Poređenje Srbije i Bugarske: Jagodina i Vidin

Овде се ради о основним, површним, утисцима са путовања у Видин у Бугарској, а у односу на Србију. У Видин сам отишао на ноћење не из знатижеље, како бих проверио здравствено стање комшијске краве, већ да бих смањио трошак смештаја приликом обиласка Источне Србије. Осећам се прилично љуто када претражујем и испитујем цене преноћишта по Србији и када долазим до неопходних пет и више хиљада динара, док ми је параметар за поређење парадајз туризам у Грчкој где преноћиште кошта 35 или 40 евра. Имамо ми лепу природу, али да ли само због њене лепоте требам да платим толико новца по једном ноћењу? И још се трудим да не одговорим бесно власницима смештаја, када ме питају, а што само једно ноћење (где би одговор гласио: а шта ви нудите да би остао дуже у тој лепоти)?

Тако одем са породицом у Видин, у хотел са три звездице и апартмански смештај за 42 евра (било је и за 20, 30), а да не бих плаћао 60 и више евра, у етно селима, де лукс вилама и хотелима у Источној Србији.

Ово ноћење је имало и коруптивну страну, јер сам супругу подмитио могућношћу обиласка продавница и трговинских центара, а децу са сладоледима и слаткишима. Ниво цена је сличан нашем па баш и коруптивна намера није уродила жељеним задовољством супруге, а након повратка у Јагодину поделили смо заједничке утиске.

Основни утисци су нам:

  1. Суморна лица. Да су људи у Србији остарели, брижних и невеселих лица то је познато. У Видину смо видели исту појаву само много интензивнију. Не сећам се ни једног насмејаног лица. Сећам се људи у дотрајалим оделима, родитеља са по једним дететом, девојака и жена које ничим не стрче из овог сивила.
  2. Инфраструктура. У центру града су рупе на путу толико дубоке и честе као да је основна намера градских власти да онемогући и успори кретање аутомобилима. Осим путева и зграде и остали инфраструктурни објекти изгледају веома лошије него у Србији.
  3. Ћирилица. Већина назива фирми је писана ћирилицом, а без обзира на то да се ради о истим филијалама банака, осигурања, трговина које послују и у Србији. Латинизација Србије се приводи крају, а што објашњава како је толико припадника истог народа из православне вере прешло у католичку, исламску и друге вере и народе.
  4. Изласци. Када смо се вратили у Јагодину прошетали смо центром града и присетили се мрака у Видину и општег гашења извора светлости тамо. Вероватно се ради о рационалном одговору грађана и фирми на велику цену електричне енергије. Јагодина је увече пуна светлости и пуна младих и старијих у шетњи. Ако у Видину цена струје објашњава мрак, у Јагодини светлост (још увек) можда објашњава рок традиција нас маторијих који смо осамдесетих година прошлог века уживали у изласцима петком и суботом увече, и наши старији са традицијом корзоа.

Углавном, мучни утисци туђе садашњости и наше будућности, а у складу са нечијим намерама да је таквом направи.

Jedan komentar

  1. Grad bez korzo-a, kafane i poslasticarnice nije grad. Retko koje mesto u Sr. je sacuvalo te institucije. Umiranje srednje klase i pojava televizije je unistilo ovaj lep i zdrav obicaj. A internet dotukao.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *