Ekonomski slom i moralni sunovrat

Подаци кажу да је бруто домаћи производ Србије на нивоу из 1972. године, индустријска производња из 1972. године, број запослених из 1977. године, а продуктивност рада из 1967. године. Број запослених особа у Србији се смањује у последњих 22 године, и смањен је за 550 хиљада од 1988. године. Да ли ови подаци забрињавају? Мене да. Али ме много више брине морални слом који се догодио од 1990. године.

 

Ниже културе од виших прво преузимају мане, па тек онда врлине. Мане је лакше имитирати. Парафразирам Ничеа. У Србији је пад социјалистичког система значио масовну појаву пиштоља и проституције (не само физичке), јер смо то гледали у америчким филмовима. Пад морала који смо доживели, и који је све дубљи, по мени је много тежи и по последицама дугорочнији проблем са којим треба живети у будућности.

 

Корупција је рак рана нашег друштва и од рођења детета до сахране покојника имамо затворен круг корупције. Хоћеш ли да потплатиш, или да платиш много већу цену од реалне.

 

Навешћу пример обавезног предшколског васпитања. Ћерку су ми чувале баке до обавезног предшколског васпитања. Приликом уписа речено нам је да су суседни вртићи заузети и да постоје четири вртића на Новом Београду где има слободних места. И сад, изгубити пола дана у вођењу детета на други крај Новог Београда или платити преко 100.000 динара од септембра до јуна целодневни боравак у суседном вртићу. Или подмитити неког са 200-300 евра како би се „пронашло“ слободно место у најближем вртићу. Ја сам платио 100.000 динара, и свакодневно плаћам своју „глупост“ и „неприлагођеност“.

 

А ако је суочавање са корупцијом свакодневна појава, онда постоји притисак система да сви постанемо неморални и да бирамо јефтинија, а не морална, решења.

 

Пропорционални изборни систем утицао је на потпуно отуђивање политике и политичара од народа који гласа на изборима. И последични политички неморал и неодговорност. Гласамо за листе, на локалном и републичком нивоу. А након гласања у игру улази магија процената. И иза процената број добијаних посланичких места. А ко су ти људи који добију мандат? Да ли смо за њих гласали, и да ли ће они спроводити у дело наше интересе и жеље? Тешко.

 

Управљање јавним предузећима као расподела плена након формирања коалиција. Персонална решења за чланове владе договоре се у пар сати. Али расподела функција у великим јавним предузећима траје месецима. А управљати јавним предузећима даје моћ да се бирају и подобна приватна предузећа са којима ће се пословати.

 

Партијско управљање министарствима и запошљавање по партијским линијама обесмишљава сам рад у државној управи.

 

Од пропорционалних избора преко управљања јавним предузећима и државном управом, до подобних кадрова за руководеће функције у здравству и образовању затвара се херметички круг политичког неморала и одсуства личне одговорности.

 

Због оваквих разлога мислим да су морални проблеми много озбиљнији од економских.

 

Кинески радник ће за годину-две примати већу плату од српског, и производња ће се много мање селити у Кину, а много више у Источну и Југоисточну Европу, па је могуће да за три до четири године наступи изузетно брз опоравак наше економије.

 

Али повратку морала ће бити потребан много дужи временски период. Ако се пад уопше и заустави.