Home » 0 Miroslav Zdravković, Evropska unija, Robna razmena » Izvoz 19 zemalja Istočne Evrope u 2012. godini

Izvoz 19 zemalja Istočne Evrope u 2012. godini

U bazi podataka UNCTAD-a dodati su podaci o trgovini po odsecima standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK ili engleski SITC) za 2012 godinu. Podaci UNCTAD-a odstupaju od naših zvaničnih podataka RZS-a (koji su podložni reviziji), i to najviše kod izvoza gvožđa i čelika i drumskih vozila – kod prvih je vrednost izvoza precenjena, dok je kod drugih potcenjena. Bez želje da ulazim u uzroke ovih odstupanja, smatram da su dragoceni za upoređivanja naših podataka sa drugim zemljama. Ovde konkretno sa drugim zemljama Istočne Evrope. Odstupanja po proizvodima su manje bitna od suštinskog uvida gde jesmo, ili nismo, u izvozu regiona kome pripadamo.

 

Osnovna struktura izvoza zemalja Istočne Evrope po sektorima

 

Osnovna razlika u strukturi izvoza zemalja Istočne Evrope i sveta proističe iz činjenice da je ona energetski siromašna te je udeo mineralnih goriva i maziva manji od svetskog proseka (6,8% Istočna Evropa, a 18,6% svet), kao i hemijskih proizvoda koji se na energente naslanjaju (7,8% Istočna Evropa, a 10,8% svet), te ima veći udeo kod izvoza hrane, pića i duvana, repromaterijala, mašina i transportnih uređaja i raznih gotovih proizvoda.

Poljska (180 milijardi dolara), Češka (156) i Turska (153) imaju pojedinačno najveće vrednosti izvoza u Istočnoj Evropi, i imaju najveće udele u svim trgovinskim odsecima. Poljska ima najveći izvoz hrane i životinja (18,5 milijardi dolara), pića i duvana (2,4), mineralnih goriva i maziva (9), i hemijskih proizvoda (16,3 milijardi dolara). Češka je najveći izvoznik sirovih materija osim goriva (4,5) i mašina i transportnih uređaja (83,5), a Turska životinjskih i biljnih ulja i masti (1,1 milijardi dolara), proizvoda svrstanih po materijalu (41), i raznih gotovih proizvoda (24 milijardi dolara).

Srbija učestvuje sa 1,23% u ukupnom izvozu Istočne Evrope. S obzirom na to da je najveći deo izvoza Istočne Evrope u sektoru mašine i transportni uređaji (38%, a kod Srbije 17,4%), kao i da je Srbija siromašna energentima (6,83% IstočnaEvropa, 3,9% Srbija), ona ima veće udele u svim ostalim sektorima od prosečnog u regionu, izuzev još i specijalnih transakcija proizvodima.

Srbija je ukupno rangirana kao 14. zemlja prema vrednosti ukupnog izvoza. Slabiji rang ima u izvozu mineralnih goriva i maziva (16. mesto), i kod sirovih materija osim goriva (15), a isti rang (14) kod mašina i transportnih uređaja, najbolji kod ulja i masti (7.), zatim kod hrane (9), pića i duvana (9), proizvoda svrstanih po materijalu (109, raznih gotovih proizvoda (12), i hemijskih proizvoda (13).

Među zemljama Istočne Evrope Srbija ima najsličniju strukturu izvoza sa Bugarskom, mada je i uporediva sa BiH, Makedonijom i Moldavijom. Sa Bugarskom ima gotovo u procenat isti udeo hemijskih proizvoda (8,75% Srbija, a 8,16% Bugarska), mašina i transportnih uređaja (17,35% Srbija, 16,4% Bugarska), raznih gotovih proizvoda (14% Srbija, 12,7% Bugarska) i pića i duvana (2,4% Srbija, 2,1% Bugarska), dok su osnovne razlike veći relativan udeo hrane i životinja kod Srbije (17,6% prema 9,9%), a veći mineralnih goriva i maziva kod Bugarske (16,2% prema 3,9% kod Srbije).

Najvažniji proizvodi u izvozu Srbije i Istočne Evrope po odsecima (trocifrena SITC)

Priložene su dve tabele koje nam pružaju informacije o najvećim udelima Srbije u izvozu zemalja Istočne Evrope, kao i o proizvodima u kojima ovaj region ima najveće vrednosti izvoza, i doprinos Srbije tim vrednosrtima. Ove dve tabele, koje sadrže po 30 odseka trocifrene trgovinske klasifikacije podudaraju se samo kod tri proizvoda: bakra, obuće i guma za automobile. Kod njih Srbija ima udeo veći od 3% u ukupnom izvozu, a pri tome vrede više od 7 milijardi dolara u ukupnom izvozu Istočne Evrope.

