Home » 0 Miroslav Zdravković, Javna preduzeća i velike kompanije » Privatizacija Telekom-a Srbija i tržište telekomunikacija

Privatizacija Telekom-a Srbija i tržište telekomunikacija

Opečen lošim iskustvom od pre par godina, kada mi je račun za telefon bio skoro jednak iznosu koji je supruga potrošila na tri kožne jakne u Grčkoj (120 prema 160 evra), postao sam veoma oprezan i gotovo da se nikada ne javljam, kad sam u romingu, a internet je grešna misao od koje bežim kao vernici od đavola. Sada mi je stigao račun od 4,8 hiljada dinara i ja to pomirljivo prihvatim, znajući da sam na par minuta primio poziv iz Srbije. Kada je došao izvod vidim da imam 26 poziva u romingu ka Srbiji i 22 dolazna iz Srbije! Krenem da se registrujem na portal VIP-a i izgubim i vreme i živce u neuspelim pokušajima, pozovem korisnički servis (koji mi tarifira poziv sa 10 dinara)… Nekako se registrujem i vidim da je svaki put kada sam uključio mobilni to tarifirano sa 84,75 dinara, na ime informacije o propuštenim pozivima?! I onda postanem besan, bez utehe u činjenici da su gotovo svi građani Srbije imali sličnih iskustava. Pre desetak godina je poznati profesor ekonomskog fakulteta imao tekst u Politici pod naslovom “Banke Evropske, a pravila Balkanska”. Tako nekako.  Šta je sa sektorom telekomunikacija?

Da li postoji regulatorno telo koje kontroliše ponašanje telefonskih operatera koji posluju oligopolski i vrlo neprijateljski prema lokalnom stanovništvu? I šta ćemo dobiti na tržištu nakon prodaje Telekom-a? Niže cene, i bolju uslugu? Možda u bajkama ili u lokalnim medijima koji svoje građane smatraju idiotima.

Poći ću od zbirnih podataka, pa ću preći na Telekom, o kome sam pisao za Blic pre par godina.

Tržište telekomunikacija u Srbiji ima poslovne prihode od oko 200 milijardi dinara (četiri operatera u tabeli i puno manjih pružalaca usluga kablovske televizije…). Kada se ova svota, a koja sadrži i prihode od usluga pruženih privredi, podeli sa 7,1 miliona građana Srbije dolazimo do prosečnog prihoda od oko 28 hiljada dinara godišnje, ili po 2.300 dinara mesečno.
Ispada da prosečno tročlano domaćinstvo troši 7 hiljada dinara na telefone, kablovsku televiziju i internet. Odbijmo od ove cifre privredu i dolazimo do oko 4 hiljada dinara mesečno. Koliki je prosečan račun za potrošenu električnu energiju za domaćinstva? I dok se račun za električnu energiju može smanjiti tako što ćete se smrzavati u zimskim mesecima, ili štetiti vid korišćenjem slabijih sijalica, od prevara u telekomunikacijama vas niko ne može zaštititi, pa i da ste najoprezniji.

Ukupan broj zaposlenih u četiri kompanije je 12 hiljada lica, u čemu u Telekomu 9.061 lice, pa bi od privatizacije ove firme, radi većeg profita, konkurentnosti i efikasnosti, mogli da očekujemo otpuštanje 4 do 5 hiljada radnika. Profita, naravno neće biti, jer će se knjižiti gubici u poslovanju, a uprkos povećavanju cena usluga, kako fiksne telefonije, tako i mobilne, internet i ostalih tehnoloških dostignuća, za čije praćenje sam ozbiljno ostareo.

Neto dobit u prošloj godini iskazao je Telekom u iznosu od 11,3 milijarde dinara, i Telenor od 10,6 milijardi dinara, dok je gubitak VIP Mobile iznosio 8,3 milijarde dinara, a SBB-a 1,1 milijardi.

Profit Telekoma je značajno smanjen (sa 24,7 milijardi dinara u 2011.) usled negativnih kursnih razlika: povećao je kreditno zaduženje radi reotkupa dela vlasništva, pri čemu je kurs evra ojačao prema dinaru u toku 2012. godine. Profit iz poslovnih aktivnosti iznosio je 25,9 milijardi dinara, dok je u 2011 iznosio 24,5 milijardi dinara, ali su finansijski rashodi povećani sa 3,8 na 13 milijardi dinara. Ovo su podaci iz konsolidovanog finansijskog izveštaja.

