Investicije: u krizi i izlazak iz krize

Dinamika investicija je mnogo nestabilnija od dinamike lične i javne potrošnje: ima brži pad kada počne ekonomska kriza, i brži oporavak kada kriza prođe. Možda ekonomske krize upravo i izazivaju negativna očekivanja investitora, jer svojom smanjenom potrošnjom utiču na njen ukupan pad. Tu nastupa kejzijanizam da se javnim investicijama ublaži ukupan pad i smanji oscilatornost ekonomskih ciklusa.

Priloženi podaci su o investicionim ulaganjima u tekućim dolarima. To znači da su pod velikim uticajem valutnih kretanja, i da ne uzimaju u obzir kupovnu snagu valuta: izgraditi istu fabriku u Nemačkoj i Kini ne košta isto u tekućim američkim dolarima.

Šta nam govore podaci o vrednosti investicija od 2008 do 2011 godine?

-         Ukupna dolarska vrednost investicija u osnovna sredstva bila je za 12,7% veća u 2011. u odnosu na 2008. godinu.  To znači da je svetska ekonomija, kao celina, izašla iz krize.

-         Investicije u razvijenim zemljama smanjene su za 6,9%, dok su u zemljama u tranziciji povećane za 1,9%, a u zemljama u razvoju za čak 47,2%, što znači da je kriza u razvijenim zemljama još uvek prisutna, dok je u zemljama u razvoju ona davno prošao fenomen.

-         Na podatke dinamici u zemljama u razvoju presudan uticaj ima Kina: ona je povećala vrednost investicija za 80,7% (uključujući efekat jačanja valute prema dolaru), a udeo u ukupnim investicijama zemalja u razvoju sa 37,2% u 2008 godini na 45,6% u 2011. godini. Ipak, već je u 2009. godini učestvovala sa 44%, što znači da su je u 2010. i 2011. godini ostale zemlje u razvoju dobrim delom pratile u dinamici.

-         Kina je u 2011. godini imala za 1,8% veću vrednost investicija od 27 zemalja Evropske Unije, dok je u 2008. godini imala samo 47,8% njihove zbirne vrednosti. U 2011. godini imala je za 50,6% veću vrednost investicija od SAD, dok je u 2008. imala za 27,5% manju vrednost. Kada se vrednost investicija u Kini stavi u odnos sa zbirnom vrednošću u SAD i EU, ona je imala 28,8% njihove vrednosti u 2008, 43,9% u 2009, 53,1% u 2010 i 60,7% u 2011. godini. Ukoliko bi smo kineske podatke uvećali za razliku između BDP-a po tekućem kursu i po kupovnoj snazi, onda je u 2011. godini Kina imala 93% vrednosti investicija u SAD i u EU, u 2012. godini je imala veću vrednost nego one zajedno. Sadašnja vrednost investicija određuje veličinu ekonomije za 7 do 10 godina, pa pošto će Kina za oko 5 godina imati veću vrednost investicija od SAD i EU zajedno, to dalje znači da će najkasnije u 2030 godini biti veća ekonomija od ovih zemalja. Prema kupovnoj snazi domaće valute Kina već postaje veća od SAD i od Evropske Unije u 2016. i u 2017. godini.

-         Među 10 zemalja sa najvećom vrednošću investicija nalaze se sve zemlje BRIC-a (Južna Afrika je na 31 mestu), i to Indija na petom mestu, Brazil na 7, i Rusija na 10. mestu. Rusija je okružena Australijom na 9. i Kanadom na 11. mestu i pozicionira se u svetskoj ekonomiji kao relativno razvijena, a resursno bogata zemlja. Velika Britanija je pala na 12. mesto, što je ranije bio nezamislivo nizak rang za lidera anglo-saksonske civilizacije: u 2008. godini imala je veću vrednost investicija od Indije, dok je u 2011. godini imala gotovo upola manju vrednost.

-         Pad vrednosti investicija u Evropskoj Uniji iznosio je 15,1%. Od BJR manji relativan pad imala je samo Makedonija, gde je on iznosio 1,9%, dok su sve ostale imale veće relativno smanjenje investicija. Usled većeg relativnog pada investicija u Hrvatskoj (-38,3%) i u Sloveniji (-40,4%), Srbija (-22,5%) relativno povećava svoju ekonomiju manjim padom investicione aktivnosti u odnosu na ove dve BJR. U 2011. godini Hrvatska je rangirana kao 74 prema vrednosti investicija u svetu, Srbija kao 80, a Slovenija kao 81 zemlja. Manju apsolutnu vrednost investicija od Srbije u toj godini u Evropi imali su još, osim Slovenije, i Litvanija, Latvija, Estonija, Kipar, Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija i Crna Gora. Sve su ovo zemlje sa bitno manjim brojem
stanovnika. U 2008. godini Hrvatska je imala za 49,5% veću vrednost investicija od Srbije, a u 2011. godini za 19%, dok je Slovenija u 2008. imala za 22,8% veću, a u 2011. godini za 5,7% manju.

Da bi građani Srbije osetili materijalni boljitak u narednim godinama neophodno je da sadašnja vrednost investicija raste, a ne da se smanjuje, što je od sredine 2012. godine slučaj. Da bi se vrednost investicija povećavala neophodno je da se prekine sa mantranjem o stranim direktnim investicijama već da se u celini podrži investiciona aktivnost, garancijama da će one u budućnosti biti sigurne za sve investitore. A investitori smo svi mi zajedno: građani, država, javni sektor, privatan sektor i strani
ulagači.

A evo kako izgleda struktura investicija po sektorima u Sloveniji (u milionima evra u 2012. godini):

Total industries 6718.8

..S.11 Non-financial corporations 3745.0

..S.12 Financial corporations 243.9

..S.13 General government 1265.7

..S.14 Households 1440.3

..S.15 NPISH 24.0

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>