Home » 0 Miroslav Zdravković » Indeksi izvozne koncentracije i diversifikacije u 2016. godini

Indeksi izvozne koncentracije i diversifikacije u 2016. godini

Више од 20 година уназад Србију је карактерисао један од најнижих индекса концентрације извоза у свету, након Италије и Аустрије. У 2016 години ово треће место је преузела Хрватска, док је Србија пала на десето место.

Хиршманов индекс мери концентрацију извоза где вредност 1 означава да нека земља извози само један производ, док вредност блиска нули значи да скоро једнако извози све постојеће производе. Италија и Аустрија имају најниже вредности индекса на свету зато што немају ни један производ који има већи удео у укупном извозу од 5%. Већини развијених земаља извоз аутомобила има већи удео, а уколико нису аутомобили онда јесте неки други индустријски или примарни производ.

Србија, дакле, има малу вредност извоза која је још и уситњена на велики број производа, па нема „препознатљиву“ извозну понуду. По вредности индекса испред је највећих и најразвијенијих земаља у свету. Да ли је ово добро или лоше, подстицајно за раст или указује на минималну осетљивост на светске нестабилности, може бити предмет расправе, али и додатних истраживања.

Осим Хрватске и Бугарска има нижи степен концентрације извоза, али и друге земље настале распадом СФРЈ, као и суседне имају изузетно ниске нивое концентрације извоза, а у односу на ниво развијености. Ово је дуготрајна последица ранијег система независног развоја унутар исте земље: свака република је морала да има челичану, монтажу аутомобила, текстилна фабрика у свакој општини…

Индекс концентрације српског извоза скочио је са 0,676 у 2012. на 0,114. у 2013. години, да би опет кренуо да се снижава. Ово је била директна последица наглог раста извоза Фијата 500 у 2013. и пада у следећим годинама. Раст концентрације извоза услед монтаже једног модела аутомобила указује на две ствари: (1) колико је мала апсолутна вредност извоза и (2) раст концентације сам по себи не мора да означава повољну тенденцију уколико долази до пораста осетљивости од производње само једног производа.

Индекс диверсификације извоза мери степен (не)зависности неке земље у односу на трговинске партнере: вредност 1 указује да се целокупан извоз пласира само у једну земљу, док вредност блиска нули указује да та земља тргује равномерно са свим земљама.

САД имају, очекивано, најмању вредност индекса диверсификације извоза у свету, испред Немачке, Велике Британије и Француске. Од Србије мањи индекс диверсификације од суседних земаља имају Мађарска, Румунија, Хрватска и Бугарска. Већи индекс концентрације извоза од Србије имају БиХ, Македонија БЈР, Црна Гора и Албанија, а ове земље, уз Србију имају и најмањи удео извоза ван Европе у укупном извозу.

Раст извоза ван Европе потребан је како би се смањила зависност од економских кретања (дугорочне стагнације) у непосредном окружењу.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>