Прекогранично задуживање као метод раста прилива страних директних инвестиција у Србију, 2011-2019.

Компаније које се упуштају у прекогранично инвестирање ради повећања обима пословања и постизања других циљева воде рачуна о својим финансијским могућностима и о стимулацијама и ограничењима да се до спољних извора дође.

Улагања у различите видове имовине имају и различиту економску ефикасност: најскупља су улагања у земљиште, зграде, машине и сличне, мање покретне имовине, а и излазак из ових улагања је много спорији и скупљи. Стога је модеран тренд да се са што мање средстава улази у дугорочна, фиксна, улагања а да се што више користи, изнајмљује туђа, постојећа инфраструктура.

Коришћење прекограничних кредита за спољну експанзију пословања је логично и оправдано уколико су каматне стопе и услови задуживања у трећим земљама јевтинији у односу на исте параметре у земљама у које се улаже. Уколико се то чини у финансијски мање развијеним земљама, онда је то и правило понашања, мада је и у високо развијеним земљама ово механизам за флексибилно преусмеравање пословања из једних ка другим земљама.

У Србију је до 2011. укупно уложено 22,9 милијарди долара страних директних инвестиција (СДИ) у томе 19,6 кроз власничке инструменте и 3,3 милијарде кроз дужничке инструменте. Власнички инструменти су учествовали са 85,6% а дужнички са 14,4%.

Од 2011. до 2019. у Србију је уложено 21 милијарди долара, у томе 13,1 кроз власничке и 7,9 милијарди кроз дужничке инструменте. Удео власничких је смањен на 62,5% а дужничких повећан за 37,5%. Стратегије уласка на тржиште Србије су се очигледно промениле. Изградња индустријских зона са неопходном инфраструктуром додатно је смањила потребу страним компанијама за фиксним улагањима. Аранжмани државе са појединачним инвеститорима, попут Етихада, где је дозвољено да се додељени кредити сматрају директним улагањем, додатно су повећали мотивацију за што „лакшим“ уласцима на наше тржиште, без размишљања о великим улагањем сопственог капитала.

У приложеној табели је 37 земаља које учествују са 98,4% у укупној вредности регистрованог прилива СДИ у Србију у 2019. и најмање су уложиле 100 милиона долара. Највећи удео прекограничних кредита у укупним улагањима имали су Британска Девичанска Острва, Израел и Белгија (сви по 79%), Словачка (76,1%), Ирска (74,6%) и УАЕ (74,4%).

Најмања улагања преко кредита била су из Црне Горе: само 6,5%.

ИМФ и прорачуни аутора

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *