Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Старење је процес повратка материји, земљи, када се из вертикале полако враћамо у хоризонталу. У том процесу све чешће одлазим код брата Дејана у Драгоцвет и имам наступе лудила. Одем до оваца и кренем да им мекећем Шилер-Бетовенову Оду радости. Све ме гледају и мекећу и оне, и хармонија између мене и њих је незамислива и тешко изрецива. Мислим се, следећи пут кад одем направићу и видео клип.
Овога пута је био ту и мој брат, који је прокоментарисао „ти си полудео“ док је ишао по сточну храну. И када је дошао са храном за мене је наступио хладан туш – овце су се окренуле да једу и потпуно су ме игнорисале. Покушавао сам да мекећем Оду, да мемећем неку другу песму, али све је било узалуд. И баш сам се растужио – остао сам без публике и пратиоца у хармоничном мекетању.
Да ли је тако и са народима? Сити народи гледају своја посла, а гладни у наступе лудила својих политичара? Ако желе пажњу својих поданика, да ли морају и да их држе гладним и зависним?
Не знам одговоре. Али једва чекам да одем опет и да се размекећем. Замолићу брата да их не храни пре мог доласка.