Home » 0 Miroslav Zdravković » Grčka kriza i Srbija

Grčka kriza i Srbija

Pozvan sam da gostujem u večerašnjem Oku RTS-a. Prihvatanje poziva nosi sa sobom odgovornost šta se može reći, sažeti u dodeljenih 5-7 minuta, a da to istovremeno bude smisleno, razumljivo i sa jasnom porukom.

 

Poslednji put sam bio 21.10. prošle godine nakon posete ruskog predsednika Medvedeva i poslednje rečenice su mi se odnosile na izlazak SAD i Azije iz krize uz ostanak Evrope u blatu, jer ne poseduje mehanizme da se izbori sa krizom.

 

Kriza u EU, posebno u monetarnoj uniji, se produbljuje i samo institucionalne promene mogu da izvuku uniju iz krize: ili će države pojedinačno odbacivati evro kao valutu, ili će se, po ugledu na federalne rezerve i ministarstvo finansija SAD stvoriti kohezioni miks monetarne i fiskalne politike.

 

Svetska kriza je posledica neoliberalnog koncepta koji je vladao u prethodnih 30-tak godina, sa osnovnom premisom „da je država problem, a tržište rešenje“, i osnovni proizvodi ovog koncepta su svetski bankarski kasino (koji može da sruši bilo koju državu u svetu) i evro. Evro kao potpuno pogrešan koncept monetarne politike da će jedinstvena valuta rešiti sve probleme uključenih država. SAD, Kina, Japan i mnoštvo drugih velikih ekonomija odbacile su monetarizam u oktobru 2008. godine i krenule su da snažnom državnom intervencijom usporavaju ekonomski pad, koji bi bio mnogo dublji da nisu to činile.

 

Posmatrano iz ovog aspekta državne intervencije naš državni vrh je učinio maksimum (ne računajući brljotine oko subvencionisanja uvoza automobila, 3.000 evra kredita i sličnih mera), od istorijske posete Kini, krajem avgusta prošle godine, do odlaska u Norvešku pre par dana.

 

Učiniti maksimum nije i dovoljno ako se ne mogu kontrolisati hidro-meteorološki uslovi i događaji u neposrednom okruženju. Ili bar ublažiti njihov negativan efekat.  O presudnom uticaju Neba i Nemačke na ekonomska kretanja u Srbiji već sam pisao. Događaji u Nemačkoj nam ne idu u prilog (rast umesto smanjivanja trgovinskog suficita) pa nam preostaje da u naredna četiri meseca pratimo hidro-meteorološke događaje i prognoze.

 

Promene vlasti u Srbiji u prethodnih 10 godina događale su se nakon velikih suša: 2000, 2003, 2006 i 2007. godine. Uprkos svetskoj krizi sadašnja vlast je opstala zahvaljujući izuzetno rodnim, 2008. i 2009., godinama. Opstaće i dalje ukoliko ne podbaci poljoprivredna proizvodnja u ovoj godini. Ukoliko podbaci postoje dve mogućnosti: ili raspisivanje prevremenih izbora ili nekontrolisani političko-socijalni događaji.

 

Vlast poslednjih dana i nedelja stalno ponavlja tezu kako je „opozicija slaba“. Valjda kao razlog da su baš oni od Boga izabrani da vladaju Srbijom večno. Možda je opozicija slaba, ali narod je JAK i NEPREDVIDIV. A u toj nepredvidivosti i potencijalno veoma razoran.

 

Vlast može da predloži novi penzioni zakon po kome će se penzija sticati u stotoj godini života. Ko doživi. I takav zakon bi prošao u skupštini i niko se ne bi bunio, dok u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Grčkoj zbog takvih razloga nastupa potpuna blokada života i rada.

 

Ali, ukoliko hleb poskupi u septembru na, recimo, 60 ili više dinara, ne postoji način da se održi vlast u Srbiji, ma da je činili i svi ekonomski nobelovci.

 

Da zaključim:

  1. Grčka kriza se neće preliti u dramatičnoj meri u Srbiju, a i njeno prelivanje je zanemarljivog intenziteta u odnosu na efekte zastoja u prilivu kapitala od oktobra 2008. godine;
  2. Vreme je da Boris Tadić i Tomislav Nikolić krenu da intenzivno pregovaraju o mogućim izborima krajem godine kako bi umanjili unutrašnje bezbednosne rizike.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>