Šta nam sve, između ostalog, kaže prva tabela? Izlistanih 30 grupa proizvoda učestvovalo je sa 39,4% u ukupnom izvozu Srbije, dok su oni učestvovali samo sa 8,5% u izvozu Istočne Evrope. Izvoz iz Srbije vredeo je 4,5 milijardi dolara, a Istočne Evrope 77,7 milijardi, pa je prosečan udeo Srbije iznosio 5,76%. Na prvom mestu po udelu Srbije bilo je oružje i municija, 12,35% ili 88 od 713 miliona dolara. Nismo za džabe imali slavnu junačku prošlost. Evo skoro će 100 godina od najvećeg nacionalnog stradanja radi nebeske Srbije, pa bi trebalo u to ime povećati kako proizvodnju oružja i municije, tako i njihov izvoz na što udaljenija tržišta. Ovom junačkom izvozu treba dodati i eksplozive i pirotehničke proizvode koji su imali skromnu vrednost izvoza od 13,7 miliona dolara, ali relativno veliki udeo od 4,34%. Oružje i municija, eksplozivi i pirotehnički proizvodi su širok asortiman gde se od prošlogodišnjih (2012) sto miliona dolara lako može stići i do milijardu dolara, samo ukoliko država prepozna ovu razornu komparativnu prednost. Veći udeo od 10% u izvozu Istočne Evrope Srbija je imala još kod kukuruza u zrnu, prekrupe, kalaja i voća i proizvoda (sem sokova). Lepo je očitati nazive svih proizvoda sa liste, ali skrenućemo pažnju još samo na bezalkoholna
pića (6,84%, 89 od 1.302 miliona dolara), i alkoholna pića (4,4%, 129 od 2.937 miliona dolara). Ovo zbog pitke vode kao resursa koji se naši političari još nisu dosetili da rasprodaju, „u celini celosti“, rekao bi Žika Obretković. Samo flaširanjem pitke vode, kao i vatrene vodice, može za značajno povećati vrednost njihovog izvoza sa 218 miliona dolara u 2012. godini.

Druga tabela nam prikazuje šta najviše izvoze zemlje Istočne Evrope, a gde je, u najvećem broju slučajeva, Srbija promašila u svom tranzicionom hodu guske kroz maglu. Trideset proizvoda sa najvećim vrednostima izvoza imalo je zbirnu vrednost izvoza od 477 milijardi dolara i učestvovalo je sa 51,9% u ukupnom izvozu Istočne Evrope. Isti proizvodi su kod Srbije vredeli 4 milijarde dolara i učestvovali su sa 35,6% u njenom ukupnom izvozu, dok je prosečan udeo Srbije bio 0,85%, što je bitno ispod njenog udela na nivou svih proizvoda. Najveći pojedinačan udeo u ukupnom izvozu Istočne Evrope imali su putnički automobile i ulja od nafte i minerala. Tu je Srbija na pravom putu oporavka jer se od rasta proizvodnje i izvoza FAS-a i NIS-a očekuje pojedinačno najveći doprinos rastu BDP-a Srbije u 2013 godini. Slede delovi i pribor za motorna vozila, gde se takođe u Srbiju koncentrišu komponentaši, a što će se u ovoj i narednim godinama odraziti na rast ukupne vrednosti izvoza. Telekomunikaciona oprema, televizijski prijemnici, mašine za AOP i jedinice, su grupe proizvoda gde je neophodan dolazak transnacionalnih kompanija u Srbiju, kako bi se i u ovim oblastima ona integrisala u međunarodnu podelu rada, dok kod nameštaja i delova, oprema za distribuciju električne energije, klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem i električnih aparata za strujna kola postoji i značajna vrednost izvoza iz Srbije, ali podprosečna (osim kod opreme za distribuciju električne energije) u odnosu na njen ukupan udeo.

