Dužina radnog veka u Evropi

Објављено на порталу BBC-a:

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48598041

 

Средином осамдесетих година прошлог века, када сам ја још био дечак и стицао прва интересовања за економију, покојни Бора Пекић је на радио Бибисију причао о Енглезима и о нама, о радним навикама и о другим темама. То је било време Тачеризма и Реганомике, када су ломљена права радника и увођен ултралиберални капитализам. Бора је писао како Немци ујутру у осам сви озбиљни прилазе својим радним местима, док у Лондону тек око девет сати на улицу излазе разносач новина и чистач улице. Да није туриста улице би тада биле пусте до дванаест сати. Одрастао сам уз радни морал и етику типа „играм коло специјално, јер ме плаћа социјално“. Анегдота је зборила да су из социјалног ишли да провере да ли је неко стварно на боловању, а затекли су га на свадби како пева цитиране стихове.

Ми смо добили Тачеризам са заостатком од 15 година, давне 2000, а баш ултралиберални капитализам англо-саксонског типа. Нисмо се много угледали на Швабе, већ на оне земље које су узор за програме и моделе ММФ-а. Суштинска је ту грешка у расуђивању и у имплементацији да ми, на жалост, нисмо ни Амери ни Енглези, па оно што би њима донело бољитак, нама је још једна несрећа више о врату.

Од те 2000. до данас стотине хиљада радника је остало без посла, што због ликвидације то и због приватизација предузећа у којима су радили. Овај либерални капитализам важи за капитал, али не и за раднике, па су се радна места претворила у радне логоре и ту нема много разлике између приватног и јавног сектора.

Сада је са одласком бејби-бумера у пензију постало актуелно питање недостатка радне снаге, које се тренутно решава продужавањем радног стажа (у радним логорима), а предлаже се да се ради и до 70-те на добровољној основи, а биће и 80-те у игри. Људски век се продужава, па ако су јапијевци на коки што не би и старци били на некој лакшој дроги (са све позитивним приступом о могућностима напредовања, тим билдингом, развојем комуникационих вештина…). А и одлазак у пензију је социјални, психолошки и сваки други суноврат. Мени овај одлазак у пензију личи на наше чланство у ЕУ: куче које јури покретног зеца и никако да га стигне.

Бацих поглед на Евростат, да видим колико већ наших стараца ради, али унапред знајући да већина пољопривредника ради до смрти, а већина их и јесте у том добу, преко 65 година. Али, пут ме не одведе где сам кренуо, него где очима би мило шта да виде: дужину радног века.

Просечан радни век у ЕУ износио је 36,2 године у 2018, у томе мушкараца 38,6 година, а жена 33,7 година. Србија је при дну листе са 33,3 године, у просеку, у томе мушкарци 36,4 године а жене 30 година. Мање од нас раде у: Белгији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, Црној Гори, Италији, Северној Македонији и у Турској. Све душевно и географски блиским нам земљама.

Незгодацију нам прави један изведен показатељ, а то је промена дужине радног века од 2010, а од када има Србије у бази. У просеку је у ЕУ продужен радни век за 1,6 година, и то више код жена (2,1) него код мушкараца (1,2). Ни у једној земљи није смањен радни век, а највише је повећан на Малти, чак за 5,6 година. Следе још Мађарска, Црна Гора, Литванија и Турска пре Србије, која је у овој трци тек на шестом месту. Код нас је за осам година повећан радни век за 3,4 године, и то за 3 мушкарцима а за 3,8 година женама. Мислим се, ако се промовишу угрожена права хомосексуалцима и женама, онда би требало да се са хетеро-мушкарцима, који им ограничавају и ускраћују права, изједначе и у овом показатељу: дужини радног века.

И тако, док се читају Борина Писма из туђине свакакве мисли и идеје пролазе кроз главу: о младости, о проживљеном животу, о поенглезивању Срба либералним реформама…

Дужина радног века у 2018.
	Укупно	Мушкарци	Жене
European Union – 28 countries	36,2	38,6	33,7
Euro area (19 countries)	35,9	38,3	33,4
Iceland	46,3	48,3	44,2
Switzerland	42,7	44,8	40,3
Sweden	41,9	42,9	41
Netherlands	40,5	42,9	38
Denmark	39,9	41,5	38,3
Norway	39,6	40,9	38,2
United Kingdom	39,2	41,5	36,8
Estonia	39	39,7	38,4
Germany	38,7	40,7	36,5
Finland	38,6	39,3	38
Portugal	38	39,4	36,5
Austria	37,5	39,7	35,2
Cyprus	37,1	39,9	34,1
Ireland	37	40,4	33,6
Latvia	36,7	36,7	36,7
Lithuania	36,7	36,6	36,8
Czechia	36,3	39,2	33,2
Slovenia	36,1	37,4	34,6
Malta	35,9	40,9	30,3
France	35,4	37,1	33,7
Spain	35,2	37,4	32,8
Hungary	34,1	36,9	31,1
Slovakia	34,1	36,5	31,6
Luxembourg	33,5	35,2	31,6
Poland	33,5	36,1	30,7
Romania	33,5	36,7	30,2
Serbia	33,3	36,4	30
Belgium	33,2	35,1	31,2
Bulgaria	33,1	34,6	31,4
Greece	32,9	36,3	29,2
Croatia	32,4	34,2	30,5
Montenegro	32	35,4	28,3
Italy	31,8	36,4	27
North Macedonia	31,5	37,5	25,1
Turkey	29,4	39,3	18,9
Промена дужине након 2010
European Union – 28 countries	1,6	1,2	2,1
Euro area (19 countries)	1,5	1	2,1
Malta	5,6	2,2	8,7
Hungary	4,9	5,7	3,9
Montenegro	4,2	4,5	3,9
Lithuania	3,6	3,8	3,4
Turkey	3,6	2,9	4,3
Serbia	3,4	3	3,8
Estonia	3,2	3,6	2,9
Czechia	2,4	1,9	2,8
Latvia	2,2	2,2	2,2
Italy	2,1	1,6	2,8
Germany	1,9	1,3	2,4
Switzerland	1,9	1	2,6
Luxembourg	1,9	0	3,5
Poland	1,9	2	1,7
Slovenia	1,9	1,5	2
Sweden	1,9	1,3	2,6
Finland	1,8	1,8	1,8
Ireland	1,7	1,4	2,3
Slovakia	1,7	1,3	2,1
Iceland	1,7	1,8	1,5
Netherlands	1,6	1,3	2
Bulgaria	1,5	1,6	1,4
Austria	1,5	1,2	1,8
France	1,4	1,1	1,7
Romania	1,2	1,5	1
United Kingdom	1,2	0,6	1,9
Portugal	1,1	0,8	1,4
Croatia	0,8	0,5	1
Belgium	0,7	0,1	1,3
Spain	0,7	-0,3	1,7
Greece	0,6	-0,6	1,8
Denmark	0,5	0,5	0,5
North Macedonia	0,4	0,2	0,6
Cyprus	0,2	-0,8	1
Norway	0,1	0,2	0,1