Home » 0 Miroslav Zdravković » Predizborni priručnik iz makroekonomije

Predizborni priručnik iz makroekonomije

Ulazimo u predizbornu kampanju. U njoj će se narod zaludeti silinom i količinom velikih cifara, nada, svašta će se govoriti. Avansno mogu da tvrdim da će se u 99% slučajeva raditi o fantazmagorijama koje ničim nisu utemeljene u realnosti.

Da bi se smisleno govorilo i delovalo neophodna je informativno-činjenično-ekonomska pismenost, a ne stavovi bazirani na „pročitao sam u novinama…“.

U skladu sa prioritetima u poimanju ekonomije redosled nabrojanih izvora podataka može biti drugačiji od mog izbora. Evo kako bih ja pokušao da objasnim makroekonomiju Srbije.

Na portalu ministarstva finansija nalaze se makroekonomski podaci gde je jedna od tabela konsolidovani bilans sektora države u periodu 2005.-2011. godine. Iz ove tabele se može videti da su ukupni javni prihodi prošle godine izneli 1.303 milijardi dinara, javni rashodi 1.461 milijarda dinara, te je deficit države izneo 158 milijardi dinara.

U tabeli se može videti da je više prikupljeno doprinosa na zarade od naplaćenog PDV-a, kao i da su izdaci za penzije (423 milijarde dinara) ubedljivo najveća stavka javnih rashoda (učestvuju sa 29% u ukupnim).

Deficit države je naglo povećan sa 45 milijardi u 2007. godini, na 70 u 2008, 121 u 2009, i 137 u 2010. godini. Ova tabela je dragocena za osnovni uvid u to šta je država, a pre bilo kakve smislene priče o tome koje poreze i doprinose treba povećati ili smanjiti, i koje rashode države treba povećati ili smanjiti.

Ispod ove tabele je tabela o kretanju javnog duga. Ukoliko je potrošnja konstantno veća od poreskih prihoda, onda se valja informisati koliki je javni dug. U biltenu Javne finansije ministarstva finansija mogu se naći podaci i o strukturi javnog duga i o projektima zbog kojih se, i kod koga, država zadužila.

Nasuprot deficitu u potrošnji države stoji deficit tekućeg računa platnog bilansa. Stoga treba otići na sajt NBS-a i u opciji „statistika“ otvoriti platni bilans. U 2011. godini je deficit tekućeg računa (razlika između tekućih novčanih tokova, bez kredita, investicija i drugih dugoročnih tokova) povećan za 42,5%, sa 2,1 na 3 milijardi evra. Jak dinar povećava deficit i zaduživanje jer destimuliše izvoz i stimuliše uvoz i potrošnju. Pred krizu, 2008. godine, deficit tekućeg računa izneo je preko 6 milijardi evra, da bi u 2009. godini bio smanjen na dve milijarde.

Ukoliko se voli i preferira jak dinar posledica je deficit tekućeg računa koji se finansira rastom spoljnog duga. Samo u 2008. godini preduzeća su se zadužila 5,4 milijardi evra, na osnovu očekivanja da će dinar jačati, a evropska perspektiva Srbije osigurati rast poslovnih aktivnosti.

Da se ne bi ponavljala ova priča o rastu državnog deficita, deficita tekućeg računa, javnog i spoljnog duga, sledeći korak je odlazak na sajt Republičkog zavoda za statistiku u oblast spoljne trgovine, kako bi se informisali o tome šta se u Srbiji proizvodi dovoljno konkurentno za izvoz, i na šta se troše pare u uvozu.

I dok se kod izvoza može videti da se radi pretežno o proizvodima baziranim na prirodnim resursima, kod uvoza dominiraju uvoz energije i drumskih vozila. Kada se priča o „energetskoj efikasnosti“ do nje se dolazi na krajnje nepopularan način: povećavanjem cene električne energije, tim pre jer tri mobilna telefonska operatera ostvaruju veći prihod od EPS-a, i racionalizacijom u potrošnji nafte i gasa. Uvoz putničkih automobila (kao i rashodi na putovanja u inostranstvo) ukazuje na podvojenost stanovništva u Srbiji, grubo govoreći, jedna petina stanovništva ne mari za troškove, a četiri petine preživljava.

