Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Građevinarstvo » Građevinarstvo Srbije u evropskim poređenjima

Građevinarstvo Srbije u evropskim poređenjima

Према подацима РЗС-а грађевинарство је у првом тромесечју 2018 имало раст додате вредности за 26,4% и ово је највиша стопа раста међу агрегираним делатностима како се обрачунава тромесечна додата вредност. Овако висока стопа раста заслужује пар реченица пажње, а у погледу динамике грађевинарства у Србији и у земљама за које Еуростат објављује податке.

Грађевинарство је највећи број запослених имало 1980 када је запошљавало 246,3 хиљаде лица. Економска стагнација из осамдесетих утицала је да у 1990 број запослених буде смањен на 188,5 хиљада лица. Економски слом из 1992/1993 утицао је да БДП грађевинарства буде смањен за 60,1% до 1995, а број запослених смањен је на тада 137,4 хиљада лица. Додата вредност је у 2017 била за 57% већа у односу на 1995 што значи да је оно на 62,5% од вредности у 1990 години (39,9*1,57). На колико је од нивоа из 1980. мучно је питање за које користи од одговора немамо.

Ови историјски подаци изнети су да би се имало у виду да је раст грађевинарства у Србији од 2000, или од 2008, почео са изузетно ниске основице.

Са приложеног графикона може се видети да је до почетка 2008 постојао веома брзи раст грађевинске активности у Србији. Уследила су два велика пада активности и то у 2009. и у 2012-2013 години. У последњем тромесечју 2017. индекс грађевинарства био је за 5,3% изнад највишег нивоа регистрованог у првом тромесечју 2008.

И овде долазимо до поређења са другим европским државама. У односу на 2000 једино је Црна Гора имала већи раст обима грађевинске активности од Србије, у њој је она повећана 7,4 пута а у Србији је повећана 4,2 пута. Више него двоструки раст оствариле су још четири земље: Малта, Естонија, Бугарска и Литванија.

Насупрот њима имамо 9 земаља које су смањиле обим грађевинских активности а у Грчкој је он упоредив са ефектима хиперинфлације и санкција у Србији, јер је у њој смањење износило 76,1%. И Португалија је са смањењем од 68,4% упоредива са „црним деведесетим“ у Србији. Изненађујући је податак да су све три највеће земље будуће ЕУ-27 (без УК) имале пад грађевинских активности: и Немачка и Француска и Италија. Словенија и Хрватска, од бивших југословенских република, ту су само да улепшају овај скуп земаља.

Када се посматра динамика грађевинске активности од 2008 до 2017 долазимо до другачијих резултата. БЈР Македонија је додата касније у базу, као и Албанија и БиХ, и она је повећала обим активности 2,6 пута, а Црна Гора за 101,4%. Укупно је 16 земаља остварило раст грађевинских активности а 18 је остварило смањивање. Србија је имала раст од 2,6%, највише захваљујући порасту у другој половини 2017 и налази се на 14 месту међу 34 земље са подацима.

Највећи пад од избијања кризе имале су Грчка (-73,9%), Португалија (-58,5%), Словенија (-57,5%), Кипар (-48,8%) и Хрватска (-45%). Од земаља са којима се граничимо пад су имали и Бугарска, БиХ, Румунија и Мађарска (раст само Албанија и Црна Гора).

Очекивани висок пораст грађевинске активности у овој години побољшаће ова релативна поређења.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>