Ukupna sredstva navedenih kompanija bila su vredna 353,4 milijardi dinara (u tome Telekom 202,4 milijarde dinara), ukupan kapital vredeo je 136,9 milijardi dinara (Telekom tačno 100 milijardi), gubitak VIP-a iznad visine kapitala iznosio je 45,6 milijardi dinara, a do visine kapitala VIP-a i SBB-a bio je 14,7 milijardi dinara.

Iz ovih podataka o dobiti, gubicima, sredstvima i kapitalu nije jasno ko predstavlja pretnju Telekomu na domaćem tržištu? Naprotiv, postavlja se zdravo-seljačko pitanje (pošto sam ja seljak i u duši i u ponašanju) zašto se ne bi dozvolilo Telekomu da otkupi nekog operatera mobilne ili fiksne telefonije u okruženju, i na taj način poveća svoju vrednost i potencijal za rast i tehnološki napredak? Privatizacijom će službe marketinga, istraživanja i razvoja i slične visoko-sofisticirane aktivnosti postati nepotrebne, jer se obavljaju u maticama kompanija koje bi mogle da kupe Telekom.

Telekom bi, bez privatizacije, mogao da odigra značajnu ulogu u industrijskoj politici i u tehnološkom razvoju. U industrijskoj politici uloga bi mogla da se odigra rastom vrednosti nabavki od domaćih kablovskih i drugih proizvodnih firmi (od fabrike kablova u Jagodini, čak i preuzimanje iste u vlasništvo), dok bi većim angažovanjem tehničkih instituta (Pupin, Vinča…) domaća tehnička inteligencija u manjem procentu napuštala Srbiju.

Ali, ima li smisla ovo pisati?

21 Komentara na Privatizacija Telekom-a Srbija i tržište telekomunikacija

  1. Jes vala i staro i mlado ima po vazdan nesto prikaceno za uvo. Meni se cini da ce buduce generacije Srba imati usi kao zecevi od ozracenosti.Babe ,dede,unuci,tinejdzeri,radnici na skeli,vojska ,policija,vlada,profesori,pa i popovi sve to po vasceli dan ima nesto da saopsti nekm drugom.U principu tu se vise razvio neki spijunski refleks jer svi pretezno zovu da bi videli gde se oni drugi nalaze.I to jeste prva recenica nakon javljanja sto je samo po sebi paradoks..Svi bulje u tu spravu i cekaju srecnu vest i iznenadno resenje svih problema.Propusten poziv je postala nocna mora a ako ne odgovorite na poziv nastupa salva novih i ucestalijih poziva nakon cega svi konstatuju da vam se nesto desilo i da ste najverovatnije otisli u vecna lovista.Sprava jest korisna i komunikacija jeste vazan segment drustvenog zivota ali mi smo ,po obicaju, prihvatili suprotnost od svega sto je ravnotezno i normalno.
    Uglavnom pobornik sam ideje da je to nepotreban luksuz i da bi na impuls trebalo drzava da stavi akcizu.Pa kom je do cavrljanja nek plati jer to je isto kao kad sednete u auto i besciljno se vozite a kukate sto je gorivo optereceno akcizom.

  2. Telekom godinama gubi trku sa konkurencijom. U mobilnom segmentu, koji je najprofitabilnija kategorija, Telekom je uspeo da za nekoliko godina smanji svoj tržišni kolač sa 60% na 45,8% na kraju prošle godine. Što se prihoda u mobilnom segmentu tiče, Telenor sa svojih 32% tržišta u broju korisnika ostvaruje 42,4% svih prihoda na mobilnom tržištu, koje je 2012 vredelo 850 miliona evra. Telekom Srbija, sa druge strane, ostvaruje 38,1% ukupnih prihoda, što je pad sa 52% od pre nekoliko godina, ili prevedeno u novac, 150 miliona evra godišnje Telekom prihoduje manje nego 2008. godine.
    U stvari, Telekom za svoju dominantnu poziciju prema ukupnim prihodima od 775 miliona evra može da zahvali isključivo RATEL-u pošto je zbog njihovog nečinjenja i osmogodišnjeg odlaganja promene operatera uz zadržavanje broja i regulaciju korišćenja i pristupa infrastrukturi Telekom i dalje de facto monopolista u fiksnoj telefoniji, od koje ostvaruje preko 350 miliona evra prihoda. Uz prihode od interneta, koje Telekom ima ne samo kao krajnji pružalac usluga, već i kao izdavalac infrastrukture, i što je najvažnije last mile infrastrukture (koji su sami korisnici finansiali sa po 1500 maraka u proseku) jasno je da je Telekom kao preduzeće nesposobno da se bori sa konkurencijom a svoj dominantan položaj ostvaruje usključivo uz poklonjene resurse i monopolističko ponašanje.
    Sa mog stanovništa, najbolje rešenje za dalji razvoj telekomunikacija u Srbiji bi bilo osnivanje novog javnog preduzeća/kompanije u koju bi se iz Telekoma izdvojila last mile infrastruktura, i ta infrastruktura objedinila sa IT infrastrukturom EPS-a, Železnica, PTT-a i ostalih javnih firmi koje imaju IT infrastrukturu koja se ne koristi ili se koristi u malom procentu. Ovako objedinjena infrastruktura bi se onda iznajmljivala na tržištu svim zainteresovanim kompanijama po jednakim uslovima, i izbeglo bi se da pojedina preduzeća preuzmu direktno ulaganje građanja u krajnju infrastrukturu kao svoje.
    Što se samog Telekoma Srbija tiče, tj. njegovog “ostatka” posle ovih promena koje priželjkujem, najpametnije bi bio izlazak na berzu i profesionalizacija upravljanja, a ja priželjkujem i promenu zakona o besplatnim akcijama i prebacivanje tih “besplatnih” akcija sa građana i zaposlenih/bivših radnika na neki novi i reformisan penzioni fond.

  3. Lele pa nije Ratel kriv nego bezumna ekonomska politika. Ciji je Telenor i probajte da dodjete do licence u nekoj od EU drzava?? Naravno da drzava ima pravo na monopol to je sustina drzavnosti i nacije. Drzave se i stvaraju i granice i postoje da bi neka grpacija imala monopol na nesto..

    To su sve floskule koje Srbiju skupo kostaju a rade se po tudjem uzoru a na sopstvenu stetu.Nije signal nafta ili kamen..

  4. Ja sam za prosli mesec platio vise 1.200 dinara i to za 30 megabajta, jer su ukinuli, bez obavestenja, besplatne megabajte u Bel paketima. Na kraju sam, posle silnog zvanja prebacio na mix paket, ali tek od prvog septembra. Za 100 dinara 1.5GB podataka. Ako to uporedimo da sam za 30 megabajta platio 1.200 dinara, ocigledno da je u pitanju pljackasa i prevarantska politika kojoj niko ne moze da stane na rep, jer su, da izvine Zdravkovic, drzavna svojina. I da idem dalje, posto je na trzistu jedna tako bezocna drzavna firma, ona je, kao dominantna, nametnula pravila ponasanja i za druge dve firme. Mene, primera radi, iako sam korisnik njihovih usluga vise od deset godina, nikada nisu obavestili da mi je istekao ugovor, pa su me godinama, zbog moje neinformisanosti, bezocno pljackali. Bilo bi potpuno logicno da posalju obavestenje da je ugovor istekao i da pozovu na potpisivanje novog, ali, sto bi to radili, kada mogu da otimaju?
    Slicno radi i Rajfajzen banka, slanje jednog lista A4, opomene za kasnjenje naplacuju 200-300 dinara, a da ne pricam sto njihovi radnici vrse mobing nad komitentima, jer vrlo cesto zovu svaka 2-3 dana da “ljubazno” opomenu. I posle meni Zdravkovic kaze da preterujem u kukanju na drzavnu oligarhiju…

    • MIle!

      I Tewlenor je drzavna svojina pa radi vise nego dobro. A Zdravkovica je pokrao VIP, a to je privatna firma. Vise volim da ostavim pare drzavi nego nekom privatniku.

  5. Miso, citaj pazljivije ono sto je napisano. Inace, jasno mi je da vise volis da ostavis pare drzavni nego nekom privatniku, kao i skoro svi u Srbiji. To i jeste problem. Zato i jesmo propali. Zbog vase ideoloske iskljucivosti. Srbija je jedan od poslednjih bastiona komunizma u svetu. Svi se pitaju zasto Srbija zaostaje, a odgovor je strasno prost – gradjani Srbije iz sve snage odrzavaju sistem koji nije sposoban da bude efikasan. Zaostalost Srbije je svestan izbor vecine.

  6. Telenor je 199% drzavna firma, kao i vecina ostalih firmi i ne vidim da je Norveska zaostala. Nemas dobrog vlasnistva ima samo dobrog menadzmenta

  7. Miso, imas gomilu neekonomskih sajtova gde ljudi apologetski velicaju drzavnu svojinu i socijalizam i do besvesti potezu argumente tipa svedski socijalizam i slicne fatamorgane, ja jednostavno odbijam da polemisem sa takvima na tu temu.

