Home » 0 Miroslav Zdravković, Platni bilans » Platni bilans Srbije 2001-2012: Koliko je para ušlo u Srbiju i na šta su potrošene?

Platni bilans Srbije 2001-2012: Koliko je para ušlo u Srbiju i na šta su potrošene?

Zbog promena metodologija i obuhvata u praćenju platno-bilansnih pozicija ovaj tekst nema za cilj da bude u potpunosti tačan već da ukaže ne redove veličina. Podaci su prikupljeni na osnovu zvaničnih podataka NBS objavljenih na njenom portalu.

Pođimo od osnovnih pozicija: kumulativni deficit tekućeg računa, u periodu od 2001. do 2012. godine iznosio je 30,4 milijardi evra, suficit finansijskih transakcija bio je 40,3 milijardi evra, te su devizne rezerve povećane za 9,8 milijardi evra uz neto greške i propuste manje od 0,1 milijardi evra.

Kumulativni deficit na tekućem računu u pomenutom iznosu bio je posledica deficita u trgovini u iznosu od 59,4 milijardi evra, deficita na poziciji dohotka od 5,2 milijarde evra, i suficita tekućih transfera od 34,1 milijardi evra. Pošto se na poziciji tekućih transfera najvećim delom nalaze doznake, zatim, bitno manjim udelom, donacije, devizne penzije, trgovina na Kosovom i Metohijom, pokloni i slično, to znači da su doznake, donacije i slični prilivi pokrivali malo više od polovine zbirnog deficita u trgovini i dohotka (plaćene kamate i repatrijacija profita iz Srbije).

Neto priliv kapitala u Srbiju iznosio je pomenutih 40,3 milijardi evra i bio je veći od potreba za finansiranjem deficita tekućeg računa za iznos promene deviznih rezervi (umanjeno za greške i propuste koji su kumulativno simbolične vrednosti).

Osim što je neto priliv stranih direktnih investicija (15,2 milijarde evra) i srednjoročnih i dugoročnih kredita (15,7 milijardi evra) bio gotovo jednak, i  njihova zbirna vrednost bila je skoro identična vrednosti deficita tekućeg računa. To znači da su po značaju pojedinačno bili upala manje važni od priliva doznaka u Srbiju za finansiranje trgovinskog deficita, ali su zajedno bili jednako važni kao i doznake. Osnovna razlika između njih i doznaka je u nestabilnosti kroz vreme: njihovi tokovi su veoma oscilirali, dok su doznake (suficit tekućih transfera) bili relativno stabilni. To potencira značaj doznaka za ekonomsku stabilnost Srbije, i osetljivost i ranjivost Srbije u odnosu na strane sklonosti da kreditiraju Srbiju i da u nju investiraju.

Neto priliv postojao je i po osnovu portfolio investicija (4,2 milijarde evra, trgovinskih kredita (3,1 milijarde evra od 2007), ostalih pozicija (1,6 milijardi do 2009), kratkoročnih kredita i depozita (0,7 milijardi evra), i ove pozicije su u zbiru gotovo jednake vrednosti povećanja deviznih rezervi. Interesantna su kretanja portfolio investicija u vezi sa kretanjima na berzi akcija i kupovine državnih obveznica: neto priliv od 3,3 milijardi evra u 2011. i 2012. godini poslužio je za finansiranje deficita javnih finansija, i doveo je do ukupne stabilnosti, dok je priliv jedva veći od milijardu evra, u 2006 i 2007 godini uspeo da napravi bum na tržištu akcija, i neznatni odliv od manje od 150 miliona evra u 2008. i 2009. godini njen potpuni slom.

Bilo bi interesantno istražiti odnos osnovnih platnobilansnih veličina prema BDP-u i realnom efektivnom kursu dinara. Ali, to bi predstavljalo istraživanje, a ne konstatovanje statističkih podataka, što je ovde učinjeno.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>