Da bi se razumeli problemi demografskih, pa time i poreskih, debalansa, potrebno je uporediti podatke o strukturi penzionera, i njihovih prosečnih prinadležnosti (videti na sajtu fonda PIO), i podatke o broju zaposlenih (mesečni statistički bilten RZS), i prosečnim zaradama iz redovnih mesečnih saopštenja. Pošto mi pokušaj pristupa podacima o strukturi penzionera redovno obori internet pretraživač navodim podatke iz novembra prošle godine: u Srbiji je bilo 1.637.138 penzionera, ne računajući vojne, dok je broj zaposlenih lica na kraju prošle godine izneo 1.734.983 lica (u čemu u pravnim licima 1.334 hiljada a u preduzetničkom sektoru 401 hiljada). Broj zaposlenih u proizvodnji (poljoprivreda, rudarstvo, prerađivačka industrija, električna energija, vodoprivreda, i građevinarstvo) izneo je 479.247 lica. To znači da na jednog proizvodnog radnika imamo 3,4 penzionera, 2,6 zaposlena van proizvodnje, 1,6 nezaposlena, i tako dalje.

Da zaključim, po meni je ključni problem niska proizvodna zaposlenost u Srbiji. I da je rešavanje ovog problema ključ za rešavanje svih ostalih. Ali, bez populizma i urušavanja prethodno iznetih informativnih pretpostavki kako bi se iz „makroekonomske stabilnosti“ okrenuli ka radu, zapošljavanju, većem izvozu, većim platama, poreskim prihodima, i manjim deficitima i dugovima.

Tags:

11 Komentara na Predizborni priručnik iz makroekonomije

  1. Sto si takav covek ,sto miniras kampanju…

    Mislim da ce jedna grupa govoriti o prednostima zapada a druga o apokalipsi zapada..ne vidim o cemu bi drugo mogla da se vodi kampanja..
    Sa druge strane istina je na sredini jer jucasnji naslovi elitnih zapdnih medija su vise nego zacudjujuci..Oni otvoreno kazu da je prozapadna vlada u Beogradu nagradjena kandidaturom da bi se pomogla u odnosu na prorusku opoziciju..Ruski mediji pak kazu da je Beograd nagradjen za kooperativnost u izrucivanju Hagu i za pomirljiv stav u odnosima sa Kosovom..
    I jedni i drugi su potpuno u pravu no razmisljajuci juce o tome dosao sam do zakljucka da Srbe nakon dve decenije maltretiranja u vecini ne interesuju ni Rusi ni Amerikanci ??
    To je kao ona narodna “zla godina naterala orla da spava sa kokoskama” . Da ne budem vulgaran ali Srbija bi bila najsrecnija da sjasu i jedni i drugi..
    U to ime moj predlog je da kampanja svih partija bude usmerena iskljucivo na unutrasnje uredjenje Srbije jer iza takvih kampanja uvek se moze izroditi nekakva pozitivna politika. To ce ujedno smanjiti jaz besmislenih podela nacije i povratiti veru u politiku i politicare uopste.
    Dakle ,racunam da ce svako pominjanje EU ,RU,SAD i virtuelnih milijardi kao i Eldorada biti jedan poen manje…

    Za svaki slucaj ja cu se skloniti malo u Grcku dok ne prodje zijan…iz zdravstvenih i unutrasnje higijenskih razloga.

  2. Ja ne mogu u Grčku, al mogu na Juhor, dedinim stopama, da potražim davno zakopano.

    • U mojoj porodici samo sam ja izvorni Srbin ,svi ostali su polu grci i naravno grci…
      Kada budes trazio po Juhoru seti se mudrih Heraklitovih reci…”Oni koji traze zlato, moraju prekopati mnogo zemlje da bi nasli malo zlata.”

  3. “To znači da na jednog proizvodnog radnika imamo 3,4 penzionera, 2,6 zaposlena van proizvodnje, 1,6 nezaposlena, i tako dalje.”
    Ako ovome dodamo i cinjenicu da taj jedan proizvodni radnik koji izdrzava navedenih 7,6 ima manju platu od onih koje izdrzava dodjete do pitana “motivatora” i jasne spoznaje da ovo drustvo preferira “izdrzavane” a ne “stvaraoce”. Otud moram i ovde da napomenem sto sam vec napisao na jednom blogu. Dinar nije precenjen. Dinar je potcenjen. To kazem uzimajuci za referentnu tacku vrednost rada (prosecna plata u realnom sektoru) u odnosu na okruzenje, te vrednost energije (elektricne i nafte bez akciza) koji su osnovni imputi u niskotehnoloskim proizvodima. Ako pretpostavimo da je vrednost sirovina berzanska , kao i cena nafte, zatim da je el energija jeftinija nego u okruzenju (to nam stalno poturaju u medijima mada to bas i nije tacno ali svakako je jeftinija od jednog broja konkurentskih zemalja), rad najjeftiniji (cak jeftiniji od Albanije , Bosne, Makedonije… po zvanicnim Januarskim statistickim podatcima), a strucnost radne snage odnosno produktivnost ista (cak nesto bolja nego u vecini zemalja u okruzenju), pri cemu apsolutno nemamo znacajne profite (dakle manji su nego u okruzenju) nemoguce je da imamo nekonkurentan proizvod. To znaci da probleme treba traziti na pravom mestu. Pomerite dinar na 500 i za dva meseca ponovo cete doci u situaciju da konstatujete da je isti precenjen i da mora dole, odnosno tim mehanizmom vi samo prelivate sredstva jos vise od stvaraoca ka izdrzavanima. Kampanja bi morala da se vodi oko realnog broja radnih mesta u Srbiji (kojih verujem nema vise od 800-900 hiljada sa sve neophodnom administracijom i JP) i kako da se strateski okrenemo ka kreiranju radnih mesta makar pocev od niskoprofitnih i niskotehnoloskih proizvoda. Nazalost niko nece u kampanju sa obecanjem da ce otpustiti 300-400 hiljada ljudi iz Agencija , administracije i raznih JP, niko nece u kampanju sa obecanjem da ce najvise penzije znacajno smanjiti a najnize povecati do dovodjenja u odnos 1-2 / 2.5 maksimalno (jer zasto da je placam neku cistacicu u penziji 15000 a nekog majora JNA 75000 kad su i jedni i drugi izdrzavana lica ciji je “minuli rad” neko pojeo, pa je postenije 25000 i 35000 a uzev u obzir da je puna plata u Fijatu ili Juri ili Gorenju 25000-30000), Niko nece u kampanju sa idejom da jasno kaze da 450000 radnika ne moze da obezbedi “standard” za 7000000 ljudi, niko nece u kampanju sa pricom da “standard” mora da oseti prvo 450000 koji rade pa da se isti moze siriti i povecavati tek povecanjem broja radnih mesta. Najgore niko nece u kampanju ni sa idejom da se u katastrofalnom ekonomskom okruzenju prirodni resursi zemlje moraju koristiti tako da budu socijalna potpora stanovnistvu bez posla a ne ekstraprofit NIS-u Holcimu pa i EPS-u …Niko nece u kampanju sa obecanjem “znam kako da vas zaposlim ali 10 sledecih godina moracete puno da radite za male pare” a nece jer to niko ne zeli da cuje a jos manje da zivi. Svi bi da cuju “zaduzivacemo se mi jos, guracemo pare u potrosnju preko javnog sektora a kad pomremo sta nas briga ko ce kako i da li ce to uopste da vraca. Svi bi u kampanju sa “hocu sve i hocu odmah” jer to ljudi zele a za posledice niko ne mari previse jer mandat ionako traje samo 4 godine u najboljem sucaju tu su dva mandata i to je kraj. Kako su nam vaspitane mlade generacije “Jedan zivot, jedna mladost, jedna… koga briga za drzavu i naciju, neka o tome brinu dokoni starci. Ko je lud da radi i da se odrice ovo nije srednji vek.”

  4. Pravo je pitanje kako iz postojece krize obe strane spektra, nisu proizasle nove politicke grupacije. Izgleda da ovde nema vise niko sta da kaze a ni snage. Svi ljudi koje smo imali u eliti su istroseni od strucnjaka do intelektualaca. U zemlji prakticno postoje recimo tri slocijalna sloja, radnistvo+preduzetnistvo u privanom sektoru (1), izdrzavana lica (2), i mali vladajuci sloj -”partokratija+povezan+krupan kapital (3)”. Obe velike partije pokrivaju sloj 2 i 3. Tako sto obmanjuju sloj 2 i plajckaju sloj 1. Sistem je jako neodrziv i srusice se brzo, jer vise nece moci da placaju sloj 2 i 1 i oni ce se udruziti protiv vlasti. Ako se desi prasak izgleda ce akteri sloja 3, pobeci iz zemlje ( sa parama ), a dobicemo opet novi nazalost populisticki ciklus sa novim/preuredjenim partijama. Novca iz EU izglea nema dovoljno da pokriva ovaj stistem mnogo dugo.

  5. Zahvalite DIJASPORI sto se socijalni slom nije dogodio vec pre godinu ili dve. Jer ona igra ulogu nepostojce socijalne drzave. Uzgred od 3 miliona potencijalnih glasaca u dijaspori glasalo je manje od 12000. Jer im je smicalicama to onemoguceno. Za to je zasluzan sloj (3).

  6. Ne pravite podele jer i sloj 1,2 i 3 su ljudi koji cine drzavu. Kao sto roditelji ne razdvajaju decu tako se ne smeju razdvajati ni drustveni slojevi.Posebno u svetlu cinjenice da je vecina u ovoj drzavi zelela ovakvo drustveno uredjenje.
    Iza ovakve podele uvek neki mudrac nastavi da deli pa to onda bude boja koze,vera,pripadnost drugim narodima ect..
    Niko se nece usreciti u ovoj drzavi pokazivanjem prsta u saplemenika…
    Da li je potrebno drustveno i socijalno stimovanje naravno da jeste ali to ne znaci da ce nestati sloj 1,2 i 3. Naprotiv svi oni koji traze zavretak reformi i neke promene u drustvu sada zapravo cine sve da se ta slojevitost jos bolje utvrdi ??!
    Drustven pravac koji je Srbija izabrala kao i njena demografska slika jedino sa sigurnoscu garantuju da ce ubuduce biti jos vece podele u drustvenim slojevima.

    Rast drustvenog proizvoda i opsti napredak drzave garantuju samo da ce slojevi biti na vecem nivou standarda ali to po pravilu znaci i vecu razliku medju slojevima..
    Sto pre se to u Srbiji razume to ce biti lakse svima za napredak jer ako se to ne prihvati Srbija ce nanovo kliziti ponovo u nestabilnost.
    Svi oni koji misle da je u ovakvom drustveno politickom uredjenju moguce i pozeljno uzeti od jednih a dati drugima u silnoj su zabludi .Ta zabluda ce ma oduzeti zivotno vreme i energiju a da nece postici napredak.
    Svi su hteli da izadju iz sistema drustvene ravnopravnosti jer su mislili da ce bas oni dobiti sansu koju ce iskoristiti sto naravno nije moguce…
    Kukumavciti za zlehudom sudbinom je dosadno i neproduktivno..

  7. Gosn Darko. Nema napretka i veceg standarda u Srbiji dok se postojece bogatstvo ne pocne drukcije deliti. Kad slojevi 3 i 2 prepuste veci deo sloju 1 napretka mozda i bude. Naime uzev trzisne i zivotne zakone u obzir radna snaga u realnom sektoru je paradoksalno u velikom deficitu (raspisite konkurs za radnu snagu za neku proizvodnju gde je plata 25000 pa da vidite sta ce da se prijavi i kako ce da radi). Nacija koja stari ima sve manje kvalitetne radne snage na raspolaganju pogotov uzev u obzir cinjenicu da je veoma malo verovatno da ce Srbija poceti da pravi chipove Iphoneove, racunare ili iPod-e kao i slicne visokotehnoloske proizvode (ciji nedostatak i ono malo najkvalitetnije mlade radne snage tera napole jer nikome nije ideal da zavrsi el fakultet da bi semirao kablove u Juri za 25000 mesecno radeci 48 sati nedeljno). Dakle bice sve trazenija relativno mlada rada snaga sa vecim ili manjim stepenom strucne spreme ali prevashodno fizicki aktivnija i “svezija” radna snaga. Trenutne zarade u odnosu na kupovnu moc (ne govorimo o kursevima niti slicnim glupostima) ovog sloja stanovnistva su na donjem pragu i vec nemogu da vrse ni prostu reprodukciju a kamoli da radjaju decu. Mozete reci da ce Srbija da “uveze” radnu snagu, medjutim kako vec ima najnize plate u Evropi kao i blizem i daljem okruzenju to ce biti vrlo tesko, a alternativa uvoza radne snage iz Afrike po meni je neozbiljna za razmatranje. Dakle ne radi se ovde o hoces ili neces da “uperis prst u svog saplemenika” nego cemo to uraditi ili nas vrlo brzo nece biti.

