EK3: Pasulj

Пасуљ је једна од чешћих намирница у српској кухињи. Тако се мисли. А када се прође кроз податке о светској производњи и употреби у исхрани може се доћи до другачијег закључка.

Али да се вратимо у прошлост и разлоге бављења овом економском кухињом: основним животним намирницама, а не високим технологијама, модернизацијом и реформама. Љубав према селу и пољопривреди гајим због срећног детињства проведеног са деком и баком на селу. Пошто ми је деда био „преквалификован“ да би се бавио примарном пољопривредном производњом, дане на њиви проводио сам са баком у окопавању кукуруза и пасуља, који је био пратећа биљка. И док сам ја журио да умањим род проређивањем свега пред собом, и корова и кукуруза и пасуља, бака је иза мене спашавала шта се спасти дало. Ја сам јој гласно износио планове о броју редова које морамо окопати, о нужности паузе ради веће продуктивности, а она је само радила, и по мало одмарала, да би послушала унука.

Тада је, осамдесетих година прошлог века, пожета површина под пасуљем износила око 25 хиљада хектара, а приносом од преко једне тоне долазило се до производње од преко 26 хиљада тона. И ови односи у површини и производњи задржали су се до 2000. године.  Онда је либерализација спољне трговине највећу штету у пољопривредној производњи нанела пасуљу, јер је у 2015. години површина под пасуљем износила 12,7 хиљада хектара, а производња 12,6 хиљада тона. Површина и производња су се преполовили, али не и потрошња пасуља. Према FAOSTAT бази података, у Србији се потроши 26 хиљада тона пасуља, по 13 хиљада из домаће производње и увоза, а ова намирница учествује са 22 калорије, у просеку дневно, у свакодневној исхрани.

Када се погледају светски подаци о производњи пасуља, као и о његовом значају за исхрану, долазимо до тога да је он значајан у сиромашним и сиромашно-многољудним земљама, те да су стога његови остаци у пољопривредној производњи Србије заправо заостаци из сиромашне прошлости. До 2000 године били смо сиромашна земља, а онда смо почели да се понашамо као богаташи: смањили смо производњу пасуља, јер на селу нема радне снаге, а она је радно-интензивна биљка, али смо зато повећали производњу ИТ услуга, што је доказ да смо, тачније врло ретки међу нама, интелигентни и да не треба да замарамо црева намирницама тешким за прераду.

У свету је 2014. године произведено 26,5 милиона тона пасуља, што је 3,6 килограма по становнику. Србија је са 11,4 хиљада тона имала 1,6 килограма по становнику из сопствене производње, а са увозном половином премашила је три килограма и приближила се светском просеку у коришћењу пасуља у исхрани.

Највећи светски произвођачи пасуља у тој години били су: Мијанмар (4,7 милиона тона), Индија (4,1), Бразил (3,3), САД (1,2) и Мексико (1,3 милиона тона). Србија је била нa 73 месту, а од земаља са којима се граничимо већу производњу имале су Албанија (30 хиљада тона, 9,9 кг по становнику) и Румунија (19,7 хиљада тона, 0,9кг по становнику). Мању производњу од Србије имали су БиХ (9,4 хиљада тона, 2,2кг по становнику), Македонија БЈР (7,1; 3,4кг), Црна Гора (1,6; 2,5кг), Мађарска (1,5; 0,2кг), Хрватска (1,3; 0,3кг) и Бугарска (954 тона што је 134 грама по становнику).

Да је пасуљ сиротињска храна доказују нам подаци о његовом значају у свакодневној исхрани. Највећи значај ова биљка има у исхрани у Руанди (314 калорија), Уганди (210), Никарагви (198), Ел Салвадору (160), Бразилу (148), Куби (143), Тогу (132), Танзанији (121), Камеруну (118).

Ми смо упоредиви са САД, где се употребом пасуља уноси 27 калорија, и далеко смо од Немачке и УК где се уноси само једна калорија пасуљем, али смо на светлом путу да и овај стандард достигнемо и применимо. Хрватска је пример на овом путу са само пет калорија од пасуља, у просеку дневно.

Трговци су најнапреднији део популације јер се налазе у дневној информацији у погледу могућности да зараде, те је увоз пасуља из Киргистана био далековида пословна одлука када су почеле реформе у Србији на почетку овог миленијума.

Према званичним подацима Киргистана, извоз пасуља повећан је са 13 милиона евра у 2006. години на 39 милиона евра у 2015. години. Количина је повећана са 37,7 на 66,9 хиљада тона, у истом периоду. У томе је Србија друго извозно тржиште, након Турске, са 9,6 хиљада тона, према киргистанским подацима.

Према нашим подацима, вредност увоза пасуља из Киргистана износила је 4,2 милиона евра у 2015 години, а количина 7.626 тона.

Ова неслагања у подацима су релативно мала, а каква су била пре много година, када увоз уопште није регистрован из ове земље, већ из неке ближе земље на овом путу пасуља.

Просечна цена пасуља, у 2015. години, по киргистанским подацима била је 606 евра по тони, а по нашим 553 евра по тони. То значи да је цена увозног пасуља око 65-75 динара по килограму, а што је три до четири пута ниже од цене пасуља у продавницама. Овој увозној цени не може да конкурише никаква домаћа производња, па је за сељаке исплативије да засаде рачунаре и да чекају да они порасту, него да саде пасуљ и да покушавају да га продају.

И тако, индекс среће у Србији је у порасту са падом производње и потрошње пасуља, биљке из мрачне прошлости када су Срби били многобројни и сиромашни.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>