Home » 0 Miroslav Zdravković » Dužina radnog veka u Evropi

Dužina radnog veka u Evropi

Објављено на порталу BBC-a:

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48598041

 

Средином осамдесетих година прошлог века, када сам ја још био дечак и стицао прва интересовања за економију, покојни Бора Пекић је на радио Бибисију причао о Енглезима и о нама, о радним навикама и о другим темама. То је било време Тачеризма и Реганомике, када су ломљена права радника и увођен ултралиберални капитализам. Бора је писао како Немци ујутру у осам сви озбиљни прилазе својим радним местима, док у Лондону тек око девет сати на улицу излазе разносач новина и чистач улице. Да није туриста улице би тада биле пусте до дванаест сати. Одрастао сам уз радни морал и етику типа „играм коло специјално, јер ме плаћа социјално“. Анегдота је зборила да су из социјалног ишли да провере да ли је неко стварно на боловању, а затекли су га на свадби како пева цитиране стихове.

Ми смо добили Тачеризам са заостатком од 15 година, давне 2000, а баш ултралиберални капитализам англо-саксонског типа. Нисмо се много угледали на Швабе, већ на оне земље које су узор за програме и моделе ММФ-а. Суштинска је ту грешка у расуђивању и у имплементацији да ми, на жалост, нисмо ни Амери ни Енглези, па оно што би њима донело бољитак, нама је још једна несрећа више о врату.

Од те 2000. до данас стотине хиљада радника је остало без посла, што због ликвидације то и због приватизација предузећа у којима су радили. Овај либерални капитализам важи за капитал, али не и за раднике, па су се радна места претворила у радне логоре и ту нема много разлике између приватног и јавног сектора.

Сада је са одласком бејби-бумера у пензију постало актуелно питање недостатка радне снаге, које се тренутно решава продужавањем радног стажа (у радним логорима), а предлаже се да се ради и до 70-те на добровољној основи, а биће и 80-те у игри. Људски век се продужава, па ако су јапијевци на коки што не би и старци били на некој лакшој дроги (са све позитивним приступом о могућностима напредовања, тим билдингом, развојем комуникационих вештина…). А и одлазак у пензију је социјални, психолошки и сваки други суноврат. Мени овај одлазак у пензију личи на наше чланство у ЕУ: куче које јури покретног зеца и никако да га стигне.

Бацих поглед на Евростат, да видим колико већ наших стараца ради, али унапред знајући да већина пољопривредника ради до смрти, а већина их и јесте у том добу, преко 65 година. Али, пут ме не одведе где сам кренуо, него где очима би мило шта да виде: дужину радног века.

Просечан радни век у ЕУ износио је 36,2 године у 2018, у томе мушкараца 38,6 година, а жена 33,7 година. Србија је при дну листе са 33,3 године, у просеку, у томе мушкарци 36,4 године а жене 30 година. Мање од нас раде у: Белгији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, Црној Гори, Италији, Северној Македонији и у Турској. Све душевно и географски блиским нам земљама.

Незгодацију нам прави један изведен показатељ, а то је промена дужине радног века од 2010, а од када има Србије у бази. У просеку је у ЕУ продужен радни век за 1,6 година, и то више код жена (2,1) него код мушкараца (1,2). Ни у једној земљи није смањен радни век, а највише је повећан на Малти, чак за 5,6 година. Следе још Мађарска, Црна Гора, Литванија и Турска пре Србије, која је у овој трци тек на шестом месту. Код нас је за осам година повећан радни век за 3,4 године, и то за 3 мушкарцима а за 3,8 година женама. Мислим се, ако се промовишу угрожена права хомосексуалцима и женама, онда би требало да се са хетеро-мушкарцима, који им ограничавају и ускраћују права, изједначе и у овом показатељу: дужини радног века.

И тако, док се читају Борина Писма из туђине свакакве мисли и идеје пролазе кроз главу: о младости, о проживљеном животу, о поенглезивању Срба либералним реформама…

Дужина радног века у 2018.
Укупно Мушкарци Жене
European Union – 28 countries 36,2 38,6 33,7
Euro area (19 countries) 35,9 38,3 33,4
Iceland 46,3 48,3 44,2
Switzerland 42,7 44,8 40,3
Sweden 41,9 42,9 41
Netherlands 40,5 42,9 38
Denmark 39,9 41,5 38,3
Norway 39,6 40,9 38,2
United Kingdom 39,2 41,5 36,8
Estonia 39 39,7 38,4
Germany 38,7 40,7 36,5
Finland 38,6 39,3 38
Portugal 38 39,4 36,5
Austria 37,5 39,7 35,2
Cyprus 37,1 39,9 34,1
Ireland 37 40,4 33,6
Latvia 36,7 36,7 36,7
Lithuania 36,7 36,6 36,8
Czechia 36,3 39,2 33,2
Slovenia 36,1 37,4 34,6
Malta 35,9 40,9 30,3
France 35,4 37,1 33,7
Spain 35,2 37,4 32,8
Hungary 34,1 36,9 31,1
Slovakia 34,1 36,5 31,6
Luxembourg 33,5 35,2 31,6
Poland 33,5 36,1 30,7
Romania 33,5 36,7 30,2
Serbia 33,3 36,4 30
Belgium 33,2 35,1 31,2
Bulgaria 33,1 34,6 31,4
Greece 32,9 36,3 29,2
Croatia 32,4 34,2 30,5
Montenegro 32 35,4 28,3
Italy 31,8 36,4 27
North Macedonia 31,5 37,5 25,1
Turkey 29,4 39,3 18,9
Промена дужине након 2010
European Union – 28 countries 1,6 1,2 2,1
Euro area (19 countries) 1,5 1 2,1
Malta 5,6 2,2 8,7
Hungary 4,9 5,7 3,9
Montenegro 4,2 4,5 3,9
Lithuania 3,6 3,8 3,4
Turkey 3,6 2,9 4,3
Serbia 3,4 3 3,8
Estonia 3,2 3,6 2,9
Czechia 2,4 1,9 2,8
Latvia 2,2 2,2 2,2
Italy 2,1 1,6 2,8
Germany 1,9 1,3 2,4
Switzerland 1,9 1 2,6
Luxembourg 1,9 0 3,5
Poland 1,9 2 1,7
Slovenia 1,9 1,5 2
Sweden 1,9 1,3 2,6
Finland 1,8 1,8 1,8
Ireland 1,7 1,4 2,3
Slovakia 1,7 1,3 2,1
Iceland 1,7 1,8 1,5
Netherlands 1,6 1,3 2
Bulgaria 1,5 1,6 1,4
Austria 1,5 1,2 1,8
France 1,4 1,1 1,7
Romania 1,2 1,5 1
United Kingdom 1,2 0,6 1,9
Portugal 1,1 0,8 1,4
Croatia 0,8 0,5 1
Belgium 0,7 0,1 1,3
Spain 0,7 -0,3 1,7
Greece 0,6 -0,6 1,8
Denmark 0,5 0,5 0,5
North Macedonia 0,4 0,2 0,6
Cyprus 0,2 -0,8 1
Norway 0,1 0,2 0,1

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>