Home » 0 Miroslav Zdravković, Platni bilans » Platni bilans Srbije u 2013 godini

Platni bilans Srbije u 2013 godini

У 2013. години дефицит текућег рачуна је преполовљен, са 3.177 на 1.586 милиона евра, што је највише утицало и да укупан биланс пређе из дефицита од 1.137 у суфицит од 697 милиона евра. Дефицит текућег рачуна је смањен за 1.591 милиона евра, а салдо биланса је побољшан за 1.834 милиона евра те су промене на осталим позицијама биле мање важне. Суфицит текућег рачуна повећан је за 207 милиона евра (са 1.882 на 2.089), капитални рачун је побољшан за 21 милион евра (из дефицита од 10 у суфицит од 11 милиона), а на грешкама и пропустима је суфицит повећан за 15 милиона евра (са 167 на 182 милиона).

На основу података о платном билансу у 2013 години може се видети колико је бесмислено лицитирање износом страних директних инвестиција који је потребан за развој Србије. Што је већи дефицит текућег рачуна то је више потребно страног новца, како инвестиција  тако и кредита. Како се биланс доводи у равнотежу тако се и смањује потреба за финансирањем дефицита страним новцем.

Смањење дефицита текућег рачуна за 1.591 милион евра био је последица смањивања дефицита у трговини за 1.680 милиона евра, повећања суфицита текућих трансфера за 207 милиона евра, и повећавања дефицита на позицији дохотка за 295 милиона евра.

И док је раст извоза уз пад домаће тражње смањио трговински дефицит, највећи проблем у економским односима са иностранством, истовремено расте нови проблем: плаћања по основу инвестиција и кредита који су до сада коришћени и на основу будућег новца за крпљење дефицита текућег рачуна. Приходи од дохотка смањени су са 539 на 486 милиона евра док су расходи повећани са 1.338 на 1.580 милиона евра. Одливи по основу дохотка од страних директних инвестиција повећани су са 466 на 606 милиона евра, од портфолио инвестиција са 21 на 254 милиона евра, а на име
камате одливи су смањени са 820 на 683 милиона евра. Било би интересантно доћи до информације о укупном профиту који су оствариле фирме у страном власништву у 2013 години из два основна разлога: (1) да би се сазнала профитна стопа и упоредила са профитном стопом у другим земљама где послују мултинационалне компаније, и (2) да би се видело колики део профита се репатрира а колики реинвестира у Србији.

Дефицит у трговини је смањен јер је извоз робе и услуга повећан за 21,5% (са 11.828 на 14.378 милиона евра), док је увоз повећан за 5,1% (са 17.153 на 18.023 милиона евра). У односу на 5.324 милиона евра у 2012 години дефицит од 3.644 милиона евра звучи пристојно мање, али је он и даље огроман, мало више од 500 евра по глави становника.

Док је дефицит у робној размени смањен са 5.480 на 3.979 милиона евра, суфицит у трговини услугама је повећан са 156 на 334 милиона евра. Приходи од саобраћаја били су у 2013 години 812 милиона евра, од туризма 792 милиона, од комуникација 437 милиона, а од инвестиционих радова 198 милиона евра, и сви су повећани у односу на 2012 годину. Расходи на саобраћај били су 840 милиона, на туризам 841 а на комуникације 278 милиона евра, и такође су сви повећани у односу на 2012 годину.

Суфицит текућих трансфера повећан је за 7%, са 2.947 на 3.153 милиона евра, услед раста прихода за 7,2% (са 3.286 на 3.523), и расхода за 9,1% (са 339 на 369 милиона евра). Процењени прилив дознака повећан је за 11,5%, са 1.989 на 2.217 милиона евра.

Прилив на финансијском рачуну, без промене девизних резерви, повећан је са 1.882 на 2.089 милиона евра. Инвестиције су повећане са 1.962 на 2.685 милиона, готов новац и депозити су из нето одлива од 156 прешли у нето прилив од 228 милиона, а код кредита је од нето прилива од 76 милиона дошло до нето одлива од 823 милиона евра.

Подаци о инвестицијама би били лепи и за похвалу, као мало дете а при томе и мирно, а да се највећим делом не ради о приливу дужничких хартија од вредности у износу од 1.716 милиона евра у 2012. години и 1942 милиона евра у 2013. години. Узму се паре на велико, па се једнако опуштено троше на финансирање дефицита буџета, што је утицало да се на текућем рачуну увећа одлив по основу дохотка од портфолио инвестиција са 21 на 254 милиона евра, те у 2014 години на тој позицији можемо очекивати пораст на 500 и више милиона евра.

