Полна дискриминација у европским затворима

Монтескије је написао да у Француској постоји једна кућа (лудница) чија је сврха да увери све ван ње да су нормални. По аналогији, функцију затвора би могли да сматрамо доказом да смо ван њега сви поштени.

Мотивација за проверу затворских статистика на Евростату (линк) била ми је жеља да видим црну страну миграција: колико досељеници уместо у „америчком сну“ уживају у затворским ћелијама. На жалост мозак Европе (Француску бисмо назвали срцем), Немачка не доставља податке по држављанству што ме је упутило на политику „дај шта даш“ и проверу родних неравноправности.

Лихтенштајн и Луксембург имају велику већину затвореника који су страни држављани, али ово су статистичке минијатуре, како по географској величини, тако и по броју становника. Швајцарска (70,9% странаца), Аустрија (54,9%) и Грчка (54,6%) већ буде сумњу у погледу досељених Албанаца, Срба и трећих Балканаца, али ово ми није тема, и без Немачке нема Европе, па ни валидних европских статистика.

Највећи број затвореника по глави становника, тј. на 100.000, имали су у 2018. Турска, Литванија и Чешка, а најмањи Исланд, Финска, Шведска и Данска.

Србија је била на 12. месту, међу 41. територијом и упоредива је са Енглеском, где је готово постојао идентитет у релативном броју затвореника у Србији и Енглеској, доказујући чињеницу да су Срби Енглези на Балкану, али је британска политика штедње утицала на мањи број затвореника, а борба против криминала и корупције у Србији на њихов пораст.

Евростат

Ове сличности са Америком и Енглеском нису ми тема. Можда овако појединачно наставим да их износим па извршим синтезу, тј. објединим, у неком од наредних текстова.

Тема су ми жене у затворима.

У модерном свету у коме живимо инсистира се на родној равноправности и једнакој јавној заступљености жена као и мушкараца. Председници, премијери, гувернери, министри, посланици женског рода су мера напредности неке државе. И то је лепо, нема се ту шта замерити. Али, шта је са заостацима из мрачне прошлости? Колико су жене заступљене у неким мање лепим функцијама и статистикама?

Ако већ Немци не дају статистике по држављанству постоје подаци по полу (за 2015.) и ту је однос 17 мушкараца на једну затвореницу. Да су Хрвати генетска грешка Словена, да су заправо Немци, доказују ове статистике, како у погледу релативног броја затвореника (79,4 у Немачкој и 78,4 у Хрватској) тако и релативног односа мушкараца и жена у затворима (17,1 према 19,2). И Албанци на Косову и Метохији би да се угледају на Немце јер имају само 87,1 затвореника на 100.000 становника, али ипак имају 36,4 мушкараца на 1 затвореницу што је недопустиво велико одступање на штету жена.

У Србији је у затворима (155,3) релативан број готово идентичан збиру у Немачкој и у Хрватској (157,8) али и даље показујемо слабост према нежнијем полу: имамо 24,8 пута више затвореника.

Најмању неравнотежу на штету жена имају на Малти (7,9:1, погодите ко су најбројнији исељеници тамо), и ово је једина држава у Европи где је однос мањи од 10 на једaн (једну).

Убедљиво највећу дискриминацију жена као затвореника имају у Црној Гори, чак 87,5 према 1, и то доказује да је ова земља највише заостала у развоју измучена 30-тогодишњом диктатуром. Након формирања нове експертске власти у овој суседној земљи, требало би да се поведе рачуна о чињеници да је много жена било јавно експонирано, а и да их има које су се из сиве зоне, далеко од јавности, нелегално обогатиле. Лустрација и правдољубивост би требале да доведу до смањења овог неравноправног односа и женске дискриминације у погледу заступљености у затворима.

Али, што би рекао Џони, боље би било да не тражим трн у туђем оку…

Евростат, црвеном бојом последњи доступни податак

https://ec.europa.eu/eurostat/web/crime/data/database

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *