Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Turizam, Investicije » Domaće direktne investicije (2): Moravski konaci kod Velike Plane

Domaće direktne investicije (2): Moravski konaci kod Velike Plane

Srbija ima Svetlu Budućnost. U narednim godinama, kao i u prethodnim, usrećiće se privatizacijom medija, domova kulture, vodovoda, poljoprivrednog zemljišta, vojske, policije, zdravstva, sudstva, vrtića, škola i ostalih delatnosti kojih se još niko nije dosetio da privatizuje, to jest da proda strancima. Ovo nakon što se prodaju Telekom, EPS i još par preostalih kapitalaca.

Možemo li zamisliti Srbiju za deset ili dvadeset godina? U par preostalih domova kulture igraće se turske narodne igre, pićemo vodu iz istih cevi, ali ćemo imati svu slobodu da izaberemo privatnog, tj. stranog, operatera po 10 puta većoj realnoj ceni nego danas. Baš kao što ćemo imati slobodu da bez prihoda za privatno zdravstvo odaberemo hoćemo li se ubiti vešanjem, davljenjem, samospaljivanjem ili nekom novom kreativnom metodom… Obrazovanje? Koliko neko ima para, toliko će biti u mogućnosti da svom detetu omogući bolji implant-softver, a koji će mu opredeliti rukovodeće mesto, ili makar bolju platu od parija koje nemaju novca da takve softver-e priušte svojoj deci.

I dok nam se sprema ovako Svetla Budućnost, u skladu sa povećanim prilivom stranih direktnih investicija, ima malo Svetla koje nas greje baš od našeg Sunca što samo nama sija. DOO Kruna-Tours iz Malog Zvornika je u Velikoj Plani pored auto-puta
napravila etno selo Moravski konaci. Ono je impozantno po izgledu, veličini, turističkoj ponudi… Moravske konake nisu mogli da ponude veliki hotelijerski lanci, jer ne spada u njihovu standardnu ponudu, marketing, finansije i globalno vizionarstvo i misiju. Ali je mogao da se seti preduzetnik iz Malog Zvornika, što ide na sramotu svih imućnijih Velikomoravaca, da se niko od njih nije setio.

Kruna-Tours je u 2012. godini imala poslovne prihode u iznosu od 41,3 miliona dinara, dobit od 2,5 miliona dinara i zapošljavala je 13 radnika. Ovo su podaci o stalno zaposlenima, pošto je u sezoni njihov broj nekoliko puta veći.

O etno selu se možete detaljnije informisati prateći link: http://www.etnoselo.rs/

P.S. Kada sam krajem aprila išao iz Jagodine u manastir Kalenić iznenadila me je činjenica da nisu postojale table sa imenima sela (bilo je znakova da se ulazi u naselja), pa sam u oba pravca pogrešio u vožnji. Sada nešto mislim, da nije zapravo skidanje natpisa vid otpora?

7 Komentara na Domaće direktne investicije (2): Moravski konaci kod Velike Plane

  1. Eh, jos da imamo para da skoknemo do ovog etno sela…

    • Gosn. Mile
      Kad se privatizuje kanalizacija ići ćemo u javne parkove. Dok se ne privatizuju. Zatim ćemo, na sred sobe, puniti kese I nositi ih do kontejnera. Dok nas tamo ne budu čekali naoružani zaštitnici privatnog smeća, da nas upucaju ukoliko pokušamo da olakšamo teret.
      Ostaće nam samo da se najedemo kao perpetum mobile.

