Home » 0 Miroslav Zdravković, Monetarna politika i bankarski sistem » Poigravanje 10 banaka iz Zapadne Evrope sa 20 zemalja Istočne Evrope

Poigravanje 10 banaka iz Zapadne Evrope sa 20 zemalja Istočne Evrope

Nema istinskog oporavka bez promene monetarne politike

 

 

Zemlje Istočne Evrope imaju niz zajedničkih ekonomskih karakteristika koje su posledica prodaje svojih bankarskih sektora istim bankama iz zemalja Zapadne Evrope (http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2009/wp0906.pdf).

 

U prethodnih 8-9 godina su imale snažan ekonomski rast koji je bio praćen ogromnim rastom spoljnog duga (mahom maticama filijala banaka koje su ušle u ovaj region), i snažnom aprecijacijom njihovih valuta, ukoliko su bile plivajuće.

 

Motivacija ulaska Zapadnih banaka bila je snažan rast ekonomija u procesu integracije sa Zapadnim zemljama Evropske Unije. Iz te perspektive, rast zaduživanja je izgledao logičnim. Dodatnu motivaciju je predstavljala profitna stopa koja je bila dva do pet puta veća nego u zasićenim ekonomijama Zapadne Evrope.

 

Svim zemljama Istočne Evrope dogodile su se tri faze u kretanju kurseva i tokova kapitala u prethodnih devet meseci.

 

Prvu fazu predstavljao je špekulativni ulazak u trećem tromesečju prošle godine uz snažnu aprecijaciju svih valuta i laka zarada matičnih banaka kratkoročnim investiranjem.

 

Drugu fazu koja je trajala u poslednjem tromesečju prošle godine i prvom ove godine karakterisao je nagli odliv kratkoročnog kapitala uz snažnu deprecijaciju valuta u regionu Istočne Evrope i ulazak većine zemalja u aranžman sa MMF-om.

 

Treća faza izgleda da počinje i ona će predstavljati ponovno poigravanje sa kursevima zemalja u Istočnoj Evropi (aprecijaciju), u situaciji kada će MMF garantovati stabilnost finansijskog sistema, kao i dovoljnu količinu deviznih rezervi kao protivstavku-garanciju da će biti ponovo moguće profitirati kratkoročnim operacijama.

 

Postoje naznake u većini zemalja Istočne Evrope da dolazi do stabilizacije valutnih kurseva, nakon oštrih deprecijacija od oktobra prošle pa do januara i februara ove godine.

 

Aranžmani sa MMF-om su neophodni da bi se garantovala spoljna likvidnost i da ne bi zemlja po zemlja, sve u nizu, proglašavale moratorijume na otplatu spoljnih dugova.

 

Ali, da li je neophodno opet dopustiti poigravanja sa valutnim kursevima svih zemalja, uključujući i Srbiju?

 

Ili je pak neophodno tražiti mehanizme monetarne politike koji će sprečiti ova poigravanja koja su i građane i privredu svih zemalja Istočne Evrope previše koštala. Kroz pogrešne signale o velikoj kupovnoj moći, pa shodno tome i lakom zaduživanju.

 

Nikola Tasić je modelirao kretanje kursa dinara u modelu ciljanja inflacije, kao i pod pretpostavkom da taj model nije primenjen, i rezultati/ocene modela biće objavljeni narednih nedelja kao analiza. Model 100% objašnjava dosadašnje kretanje kursa dinara prema evru u režimu ciljanja inflacije, ali i daje alternativnu (mnogo stabilniju) putanju u slučaju da do ovog režima nije došlo.

 

Istinski, na dugi rok održivi, izlazak iz krize moguć je samo razvojem izvoznog sektora srpske privrede. Do njega je moguće doći slanjem jasnih signala o isplativosti izvoza, pojednostavljivanjem uslova za poslovanje u Srbiji i prilivom izvozno-orijentisanih stranih direktnih investicija.

 

Ovako, dogovorom sa poslovnim bankama u Beču i sa MMF-om, problemi su potisnuti u iduću godinu, i biće potiskivani narednih deset godina, baš kao što je bio slučaj i tokom osamdesetih godina prošlog veka.

 

Dogovor postignut sa velikim poslovnim bankama u Beču treba posmatrati kao kupovinu vremena kako bi se dogodile suštinske makroekonomske promene u narednih dve do tri godine, a da bi Srbija sa stranputice izašla na dugoročno održivi razvojni put.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>