Home » 0 Miroslav Zdravković, Evropska unija » Prijem u državljanstvo zemalja članica EU u 2017.

Prijem u državljanstvo zemalja članica EU u 2017.

Према саопштењу Евростата (линк) у 2017 је 825 хиљада лица стекло држављанство чланица ЕУ. Највише држављанства издала је у 2017 Италија (18% од укупног броја), УК (15%), Немачка и Француска (по 14%), Шведска и Шпанија (по 8%).

Главни корисници ЕУ држављанства били су из Марока (8%), Албаније (7%), Индије и Турске (по 4%). Француска, Шпанија и Италија (заједно 83%) су биле главне чланице где су становници Марока стекли држављанство, док су из Албаније највише у Грчкој и Италији (у збиру 97%).

Евростат се труди да статистичке податке учини интересантним па тако имате могућност да када притиснете мишем на заставу чланице добијете слику њеног пасоша и прве три земље по броју стечених држављанстава. Босна и Херцеговина је у четири земље лидер по броју добијених држављанстава и то у Аустрији, Данској, Словенији и Хрватској. Србија је на другом месту у Словачкој а на трећем у Словенији и Хрватској…

У периоду од 2002 до 2017. држављанство неке од чланица ЕУ стекло је 933 хиљада становника Србије, КиМ, Хрватске, БиХ и Албаније. Број становника Косова и Метохије је потцењен јер су до 2012-2013 држављанство чланица ЕУ стицали пасошем Републике Србије.

Највише је становника Албаније примило држављанство ЕУ, њих 388 хиљада и то највећим делом у Грчкој и Италији. Следи БиХ са 178 хиљада, највише у Аустрији, Немачкој и Шведској. Становници Србије, њих 146 хиљада и то са новим пасошима Немачке, Француске, Аустрије и Италије.

У саопштењу Евростата издвојене су само три земље са највише одобрених држављанстава. Међутим, у бази има података за 236 земаља и територија, па ме је интересовало да видим како је Србија рангирана, као и земље из њеног окружења. Само је Румунија, на петом месту, била испред Србије на 26., а Косово и Метохија су били на 29. Србију од њене јужне покрајине на овој листи одвајају Филипини и Колумбија, што неумитно подсећа на трговину дрогом, по којој су надалеко познати становници Филипина, Колумбије и Албанци са КиМ. БиХ је на 32 месту, а од КиМ је одваја Гана и Перу, што не асоцира ни на шта.

Податке о стицању држављанства треба довести у везу са подацима о броју дозвола за боравак у ЕУ у 2017. У земљама ЕУ и ЕФТА са подручја Западног Балкана било је укупно 3,5 милиона становника у 2017, у томе 2,55 милиона са дозволом за боравак и 957 хиљада са држављанством добијеним након 2002. Ипак, ове земље и територије су имале интензивно исељавање током 90-тих година прошлог века, а средином 60-тих је започела масовна миграција у тадашњу ЕЕЗ (европску економску заједницу). Та старија емиграција створила је пород, децу и унуке, у Западној Европи, па ако се већина враћа да умре где је рођена, њихов пород остаје да живи као натурализовани и асимилирани део становништва Немачке, Француске и трећих земаља.

У односу на ова 3,5 милиона тешко је проценити укупан број одсељених, али можемо претпостављати да се ради о распону између 5 и 6 милиона становника Југославије увећане за Албанију.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>