Home » 0 Miroslav Zdravković, Demografija » Mesto srpskih regiona u (istočno)evropskom demografskom slomu

Mesto srpskih regiona u (istočno)evropskom demografskom slomu

Европска унија, у садашњој „композицији“ повећала је број становника, од 2000. до 2017, за 5%, са 487,3 на 511,5 милиона. Демографски слом се догађа у већини европских држава, али прилив миграната, као и дужи животни век, утичу да укупан Србија је у истом периоду смањила број становника за 6,5%, са 7.528 на 7.114 хиљада. Просечне вредности „пеглају“ крајности, а нас овде интересује да видимо распон тих крајности и где су региони Србије у њима. Највећи пораст броја становника имала је Француска Гвајана (+69,2%) која се баш и не може сматрати да географски припада Европи, испред Балеарских острва (+40,8%). Укупно је 240 региона имало раст броја становника, а 82 региона су имала смањење, међу регионима које Еуростат прати, укључујући ту и Турску, земље ЕФТА и земље у процесу прикључивања. Београд је повећао број становника за 6,8%, у периоду од 2002. до 2016. и по овом порасту налази се на 134. месту међу регионима са порастом броја становника. Подаци о броју становника Београда у 2000. и 2017. утицали би да поправи ранг на овој листи региона. Супротну страну крајности представљају региони који су највише смањили број становника. На дну листе су два бугарска региона и укупно је 17 региона (укључујући 2 немачка) која су више смањили број становника од Јужне и Источне Србије, а укупно је 21 регион који су имали већи релативан пад од Војводине и Шумадије и Западне Србије. Додавање података за 2000. и 2017. додатно би приближило дну листе ова три српска региона.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>