Нето прилив директних инвестиција повећан је са 242 на 769 милиона евра. Међутим, у 2012 години је регистрован одлив по основу повлачења акцијског капитала за 569 милиона евра (Телеком). Када се искључи ово повлачење, у 2013 години смо имали заправо пад прилива са 811 на 769 милиона евра. Фирме из Србије су смањиле инвестирање у иностранство са 42 на 10 милиона евра, док су стране повећале улагања у Србију са 284 на 779 милиона евра.

Кредити су из нето прилива од 76 милиона евра прешли у нето одлив од 823 милиона евра, и овако велика промена заслужује пар реченица. Кредитни токови се састоје од трговинских и финансијских токова.

Из Србије је регистрован раст одобравања трговинских кредита са 404 на 828 милиона евра, док су из иностранства повећали кредитирање домаћих трговаца са 922 на 1.229 милиона евра. Суфицит по основу трговинских кредита смањен је са 518 на 401 милион евра.

Одобравање финансијских кредита из Србије иностранству смањено је са 171 на 43 милиона евра, док је нето отплата раније узетих финансијских кредита повећана са 271 на 1.181 милион евра, те је нето одлив по основу токова ових кредита повећан са 442 на 1.224 милиона евра.

Задржаћемо се на одобрених финансијским кредитима.

  1. НБС је повећала отплату дуга са 219 милиона евра у 2012 години на 658 милиона евра у 2013 години и она може да објасни половину укупног нето одлива финансијских кредита.
  2. Влада је повећала нето коришћења са 209 на 433 милиона евра, те је овим приливом успорила укупан одлив. Када се овим подацима додају подаци о приливу портфолио инвестиција долазимо до девизног прилива из иностранства за финансирање домаћег буџетског дефицита, а не рачунајући ту и локално задуживање код банака које би смо могли да подведемо под „ослањање на сопствене снаге“.
  3. Банке су повећале раздуживање (смањиле дуг матичним банкама) са 401 на 775 милиона евра.
  4. Остали сектори су из нето прилива у износу од 140 милиона евра у 2012 години прешли у нето одлив од 192 милиона евра у 2013 години.

Укупна плаћања иностранству по основу сервисирања спољног дуга повећана су са 3.868 на 4.343 милиона евра, што је раст са 10,6 на 11,9 милиона евра дневно, рачунајући ту и нерадне дане. Не би смо овде колико је то у секундама јер ту рачуницу остављамо прирасту јавног дуга.

Стопа сервисирања спољног дуга у односу на извоз робе и услуга смањена је са 32,7% на 30,2%, услед бржег раста извоза од раста сервисирања спољног дуга.

3 Komentara na Platni bilans Srbije u 2013 godini

  1. Ko god da je ovo sastavio trebalo je da navede i posledice. Logicno bi bio jer ako ima desnih zakljucaka sto nema i levih??

    Ovo je kao kad vam lekar letimicno pogleda snimak pluca i kaze ,dodjite sledece godine ..Pa ko ziv ko mrtav.

  2. “На основу података о платном билансу у 2013 години може се видети колико је бесмислено лицитирање износом страних директних инвестиција који је потребан за развој Србије.”

    Prvo je trebalo unistiti poljoprivredu sa svim raspolozivim sredstvima na kojoj bi Joseph Goebbels pozavidio.
    Zatim vjecni neprijatelji naroda oni koji ih uvijek iskoristavaju tj privatnici.(samo udri poreze i reci da nece biti za penzije).
    Kad smo to napravili, mi cemo jedini u svijetu da pravimo drzavu zasnovanu na stranim ulaganjima i to ne tako sto cemo ih zvati sa pravnom sigurnoscu i borbom protiv korupcije nego cemo to i upotrijebiti kao dovodjenje tih, a ako se malo i ogrebemo sta je to.

    Corruption remains a serious concern. Graft and misconduct are widespread, especially in public procurement and privatization. The government does not have a track record of investigating and prosecuting corruption, especially in high-profile cases. Although reforms in the legal system have been implemented, including a review of all prosecutorial and judicial positions, independence and accountability need to be improved.
    Index of Economic Freedom, Serbia

    У 2013. години дефицит текућег рачуна је преполовљен, са 3.177 на 1.586 милиона евра, што је највише утицало и да укупан биланс пређе из дефицита од 1.137 у суфицит од 697 милиона евра.

    U njihovoj glavi…
    Mi idemo prema napred!

    Da al sto raste nezaposlenost, sto pada unutrasnja traznja?
    Zasto “razvoj” placaju najsiromasniji stampanjem novca pa jel to nece u konacnici dovesti do pada traznje?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>