Home » 0 Miroslav Zdravković, Međunarodno okruženje, Robna razmena » Potencijalni ekonomski efekti krize u Ukrajini na Srbiju

Potencijalni ekonomski efekti krize u Ukrajini na Srbiju

Бавити се потенцијалним економским ефектима кризе којој се врхунац не назире крајње је незахвалан посао. Тим пре јер политичка криза у Украјини може бити решена сутра (а неће бити вероватно у наредним недељама и месецима) али ће економски ефекти трајати много дуже и обухватиће не само Украјину, већ и Русију и целу Европу.

Европа је баш баксузна у погледу економске кризе, али смо ми у њој још баксузнији јер кроз трговинске токове нисмо смањили зависност од кретања у самој Европи.

Криза у Украјини се може преносити кроз три основна тока: финансијски, инвестициони и трговински. Постоји и људски ток, али ми смо од те опасности безбедни јер код нас уточиште не би тражили ни из најсиромашнијих земаља Африке или из Папуа Нове Гвинеје: очас посла би остали и без оно мало беде са којом би до нас дошли.

Што се тиче финансијског канала, криза у Украјини може поскупети финансирање српског дуга, као и свих државних дугова земаља зависних од спољног финансирања. Кроз месечне извештаје о извршењу платног биланса моћи ћемо да испратимо да ли је, и колико, дошло до раста издатака по основу камате на спољни дуг.

Инвестициони канал је комплекснији јер он ће бити много јачи по интензитету. Када поскупи новац много потенцијално добрих инвестиционих пројеката постаје данас неизводљиво што значи да се обара укупна инвестициона активност у земљи. Ово по Србију и не би било лоше уколико би при паду укупне инвестиционе активности дошло до раста инвестиција у пољопривреди, посебно у наводњавање и у заштиту поврћа и воћа од елементарних непогода. Веће цене пољопривредних производа на међународном тржишту значиће веће приходе од извоза, вероватно битно веће од
ефекта смањене производње због суше, те би се коначно могла очекивати производна преоријентација заснована на домаћим ресурсима као пут за излазак из вишедеценијске кризе.

Трећи канал преливања кризе је трговински. Раст цена нафте и природног гаса поскупеће производњу у Србији и смањити стандард грађана у мери у којој и једни и други зависе од ових енергената. Много важнији од енергената су примарни пољопривредни производи: раст цена житарица и сунцокрета одразиће се на раст профита произвођача и пад стандарда грађана који су принуђени да купују ове основне животне намирнице. Раст цена житарица поскупеће исхрану сточног фонда, што ће произвођачима оборити продајне цене, али ће зато месо и месни производи грађанима значајно поскупети. Пошто смо ми народ у трајном посту питање је колико ће овај могући раст цена заиста да погоди кућне буџете, ако ће већ и за житарице морати да се одвоји много више новца. Испада да од ове светске геополитике најтеже настрада урбана сиротиња.

Размотримо још једну могућност. Ко ће бити погођен уколико се претње санкцијама Русији остваре, а од Србије се тражи да у складу са светлом економском перспективном евро-интеграција приступи њиховој примени?

Украјина је релативно безначајна за укупну трговинску размену Србије. Тек је 26. партнер по значају са уделом од 1,2% у укупном извозу и 0,7% у укупном увозу Србије. У 2013. години је Србија прешла из дефицита у суфицит услед раста извоза и пада увоза. Извоз је повећан са 102,6 на 130,1 милиона евра, а увоз је смањен са 134,1 на 106,3 милиона евра, те је Србија из дефицита од 31,5 милиона евра прешла у суфицит од 23,8 милиона евра. Економски пад Украјине који ће се тек догађати неће битније утицати на укупан извозни пласман предузећа из Србије.

Проблем настаје када се посматра размена са Русијом. У 2013. години Србија је у Русију извезла робе у вредности од 799 милиона евра што представља 7,3% укупне вредности извоза. То је за 113% већа вредност извоза него у 2008 години, и
након пада у 2009 години (251 милион евра) изгледало је да су могућности за раст извоза у Русију неограничене.

Прилажемо податке у табели о извозу производа из Србије у Русију, на нивоу четвороцифрене ХС царинске класификације код којих је вредност извоза била већа од милион евра у 2012 години. Таквих је производа било 84. Првих једанаест је довољно да се објасни половина укупне вредности тадашњег извоза, а то су: лекови, женске синтетичке чарапе, подне облоге од пластике и од дрвета (на 3. и 4 месту), свеже јабуке, крушке и дуње, изоловани каблови и жица, бакарна жица, свеже кајсије, трешње, брескве, нектарине и шљиве, нове пнеуматичке гуме, приколице и полуприколице и остала несамоходна возила, и електрични акумулатори.

Када се посматра релативни значај за укупни извоз одређених производа Русија је у 2012. години учествовала са 7,6% у укупном извозу Србије али је 66 производа имало већи удео извоза у Русију од просечног удела. Већи удео од 50% Русија је имала код 17 група производа, при чему највећи код јабука, крушки и дуња (94,6%), грађевинских дизалица и сличних машина (92,1%), веш машина за домаћинство (91%), хидрауличних турбина (84,9%), свињског меса (84%), тепиха и сличних подних прекривача (80,6%)…

Даљи развој кризе у Украјини детаљно ћемо пратити подацима који могу имати негативних последица по Србију.

9 Komentara na Potencijalni ekonomski efekti krize u Ukrajini na Srbiju

  1. Zaboravio si problem transporta, vecina nase trgovine sa Rusijom se obavlja preko Ukrajine, a danas je opasno tamo slati kamione sa robom. Moracemo da se preorjentisemo na trasu preko Poljske i Belorusije, znacajno poskupljenje.

    Mada licno mislim da ce se stvari brzo smiriti, Banderovci nemaju jako uporiste u narodu, a niko drugi ne zeli rat.

    • Укуцах саобраћајнице и најбрже се стиже преко Бреста у Белорусији, а преко Мађарске и Пољске. Саобраћај ће много горе да погоди Укр-Рус због нафте-гаса, али и ту пролази сезона. До јесенас, како се договоре па ко се смрзне остаће без проблема.

  2. Nista tu ne zavisi od Rusije i Ukrajine. SAD su pocele ovaj konflikt i videcemo kad i gde ce ga zavrsiti.
    Ekonomski udar je ono sto zapad pretezno interesuje u ovoj prici,tako da ce sustina biti u valutnom udaru.
    Samo iniciranje konflikta na tudjem terenu i u neprijateljskom dvoristu je svjevrstan uspeh u ovom sukobu. Sa te strane, SAD vec vode sa 1:0
    Zapad ce ici na to da urusi rublju jer time geostrateski ljuja i odnose Rusije i Kine i podupire dolar ali i EU drzi u permanentnoj krizi.

    Za ocekivati je da ce u ovom trenutku jos zesce i sinhronizovano izazivati konflikte Rusije sa drugim drzavama bivseg SSSR-a. U tom smislu tenzije na tom podrucu trajace znatno duze tj. ovo je pocetak dugogodisnje krize. Pritanje je samo u kom ce trenutku njena eskalacija doziveti vrhunac.

    Sa te strane treba ocekivati znatne ekonomske posledice koje ce se pre svega osetiti u energetskom sektoru a odmah zatim imace implikacije i na poljoprivredu. Povlacenje kapitala pocelo je znatno pre ovih sukoba i za nekoliko dana preci ce u pravu oseku..

    Sa te strane Srbija bi morala da posmatra gde ce taj kapital poceti da slece i da se talozi. Taj deo sveta treba da je target ako nekom to vise ovde ista znaci…?!

    Uglavnom ako destabilizujeta Ukrajinu na duze ,ozbiljno ste zaljuljali EU i Kinu i to je geostrateski dobar plan ,ali problem je sto niko nije siguran kako se zatvara pandorina kutija.To je onaj losiji i neizvesniji deo plana ..

    Uglavnom uvek sam bio siguran da bejbi-bum generacija nece tek tako bioloski izumreti bez pokusaja da prekroji svet i opravda svoju zivotnu filozofiju..

  3. Slazem se sa Darkom. Rusi su imali srecu sto je bila ZOI pa nisu ishitrenu reagovali ali nema ovdje dobitka ni za Ruse ni za Ukrajince.

  4. Kontam da ce to sve smiriti al kada bi EU i SAD odlucili na sankcije da Rusija kaze.
    Sankcije su javna objava hladnog rata.

    “Ok, EU posto ste oduvjek bili i ostali fasisti i kolonizatori, od danas za plin i naftu placate u zlatu.
    Barel vam je odredjen na trzistu a tako i cijena zlata i to u postotku koji vam mi kazemo”.

    Bogami i poslati jedno 5 divizija u Iran.

    • Zaboravio sam napisati fizicko zlato.

      • Samo sto je ove godine Rusija usla u deficit platnog promete, pa bi brzo ostala bez deviznih rezervi. A kojih 5 divizija da posalje, Rusija ima 39 opstevojnih brigada, a to je ekvivalent 10 divizija.
        U srbiji nikako da shvate da Rusija nije SSSR i da je u jadnom stanju.

        • Srbija je u jadnom stanju a Rusija je u uzlaznoj putanji po svim performansima .Otud se zapad i upire da joj sabije rogove .
          Uglavnom da ce nastati poremecaj na trzistu to je sigurno i to kako direktno tako i bocno…
          Zanimljiva je strategija Rusije u ovoj krizi sto pokazuje da Kremlj apsolutno svesno nastupa i vlada krizom.Naravno, sve i da Ruska uniformisana lica nose cvece za zapad ce to biti povod za konfrontaciju.

          Upadljiva je i obezglavljenost EU koja deluje potpuno dezorjentisano onda kada vrh Nemacke nema jasan interes u sukobu..
          Za Srbiju je to oduvek bilo pitanje za stavljanje prsta na celo…tj. mogu li Srbija i Nemacka ikada imati zajednicki interes a da to Srbiju ne kosta glave…

          Treba biti svestan i cinjenice da bi produbljivanje krize ,sto je po meni dosta izvesno, zaustavilo gradnju gasovoda Juzni tok.Za Srbiju to moze biti veliki problem i cak bi smeo da kazem da je to dosta izvesno. Juzni tok je dosta pozurio i pogurao reziranje sukoba.
          U glavnom, sve i da dodje do mirne podele Ukrajine to ce zasigurno biti trusno podrucje narednih nekoliko godina a za Srbiju je i zamah leptirovih krila pogubna promaja. Srbija je kao maslacak…

        • Ako pogledas mapu SSSR na zapadu su neprijatelj a na istoku los prijatelj, Kina. Sada je na istoku saveznik Kina a na Zapadu nista novo.

          Ovo je zapoceo americki senator McCain jer je dozivio da je SAD izbacen iz Centralne Azije, sah-mat Iran i sah-mat Sirija jedno za drugim.
          Obranom Krima Rusija ostaje igrac u tom dijelu svijeta tj u Europi.
          Ako se ovo nastavi cijena zitarica, nafte i zlata odeeee gore.

          Zlato jete novac i to mozes provjeriti na stranicama NBS i ono je smrtni neprijatelj valute zvan US Dollar.
          Ako Rusija ima suficit onda nevalja ako ima deficit platnog bilansa onda ce bankrotirati.

          Sve drzave u zadnjih godinu dana su depricirale svoje valute 10-15% (osim Srbije) da odbrane izvoz ali u slucaju Rusije to je propast a kada recimo kada Kanada to radi onda je dobro.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>