Енергетска ефикасност у Србији у поређењу са светом и Европом

Иста потрошња електричне енергије у Србији као у Ирској и у Данској, а које имају неколико пута већи БДП, заинтересовала ме је да проверим показатеље енергетске ефикасности, њихову динамику кроз време и поређење Србије са другим земљама.

Прва табела је повучена из базе Светске банке World Development Indicators. Ирска је у 2022. години била енергетски најефикаснија у свету, а Данска је била на осмом месту. Србија је била на 95. месту у свету међу 142 земље за поређење. Мању ефикасност БДП-а, у односу на условни килограм енергије имала је само Босна и Херцеговина међу земљама у окружењу.

Србија је за 22 године, од 2000, повећала ефикасност јединичног утрошка енергије за 63,7%, али то није било импресивно, када се узме у обзир колико су друге земље повећале овај индикатор.

GDP per unit of energy use (constant 2021 PPP $ per kg of oil equivalent)
	Country Name	Country Code	2000 [YR2000]	2022 [YR2022]	Индекс
1	Ireland	IRL	14,82	47,91	323,3
2	Hong Kong SAR, China	HKG	18,79	40,88	217,6
3	Malta	MLT	17,92	39,68	221,4
4	Switzerland	CHE	19,44	31,95	164,4
5	Panama	PAN	18,43	31,84	172,8
6	Sri Lanka	LKA	14,89	27,96	187,7
7	Luxembourg	LUX	14,86	27,19	183,0
8	Denmark	DNK	16,45	26,72	162,4
9	Bangladesh	BGD	19,96	26,55	133,0
10	Costa Rica	CRI	19,21	24,60	128,1
13	Romania	ROU	9,19	23,78	258,7
14	United Kingdom	GBR	11,42	23,41	204,9
16	Albania	ALB	11,32	21,92	193,6
17	Italy	ITA	16,71	21,70	129,8
32	Croatia	HRV	11,32	18,50	163,5
43	Slovenia	SVN	9,16	15,49	169,0
45	North Macedonia	MKD	9,11	15,41	169,3
46	Argentina	ARG	13,56	15,27	112,6
47	Hungary	HUN	9,03	15,21	168,4
48	Montenegro	MNE	..	15,19
86	United States	USA	6,83	11,17	163,5
88	Bulgaria	BGR	5,52	10,93	198,1
95	Serbia	SRB	6,16	10,09	163,7
110	Ukraine	UKR	3,84	8,68	226,1
111	Bosnia and Herzegovina	BIH	7,49	8,50	113,4
126	Russian Federation	RUS	4,76	6,94	145,8
142	Trinidad and Tobago	TTO	2,60	2,79	107,5

Друга табела, препуна података, садржи четири вредности за 2014. и 2023. годину и два изведена индикатора о енергетској независности и енергетској ефикасности.

Србија је у периоду од 2014. до 2023. задржала исти ниво производње примарне енергије од око 9,5 милиона тона условних јединица нафте. У ЕУ је производња смањена за 17,9%.

У Србији је расположива енергија за потрошњу повећана за 19,4% док је она у ЕУ смањена за 8,9%.

Удео примарне производње у расположивој енергији смањен је у ЕУ са 45,9% у 2014. на 41,3% у 2023. а у Србији је смањен са 70,6% на 59,5%. Србија је повећала зависност од увоза енергената са 29,4% у 2014. на 40,5% у 2023. години. Ипак, много је земаља у Европи које су много више зависне од увоза енергије од Србије.

Када се ставе у однос потрошња енергије и БДП, у ЕУ је смањен број литара нафте за 1.000 евра БДП-а са 123,7 у 2014. на 77,9 у 2023, док је у Србији тај показатељ смањен са 361,3 на 212,4 литара.

У 2014. години су, у односу на Србију, мање ефикасне биле Бугарска, Исланд, БиХ и Украјина, од земаља са подацима, док су у 2023. то биле само Исланд, БиХ и Украјина.

Србија је повећала БДП у посматраном периоду за 71,4%, по куповној снази али по текућем курсу. Већи раст БДП-а од Србије имале су: Бугарска, Ирска, Хрватска, Кипар, Малта, Румунија, Исланд, Албанија и Турска.

Србија је повећала потрошњу енергије за 19,4% и већи раст потрошње имала је само Малта.

У Србији је смањен број литара условног горива за 1.000 евра БДП-а за 41,2%, док је у ЕУ смањен за 37,1%. Највећи раст ефикасности имале су Естонија (-59,4%), Ирска (-59%) и Албанија (-56,6%).

Сви приказани проценти мало значе уколико не приложимо адекватне илустрације.

1. Пођимо од претпоставке да Србија троши енергије као Данска, што је тачно пет пута мање: 44,4 литара на 1.000 евра БДП-а. У том случају би потрошња енергије износила 3,3 милиона условних тона нафте, што би била уштеда од око 12,6 милиона тона. При производњи од 9,5 милиона тона, Србија би била нето извозник енергије у износу од 6,2 милиона тона.
2. Далеко је Данска, али је близу Албанија. Уколико би трошили 103 литара енергије на 1.000 евра БДП-а, потрошња би износила 7,7 милиона тона, па би опет били нето извозници од 1,8 милиона тона.
3. До равнотеже између производње и потрошње енергије довела би нас потрошња слична Чешкој, Мађарској или Финској – око 125 литара за 1.000 евра БДП-а.

Увоз енергије износио је 5,1 милијарди евра у 2023. и смањен је, услед пада цена примарних производа, на 4,5 милијарди у 2024. години. Нето увоз смањен је са 3,7 на 3,4 милијарди евра.