Home » 0 Miroslav Zdravković, Javna preduzeća i velike kompanije, Robna razmena » Fijat i ekonomska tranformacija Srbije

Fijat i ekonomska tranformacija Srbije

Srbija je u prošloj godini bila na 65. mestu u svetu po vrednosti izvoza automobila, u iznosu od 37 miliona evra. Ukoliko do 2014. godine Fijat dostigne željeni kapacitet proizvodnje i izvoza Srbija bi sa 2 milijarde evra pretekla Sloveniju, zauzevši 25. mestu na svetu prema vrednosti izvoza automobila.

Koliko je važna automobilska industrija, uz elektronsku, za ekonomsku transformaciju bivših socijalističkih zemalja Istočne Evrope pokazuju podaci o izvozu Češke (11 milijardi evra), Slovačke (8,4), Poljske (6,6) i Mađarske (3,5 milijardi evra), koje su se svrstale među 20 zemalja sa najvećom vrednošću izvoza putničkih vozila.

U izvozu putničničkih automobila u svetu je prva Nemačka, praćena Japanom i SAD-om, a interesantno je da je Italija tek na 14. mestu, iza Češke Slovačke i Poljske, što pokazuje da je mnogo bitnije gde se proizvodi od toga ko proizvodi.

Nakon dovođenja Fijata u Srbiju najvažniji posao države trebalo bi da bude da se dovede neka od najvećih svetskih kompanija u oblasti elektronike, po mogućstvu u Niš (kako zbog industrijske tradicije tako i zbog regionalnog razvoja), kako bi Srbija za desetak godina završila proces ekonomske transformacije kroz koji su prošle druge uspešne zemlje Istočne Evrope.

U izvozu Srbije udeo mašina i transportnih uređaja je 16,6% dok je u međunarodnom izvozu oko 40%, a u uspešnim istočno-evropskim zemljama i preko 50%. Fijat i prateći proizvođači će povećati ovaj udeo na oko 25-30%, ali bi proizvođači iz mašinske i elektoindustrije trebalo da dovedu do svetskog proseka, i iznad njega.

Srbija sada ima izrazito siromašnu i nepovoljnu strukturu izvoza, gde smo uz BiH zemlja sa najvećim udelom resursno-intenzivnih proizvoda u ukupnom izvozu, među evropskim zemljama, dok imamo relativno niske udele izvoza srednjih i visokih tehnologija. Udeo intermedijalnih proizvoda u ukupnom izvozu izneo je 47,5% prošle godine, netrajnih za široku potrošnju 25,3% (u većini hrana), dok je izvoz kapitalnih učestvovao samo sa 11,7%, a trajnih za široku potrošnju (gde spadaju i automobili) samo 4,1%.

Kada se svetski izvoz posmatra dinamički treba uzeti u obzir geometrijski rast proizvodnje i izvoza Kine, te da je veoma realno da će do 2020. ili 2025. godine Kina postati najveći svetski izvoznik putničkih automobila. Kina je prošle godine povećala izvoz za 61,8%, sa 1,7 na 2,7 milijardi evra, a Bugarska, u kojoj su Kinezi započeli proizvodnju, za 71%, sa 84 na 145 miliona evra.

Stoga bi bilo dobro da se privuku Kinezi da proizvode kamione u Priboju, ali i u drugim gradovima i drugim drumskim vozilima osim kamiona i putničkih automobila.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>