      • Moj dragi Zdravkovicu, znas i sam da se ne slazem sa takvim fatalistickim stavovima. Vise puta do sada sam pominjao da sam dobre dve decenija zivota usvajao programe rada, zavrsne racune, povecanja cena (nikad smanjenja) raznih lokalnih javnih preduzeca. Nekadasnja dva moja ponajbolja prijatelja bili su, jedan direktor lokalnog vodovoda, drugi direktor javnog preduzeca za odnosenje djubreta, groblja, pijaca i slicno. Treci moj tadasnji politicki prijatelj bio je gradonacelnik i narodni poslanik u dva mandata. Sva trojica su imali najbolje namere i bili relativno posteni ljudi. Sta su uradili za vreme provedeno na funkcijama? Nista. Primali platu i pustili da ih stihija nosi. Posle njih su dosli drugi, pa posle drugih treci. I sta su svi oni radili? Primali platu i pustili da ih stihija nosi. Sada su svi, manje-vise u vlasti, osim onih koji su otisli u penziju. Mnogi su promenili po 3-4 partije za poslednjih deset godina. Sta su za sve to vreme radila javna preduzeca? Povecavala cene i broj zaposlenih i pogorsavala kvalitet usluge. Primer radi, pre deset godina sve vazne ulice u mom gradu prale su se svaki dan, a sada se peru samo odredjene ulice, maksimalno jednom ili dva puta sebicno, a mnoge, kao moja, na primer, iako u centru grada, nikada nisu oprane. Naravno, za sve to vreme uredno uzimaju taksu za gradsko gradjevinsko zemljiste.
        Dakle, nemoj me pogresno razumeti, mozda ce biti sve tako kako ti pricas kada dodje do privatizacije (s tim sto ja mislim da se to nikada nece desiti), ali je ovakav sistem neodrziv i vec je godinama na ivici pucanja. Mozda se to ne vidi u Beogradu, mozda onima koji rade u velelepnim zdanjima koje imaju frizeraje, restorane i poslasticarnice Srbija izgleda drugacije, ali nama koji ceo zivot u provinciji pokusavamo da promenimo stvari na bolje, odavno se ovakav sistem, a i zivot, smucio. U provinciji je poslednjih pet godina svima koji su van budzeta i politike, svakodnevno zivljenje postalo skoro neizdrzivo. Tako stoje stvari, mislili mi ovako ili onako. Kod nas u provinciji je dogorelo do nokata, ili promene ili propast. Zalosno, ali istinito.

  2. Pa postoji Moravski cvet u Makrešanu kod Kruševca a baš pored Zapadne Morave.

  3. Kad sam se svojevremeno vraćao sa suprugom i sitnim detetom iz Borovca u Bugarskoj, a sitno dete kukalo da je gladno zaustavili smo se kod Bele Palanke, da nešto prezalogajimo. Unutra nas je sačekao turski jezik, tursko okruženje, turski ambijent i miris baklave. Sa konobarom koji je imao brkove ko NKojo u novim Nadrealistima(doduše u ulozi cara Lazara) jedva smo se sporazumeli. A da- meni je bio na turskom i na srpskom.

  4. Ćirilica je bila baš interesantna, Vaše gostovanje na radio Beogradu zaista sjajno, šteta što nema takvih emisija na televiziji da više ljudi čuje Vaše izlaganje a ne samo neke kratke izjave koje na tv-u puštaju. Mogu Vam reći da Lapovo, odakle sam iako je pored koridora 10 ima zvanično preko 30% nezaposlenih a ja mislim da je prava cifra i preko 40%. Pad broja stanovnika je značajan ( da nije izbeglica bio bi katastrofalan).

    • Dejane
      Hvala na lepim rečima, koje još jedino podstiču da se ovo ovde “valja”. Prošao sam par puta kroz Lapovo, ne zbog uštede na drumarini, jer vise platim kroz gorivo I vreme, već zbog osećaja prolaska kroz Zapadno Pomoravlje. Imao sam želju da obiđem 5 manastira sa istočne strane Velike Morave, do Svilajnca, ali ostaje želja za proleće. Krenula je škola, skraćuju se dani, kreće oskudacija sa novcem zbog dece, garderobe, zimnice…
      Lapovo još stoji odlično u odnosu na većinu opština.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>