njima pripada, on pretstavja potraznja za ponudu, koja je stvorena u istom periodu. Na taj nacin omogucuje se potrosnja te ponude, aa time otvara mogucnost za produzenjee rada, iz kojeg proizilazi razvoj. To je jedini nacin odrzavanja podnoslivog odnosa pomedzu ponude i traznje. U suprot, kada taj dio prisvoje Gaazde, sto je slucaj danas, oni investiranjem oduzimaju mogucnost za potrosnje ponude, koja odgovara tog dio profita. U sledecem periodu, kada se produzi radom, stvara se nova ponuda, koja je jos veca, a proizilazi iz postojnog kapaciteta i iz investiranog pogresno prisvojenog dela profita. To je uzrok za zakocenja rada i pojavljivanje krize. Iz svega ovoga proizilazi sledeci zakljucak: Rad, ako zelimo da stavimo kraj krizama, treba da prifati postojanje oblast, raspodela rezultata rada, osim oblast rada. Osim ova greska, koja e sistemska, za omogucenje lakoca poslovanja, potrebno je otvaranje, poslovanje i zatvaranje preduzeca da se uprosti do minimum. To bi bilo: 1. Kod UJP za danocni broj i finansijska kontola, 2. Kod Inspekcijskih organa u opcini,3. Vodzenje prosto knigovotstvo /koje moze da vodi i sam gazda/,4. Nikakve paricne kazne, samo opomene do prestaanak, 5. Placanje danak na promet 3% i danak na profit 1o%, 6. Izdavanje prometne beleske, zbok olaksanje posla i uvid strankama, 7. Obracun place na najednostavan nacin, i 8. Podnosenje zavrsni racun samo kod Upravi javnih prihoda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>