  8. Politika ce uvek biti odraz snage i interesa slojeva. Populizam te interese zamagljuje i pretvara se da radi u interesu svih. Sto su interesi slojeva jasnije predstavljeni to je bolje za politiku.
    Kada bi recimo neko prodlezio progresivno oporezivanje reagovao bi vladajuci sloj. Ostali bi bili zadovoljni.
    Kada bi predlozilo povecanje PDV-a. Gubitnic su 1 i 2.
    Smanjene poreza i doprinosa – gubitnik sloj 2.
    Smanjenje aparata -gubitnik sloj 2 i 3.

    Zato nije cudo sto vladajuci sloj 3 predlaze povecanje PDV-a, i eventualno smanjenje poreza i doprinosa, a ne progresivne poreze, smanjenje aparata.

    Znaci Marx je bio u pravu, sve je klasna borba.

    • Naravno da su klasne razlike jedino bitne, i jedino klasna borba dovodi do napretka drustva. Ne postoji fabrika koja moze da radi bez radnika, ali ni jedna fabrika nece stati ako nema privatnog vlasnika. Eliminisuci kapitalistu, koji prisvaja deo rada radnika, mi mozemo stvoriti akumulaciju za povecanje i licne i investicione potrosnje.

  9. Boki ,po deseti put ove nedelje moram reci da je to stanoviste zelja a ne mogucnosti..
    Nema veze standard sa opstankom ….(osim kad je oruzje u pitanju)

    Zelje vece od mogucnosti kao i standard iz maste prave zbrku u glavama ljudi.. Ljudi ne znaju kako da zarade 100.000 evra za krov nad glavom ,kao da krov nad glavom zaista kosta toliko..??
    Malo marketinga ,malo ekonomskog populizma i ljudi vise ne znaju sta je realno a sta ne..Ne znaju sta im treba a sta ne..To su gluposti a kao primer navodim odluku drzave da pravi stanove i umesto da ti stanovi kostaju 300-400 eura po M2 oni kostaju 1000 i ne znam koliko…Zasto ? Zato sto je neko propisao takse ili vec sta …To je drzavni ekonomski populizam i da se ja pitam kreator tog projekta bi bio u zatvoru zbog obmane trzista..
    No kupovina tih proizvoda je ispunjavanje zelje da zive tamo gde ne mogu…
    To nema veze sa slojevima drustva vec sa stanjem svesti…
    Paradoks je da u Srbiji i nema mnogo siromasnih jer na primer vise stanovnika Srbije poseduje nekretnine u svom vlasnistvu od prosecnog evropljanina. Ni nemci ne mogu sa stvojim standardom obezbediti krov nad glavom tamo gde zele..
    No zato imamo realnost da nam trecina nacije zivi u jednom gradu i da hodnik stana u Beogradu kosta kao citavo seosko imanje sa sve njivama,sumama,kucom i okucnicom..
    To je proizvod zelja vecih od mogucnosti jer potpuna i kompletna glupost je da se neko zbog toga jos i kreditno zaduzi za narednih 20 ili 30 godian. I sve to da bi se druzio…jer ne razumem zasto se inace ljudi opredeljuju za tu pogibelj..
    Tu nema klasne razlike tu je u pitanju kolektivna lobotomija jer ta spirala ce ici sve brze i vislje..

    Moje komsije stalno kukaju da im je mala penija i da tesko zive a imaju trosoban stan koji vredi 200.000 eura,kad im kazem da ga prodaju i odsele se bilo gde pogledaju me popreko i kazu da to nece uraditi i da zele da tu umru .To ce se verovatno i desiti.. Ja to ne razumem i moram da priznam da takvu vrstu posvecenosti betonu,staklu i mestu ne moze da priusti ogroman deo covecanstava.
    Sa te strane recimo bilo bi korisno da Palama povede penzionere u Indiju ili recimo u SAD..Mislim da bi to bilo jako korisno kad vec drzavni aparat ne ume da medisjki edukuje naciju u pravom smeru..
    Ili ova ludost sa polovnim automobilima koji u proseku kostaju kao godisnja zarada …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>