Najvažniji izvozni proizvodi po zemljama

 

U tabelama su prikazani najvažniji trgovinski odseci za izvoz svih zemalja Istočne Evrope. Na nivou svetskog izvoza 10 najznačajnijih proizvoda učestvuje tačno sa trećinom u ukupnom izvozu, sa vrednošću od 6.100 od 18.272 milijarde dolara u 2012. godini. U Istočnoj Evropi udeo 10 proizvoda je 29,6%, 272 od 920 milijardi dolara. Najmanji stepen koncentracije izvoza ima Poljska, kao zemlja sa najvećom vrednošću izvoza, 29,8%, gde 10 najvažnijih proizvoda vredi 54 od 180 milijardi dolara izvoza. Tik uz Poljsku je Srbija, kao najveći svaštar u izvozu (30,9%), dok najveću koncentraciju imaju Crna Gora (72%), i Albanija (65,8%), kao zemlje sa najmanjom vrednošću ukupnog izvoza. U 2012. godini su veću vrednost izvoza jednog proizvoda, od ukupne vrednosti izvoza Srbije, imali Češka (putnički automobile 15,4 milijardi dolara), Turska (zlato 13,3), Mađarska (telekomunikaciona oprema 11,7) i Slovačka (putnički automobile 13,3 milijardi dolara). U meri u kojoj su zemlje usklađene sa strukturom svetskog izvoza imaju i slične proizvode među 10 najvažnijih u izvozu, što se posebno odnosi na Poljsku, Češku, Mađarsku, Slovačku i Sloveniju.

 

Konkurencija zemalja Istočne Evrope Srbiji kod njenih najvažnijih izvoznih proizvoda

Poslednji, ali ne i najmanje važan, skup tabela odnosi se na 30 proizvoda koji učestvuju sa tri petine u ukupnom izvozu Srbije.
Umesto fantazmagorija o toma kako sve možemo lako povećati (upravo iznete oko oružja, municije i vodica), neophodno je suočiti se sa realnošću konkurencije koja je sveprisutna, a naročito u proizvodnji i izvozu zemalja Istočne Evrope. Ukoliko se ne radi o specijalizaciji u specifičnim sektorima, poput Češke, Slovačke, Mađarske, kod veći proizvoda dolazi do konkurencije velikih zemalja Poljske i Turske, a koje lako mogu postići ekonomiju obima u proizvodnji svih naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Razmišljati o proizvodnji radno-intenzivnih proizvoda je već prilično zastarelo, jer, na primer, Albanija ima veću vrednost izvoza obuće (297 prema 268 miliona dolara), i muških kaputa (127 prema 120 miliona dolara) od Srbije.

Osvrnućemo se sa po rečenicom-dve na podatke iz svake od 30 tabela. Rang Srbije zavisi po proizvodima kako od realizovane
vrednosti u Srbiji, tako i od veličine bare-tržišta.

  • Vrednost izvoza valjanih proizvoda (629 miliona dolara) je precenjena, ali ukazuje na oštrinu konkurencije koja postoji
    na ovom tržištu, ne računajući izvoz iz ostalih regiona u svetu. Srbije je, pre “tihog hoda” bila na 6. šestu po izvozu ovih proizvoda, dok je Slovačka bila na prvom, sa ubedljivo najvećom vrednošću izvoza. Ispred Srbije bile su još i Turska, Mađarska, Rumunija i Poljska, a tik iza Češka republika.
  • Kod bakra (552 miliona dolara) Srbija je takođe bila na 6. mestu, iza Poljske, Bugarske, Turske, Slovačke i Grčke.
  • Kod kukuruza u zrnu (436 miliona dolara) Srbija je zauzimala pojedinačno najviši rang (ne računajući oružje, municiju i
    eksplozive), treće mesto nakon Mađarske i Rumunije. Rumuniji bi iz podataka trebalo odbiti reeksport iz Srbije, tako da je Srbija zapravo drugi izvoznik kukuruza iz Istočne Evrope.
  • Kod guma za automobile Srbija se nalazi na 8. mestu, iza Češke, Poljske, Slovačke, Rumunije, Turske, Mađarske i
    Slovenije, sa bitno većom vrednošću izvoza (346 miliona) od Estonije na 9 mestu (180 miliona dolara).
  • Vrednost izvoza voća (bez sokova) iz Srbije bila je četvrta u regionu (339 miliona dolara), nakon Turske, Poljske i Grčke, dok je Mađarska na petom mestu imala daleko manju vrednost izvoza (182 miliona).
  • Izvoz kablova (oprema za distribuciju električne energije) je imao veoma visoke stope rasta prethodnih godina. Ipak,
    I dostignuta vrednost od četvrt milijarde dolara je tek deseta u Istočnoj Evropi, a čak šest zemalja ima veću vrednost od milijarde dolara, među njima Slovačka 1,6 milijardi na šestom mestu, tako da je dalji rast vrednosti moguć.
  • Iako, poput kablova, i kod lekova Srbija fakturiše četvrt milijarde dolara, tu je tek na 13. mestu po vrednosti izvoza.
    Slovenija ima 10 puta, a Hrvatska 2 puta veću vrednost izvoza, pa bi trebalo zaviriti i u naše statistike uvoza lekova i odobrenih lekova za korišćenje.
  • Kod aluminijuma je Srbija na 11. mestu, a kod valjanih proizvoda platiranih bila je na 4 mestu, što se više neće
    ponoviti u skorijoj budućnosti.
  • Izvoz proizvoda od plastike (većinom podne obloge) vredeo je 220 miliona dolara i tu je Srbija bila tek na 11. mestu. Ovo
    je tržišni segment gde je takoće moguće značajno povećanje vrednosti izvoza.
  • Izvoz nameštaja i delova bio je, sa vrednošću od 207 miliona dolara, rangiran kao 13. u regionu. Ukoliko se uzme u obzir vrednost izvoza Slovenije (657), Hrvatske (322) i BiH (311 miliona dolara), postoji značajna mogućnost za dalji rast vrednosti izvoza nameštaja iz Srbije.
  • Kao i kod kukuruza, i kod pribora za odeću od tekstilnih tkanina Srbija je rangirana na trećem mestu, nakon Turske i
    Poljske.
  • U izvozu čvrstih biljnih masti i ulja Srbija je na sedmom mestu.
  • U izvozu šećera Srbija je bila na šestom mestu, nakon Slovačke, Poljske, Mađarske, Češke i Hrvatske.
  • U izvozu električne energije Srbija je bila osma. Ipak, pošto se radi istovremeno i o uvozu istog proizvoda u zimskim
    mesecima, izvoz ovog proizvoda ne treba posmatrati kao prednost, i potencijal za rast, makar ne u nekom srednjem roku, dok se ne povećaju domaći proizvodni kapaciteti.
  • U trgovini uljima od nafte i minerala, koja u svetskom izvozu vredi 998 milijardi dolara, a u Istočnoj Evropi 44,6
    milijardi, Srbija je bila tek na 16. mestu, ispred Crne Gore, Moldavije i Albanije. U 2013 godini se očekuje značajan rast vrednosti izvoza naftnih derivate, što se može očekivati i u 2014 godini, uzevši u obzir činjenicu da NIS intenzivno
    radi na modernizaciji prerađivačkih kapaciteta i poboljšanju kvaliteta proizvedenih derivate.
  • U izvozu hartije i kartona Srbija je na osmom mestu sa 170 miliona dolara.
  • Izvoz svežeg i suvog voća vredi 167 miliona dolara i Srbija je na sedmom mestu u Istočnoj Evropi.
  • Otpaci od gvožđa i čelika vredeo je 152 miliona dolara i Srbija je bila rangirana kao 11. u regionu.
  • Kod izvoza rotacionih električnih mašina (149 miliona dolara), Srbija je bila rangirana na devetom mestu, kod delova i pribora za motorna vozila (146) na jedanaestom, a kod polimera etilena (145) na sedmom mestu.
  • Izvoz alkoholnih pica (129 miliona dolara) iz Srbije bio je vredniji u odnosu na druge BJR, ispred Makedonije (82), Hrvatske (77), Slovenije (61), Crne Gore (29) i BiH (12 miliona dolara).
  • Kod izvoza proizvoda od žitarica, brašna (129 miliona dolara) Srbija je bila na 9. mestu, kod električnih aparata za
    strujna kola (129) na 13. mestu, kod električnih i neelektričnih aparata za domaćinstva (127) na 11 mestu, muških kaputa i jakni (120) na 10. mestu, kod proizvoda od prostih metala (117) na 14. mestu, i kod proizvoda od drveta nepomenutih (117) na 11. mestu.

