Hrvat je pubertetlija od oca Srbina i majke katoličke crkve

Пре 29 година, 1990, присуствовао сам побуни Хрвата против властите државе. Данас имам тринаестогодишњег сина и преживљавам побуну пубертетлије. Та побуна, пре 29 година, прозвана је великосрпском или србо-четничком агресијом, упркос чињеници да су на челу државе, на функцијама председника, премијера, министра одбране, министра спољних послове, служби безбедности били Хрвати. Али, као деца у пубертету и Хрвати су волели да измишљају, да лажу, и да нападну ауторитет, тј. државу Југославију.

На жалост, када сам био у пубертету отац ми је умирао од Хангтинтовове хореје, па нисам имао против кога да се буним. То ми је остала трајна потреба: да тражим ауторитете против којих би се побунио. Сада ми је син у пубертету и престрашио сам се од његове побуне, ваљда у незнању и од непознатог искуства других очева. Тај Едипов комплекс и потреба да се убије отац, јер тата маму…

Али ова синовљева побуна разјаснила ми је историју Хрвата, њихову мржњу и потребу за оцеубиством. Јован Дучић је пред смрт написао „Верујем у Бога и српство“ где се бавио анализом измишљања хрватске историје и понашањем припадника овог народа. Описивао је и католичку неуротичност мушкараца закинутих за слободу понашања и изражавања. Али то је Дучић и његов тренутак у историји када је запрепашћен слушао о злочинима усташа над Србима у Херцеговини и на територији НДХ. Тридесет година раније писао је чланке како држава Србија треба да дозволи и прекодринској „браћи“ да учествују на јавним конкурсима у Београду. Био је, баш као и ја некад, млад и наиван.

Када је и како настао садашњи хрватски народ? Приликом досељавања Срба, око 1540, тадашњи Хрвати су се разбежали у садашњу Словенију, Аустрију и Италију. Србе су немачки генерали насељавали у опустошена подручја где су још само Вараждин и Загреб и танак појас од 10-20 километара до садашње словеначке границе били насељени Хрватима. Према попису становништва Аустроугарске око 1850. у њој је живело 2,6 милиона Срба (Шокаца и Расца), 0,8 милиона Хрвата и 1,2 милиона Словенаца (ови подаци укључују и Војводину). Приликом пописа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921. било је 2,4 милиона Хрвата и 0,6 милиона Срба на територији садашње Хрватске. Како је дошло до овог утростручења броја Хрвата и смањења за три четвртине броја Срба? Акцијом католичке цркве која је унијатима најстроже забранила да славе своје личне свеце, а непосредно након анексије Босне и Херцеговине. До тада је већина Далматинаца и острвљана била српског порекла и са српским митовима о Косовском боју, Краљевић Марку, а од тада је створен страх од незгодне матере која је захтевала да се обришу сећања на оца и порекло.

Мржња према Србији и злочини Хрвата у Првом светском рату као и усташки покољи и геноцид у Другом светском рату могу се разумети само из ове перспективе оцеубиства. Хрват је добар католик, а бити католик је предуслов да би се постао Хрват. Ништа лакше, и ја сам тако одлучио прошле године, нема овог мучења коме је српски народ изложен. Баш сам задовољан бекством из српског народа.

Блајбуршка комеморација мени личи на љутитост сина коме је некада на том месту отац „опалио чвргу“.

Скандирање „убиј Србина“ подсећа на ову пубертетску потребу за оцеубиством.

Скандирање „убиј Хрвата да Шиптар нема брата“, на жалост, подсећа да су Срби посејали још лошег семена око себе.

 

5 komentara

  1. Poštovani;
    Glavnina Hrvata može, barem sa dvije od četiri strane pratiti svoje porijeklo i imena predaka od barem 1600-te godine a ponegdje i ranije, s obzirom da se negdje tada uvelo ažurnije knjiženje rođenih i s obzirom da su se do tada FORMIRALA glavnina prezimena.

    Bilo bi dobro da se oko ovih stvari ne izljeće paušalno sa ocjenama „Hrvati su od Srba“ jer za to ne postoje nikakvi razumni argumenti sa eventualnim izuzetkom Žumberačkih uskoka.

    Dalmatinska prezimena sa moje strane mogu pratiti u 14 i 15.stoljeće bez ikakvih problema, ona iz Bosne u 17.stoljeće gdje su kao katolici dobili od Mlečana toliko i toliko zemlje(sve uredno zapisano). Kajkavci uglavnom mogu pratiti svoje pretke u 15 i 16.stoljeću s obzirom na matice krštenih. Ima dobar dio i digitaliziran. Čista je špekulacija te ljude podvoditi pod Srbe.

    Spustite loptu na zemlju. Živjeli i lijep pozdrav. Rado čitam vaš portal.

    • Ova karta je rađena po podacima Šafarika, za njega su kajkavci Hrvati(813 000) dok su štokavci i čakavci Srbi. Što je na svakome da za sebe prosudi koliko je točno.
      Šafarik se i potpisao u gornjem lijevom uglu.

  2. Поштовани Иване
    Захваљујем на коментару.
    Покушавам да разумем мржњу коју немам у себи.
    Ту су и генетска истраживања да потврде или одбаце ставове о пореклу.
    Срдачан поздрав
    Мирослав

    • Tako je, tu su i genetska istraživanja i u zadnje vrijeme se lome koplja oko I2 Ph908 za koju srpski nacionalisti kažu da je srpska a hrvatski hrvatska(gle čuda). Ovbje skupine zaboravljaju da to izostavlja 2/3 njihovih sunarodnjaka. Srbi i Hrvati su po svemu sudeći vrlo bliski što i nije čudno i dapače utješno je. Što se tiče mržnje, ne bi znao, imam nemal broj prijatelja Srba, ništa im ne fali.

      • Ја имам доста колега и познаника (пријатељ је прејака реч, 2-3 из детињства и младости, не више) који су Хрвати и сви су веома познати и успешни у Београду (да их не именујем, свуда има будала). Ваљда је то последица деда официра ЈНА. Већина су из Сплита и околине пореклом.
        Размишљам да напишем озбиљнији текст „Допринос Хрвата Србији“ у областима културе, спорта, уметности… Биће и за то времена…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *