Pred sobom vidim perspektivu

У зависности од доба године и личног расположења мењам музику коју као мантру вртим: од Џонија преко Рундека до Боре, Кејва Вејтса, Поукса, Пистолса… Сад, пошто сам у јубиларној години живота, уз будућност светлу и лепу, ред је да поновим основне макроекономске индексе од те 1971. године.  Упоредио сам податке о бруто домаћем производу (БДП-а), индустријској производњи и реалним зарадама. Баш као да су се заверили да у 2011. години понове реалне вредности из 1971. године. Ал се нису макли даље од почетка. Старији од мене могу доћи до позитивне слике, млађи од мене, у зависности од године рођења имају своје виђење и своју причу. Ја се вртим око нулте тачке. У 1971. години је вредност БДП-а била на истом нивоу као и данас.

Постојала је разлика у структури, много више се производило за извоз и много је мање било услуга. На пример, ишло се до Трста ради маркираних крпица, а сада их има од бувљака до великих тржних центара. Данас имамо десетине нових занимања у услужном сервису која тада нису постојала. Исти ниво индустријске производње као и тада такође подразумева промењену структуру: много више се производи и троши струје и хране док се много мање производи и извози производа машинске и електро индустрије. Реалне плате су на нивоу из 1971. године. Небитно је колико су износиле у тадашњим динарима или маркама: иста количина производа могла је да се купи као и данас. Раст реалних зарада до 1979. godine гарантовао је материјално сигурно и испуњено детињство. Много је млађих генерација које су у њему закинуте. Реалне зараде су након 2008. године поново кренуле да се смањују, као што су током 80-тих, „јер свако плаћа своје рачуне“. Раст БДП-а и индустријске производње постојао је до 1989. године (Погледај дом свој, Анђеле), а економски слом се догодио до 1993. године (Е мој друже Загребачки). Од мог пунолетства преко војске до половине студија. Између 1994. и 1989. године као да постоји процеп у времену, као да су протекли векови, толико су се људи променили у понашању, промењени су економски, социјални и други услови.

Мајку сам у сваком погледу исцедио као суву дреновину. Када би, након што јој као студенти узмемо сав новац запитала: а од чега ћу ја да живим, одговорио бих јој „од романтике“. И заиста је било романтично послератно одрастање у материјалној беди уз стабилну перспективу да ће у будућности бити боље. Од глади из 1950. и 1952. године до завршавања факултета средином шесдесетих. Ово је суштинска разлика у односу на моју генерацију: вртимо се око нуле. Након раног детињства наступила је експлозија рок музике која је трајала до распада СФРЈ, а песме су и данас актуелне.Да ли су актуелне и због непромењене економске ситуације? Не знам.

Али, имам рупу на ципели…И петогодишњег сина учим ванвременским хитовима Боре: Пекар, лекар, апотекар, Како је лепо бити глуп, Правила, Правила, Слушај сине, Оћу мајко оћу, Данас нема млека…