 

Osim vrednosti izvoza i njihovog ranga u okruženju, za buduću dinamiku izvoza važna je i informacija da li se radi o brzo-rastućim, sporo-rastućim, stagnantnim ili opadajućim tržišnim segmentima. Uprkos padu u 2009. godini (i u 2001) svetski robni izvoz povećan je gotovo tri puta (sa. 6.365 na 18.272 milijarde dolara), po prosečnoj godišnjoj stopi od 9,2%. Usled zanemarljive vrednosti u 2000 godini srpski izvoz je povećavan po prosečnoj godišnjoj geometrijskoj stopi od 17,1%. Kada izračunamo prosečne godišnje stope rasta po trgovinskim odsecima svetskog izvoza i primenimo je na sadašnju strukturu
srpskog izvoza možemo doći do informacije da li je struktura u skladu sa svetskom tražnjom, da li se nalazi na stagnantnim tržišnim segmentima ili na brzo rastućim. U odnosu na svetskih 9,2% primena svetskih stopa na srpske izvozne proizvode daje rast od 9,8%, što ukazuje na odličnu usklađenost srpske izvozne ponude sa svetskom tražnjom. To je, međutim, posledica rasta cena primarnih proizvoda, a koji imaju veliki udeo u srpskom izvozu, jer je njihova stopa rasta u svetskom izvozu bila 11,6%, proizvoda sa primenjenim srednjim tehnologijama 8,3%, niskim tehnologijama 7,9%, a visokim tehnologijama 6,9%. Kada su trendovi u svetu retrogradni ispada da je naša prednost to što smo za tim svetom zaostali. Na primer, primena svetskih stopa rasta na mađarsku strukturu izvoza daje joj prosečnu stopu rasta od 8,9%, što je ispod svetskog proseka, a verovatno bi do istog rezultata došao kod većine zemalja Istočne Evrope.

 

Zaključak

Srbija je do svetske ekonomske krize, nakon 2000 godine, imala jednu od najviših stopa rasta izvoza u svetu i u Istočnoj Evropi, što je bilo posledica niske osnovnice nakon 8 godina međunarodne izolacije. Svetska ekonomska kriza je najteže pogodila Evropu, a u njoj najviše Južni Evropu, gde se i Srbija nalazi. Zemlje Severo-istočne Evrope (Poljska, Češka, Slovačka, Estonija, Latvija i Litvanija) su imale inicijalno najveći pad, ali i najbrži oporavak proizvodnje i izvoza (uključujući tu još i Rumuniju i Tursku).  Ove zemlje su imale dolazak velikog broja multinacionalnih kompanija  koje su selile proizvodnju iz Zapadne Evrope, kako bi je snabdevale sa nižim troškovima radne snage u Istočnoj Evropi.

Srbija je imala samo jednu veliku kompaniju (US Steel) koja je locirala proizvodnju u Srbiji, sa nesrećnim završetkom njenog rada, kao i početak proizvodnje Fijata u Srbiji na kraju 2012 godini, a čiji se efekti vide u podacima o visokoj stopi rasta izvoza u 2013. godini.

Ako isključimo ove dve velike kompanije, iz analitika spoljne trgovine se mogu uočiti dva pozitivna (?) efekta u Srbiji: nekoliko firmi sa uspešnim procesom privatizacije (Tigar, Hemofarm, uljare, proizvodnja hrane i sokova, Tarkett…), i povoljnu sirovinsku proizvodnu osnovu (kukuruz, šećer, pšenica, voće i povrće) koja nije pretvorena u proizvode viših faza prerade. Imamo i dolazak manjih filijala  ultinacionalnih kompanija čiji se efekti na rast izvoza takođe primećuju kod mašinske i elektro industrije. Ipak, ovo je sve relativno malo da bi došlo do oporavka ukupne industrijske proizvodnje, i postizanja zavidnije
vrednosti izvoza (primer dvostruko veće vrednosti izvoza Bugarske pri istom broju stanovnika).

Nastavak izvozne ekspanzije, i rasta proizvodnje i zaposlenosti koji se na tom rastu izvoza zasnivaju, zahteva zadovoljenje nekoliko uslova:

-         Uspešan završetak procesa privatizacije, i podržavljenja (namenska industrija i druga strateška preduzeća) preduzeća u restrukturiranju. Hoće li „industrijska groblja“ vaskrsnuti, ili će biti zaboravljenja kao nepoželjno sećanje?

-         Dolazak novih proizvodnih i izvozno-orijentisanih kompanija;

-         Stabilno i „prijateljsko“ okruženje postojećim kompanijama kako bi nastavile rast proizvodnje i izvoza;

-         Obnovu sirovinske osnove u poljoprivredi kroz afirmaciju zemljoradničkih zadruga i organizovanog otkupa uz garantovane cene od robnih rezervi i drugih institucija i firmi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>