  8. Samo nesto da razjasnimo, Misho. Kada su u pitanju telekomunikacione usluge, to je komunistcko-boljsevicki-drzavni posao par ekselans. Drzavna oligarhija naplacuje, u krajnjoj instanci, gradjanima, vazduh, sto je esencija monopola, najcrnji monopol od svih. Bukvalna otimacina. U takvim uslovima samo budala ne bi poslovala profatibilno. Moj Misho.

  9. Pa sta, bolje da drzava naplacuje i podeli 9000 plata, kao telekom, nego da neki kapitalista kupi jahtu.

    • Misho, a nije ti palo na pamet da bi se ukidanjem drzavnog monopola pojavilo hiljade malih firmi koje bi obavljalo isti posao? I, ako sam te dobro razumeo, ti pljacku opravdvas, samo ti se ne svidja kada pljacka pojedinac, ali je pljacka drazavne oligarhije potpuno na mestu? I ti se zalazes za slobodu i demokratiju? Misho, Misho…

  10. Gde si to ui svetu video hiljade malih firmi u telekominikacijama? Kapital uvek tezi da se koncentrise, tako da u Evropi imas desetak velikih kompanija koje kontrolisu trziste, Isto je i sa bankama, maloprodajom ili bilo kojim drugim segmentom trzista.

    Drzava ne pljacka, nego prikuplja sredstva da njima zadovolji opste potrebe stanovnistva, ako neki politicar krade tu je zatvor.

    Uvek cu se boriti za one koji zive od rada, a ne za one koji zive od kapitala.

    • Ne vredi sa tobom, Misho, a kad vec kazes da ces se uvek boriti za one koji zive od rada, a ne za one koji zive od kapitala, sta cemo sa penzionim fondom? Ili sa osiguravajucim drustvima? To ne treba da postoji? Misho, probaj da sam zapocnes neki sitan biznis, da vidis kako se menja pogled na svet. Stara je zakonitost da covek skoro iskljucivo posmatra svet iz pozicije u kojoj se nalazi.
      A to sto nema hiljade kompanija u oblasti telekomunikacija, samo govori da se mora boriti po svaku cenu protiv monopola, bio on drzavni, akcionarskog drustva ili nekog pojedinca. Monopol je nametanje gole sile slabijima od sebe. Nasilje.

      • Mile!!!

        Navedi drzavu gde to postoji? Ispade ti neki kapitali8sta utopista.

        • Misho, ko je rekao da negde postoji? Ceo svet je zasnovan, manje-vise na goloj sili, pocev od Saveta bezbednosti. To je cinjenica koje treba biti svestan, ali ne treba pred tim zatvarati oci. Rec je o tome da vecina ljudi kao ti podrzavaju nasilje, ali ako je ono drzavno, a protiv su kada to nasilje namece pojedinac (kako kazete – privatnik) ili neka grupa (akcionarsko drustvo). Mozda je u pitanju nijansa, ali na kraju se stvori krupna razlika. Vama je drzava neka garancija bezbednosti i pravednosti, ali je praksa potpuno suprotna, samo sto vi to necete da priznate.

  11. Simpaticno zvuci ova tvoja recenica da drzava ne pljacka, nego prikuplja sredstva da njima zadovolji opste potrebe stanovnistva… Koju je to potrebu gradjanima srpska drzava zadovoljila? Zaduzili nas do guse, svakodnevno povecavaju cene i poreze, namecu nove takse i navaljuju nam novozaposlene komsije i familiju na grbacu. O kakvim opstim potrebama pricas? Osim toga, valjda bi bio red da nas drzava pita sta ce da radi sa nasim parama, koju nasu potrebu da zadovolji ili ne, ili su nas gradjane proglasili idiotima pa oni sami odlucuju u nase ime? I koliko ce da nam uzmu i na sta ce da potrose?

  12. Mile pala bi ti ta teorija o monopolu kad bi pokusao da je sprovedes u sopstvenoj kuci. Recimo pozelis da imas tri zene ili pak supruga pomisli da bi veca korits za kucu bila sa tri muza..Deca pak misle da je monoplo na novcaniku nedopustiv i tako..
    Tvoj problem sa drzavnim aparatom je socioloskog tipa..

    • A tebi je, Darko, primer sa porodicom, bezgranicno glup.
      U Srbiji je kljuc problema u drzavnom monopolu, samo sto ste vi ideoloski obradjeni da to ne vidite.

  13. Mile ,porodicu sam naveo zato sto drzava sustinski nastaje od porodice ali… Primer nije glup jer drzave i nihovo uredjenje nastalo je po ugledu na porodicu,pleme, ect..
    Ti idealizujes privatan sektor a to je potpuna fikcija jer svugde je drzavni aparat okosnica i hipocentar nekog drustva.
    Ako u plemenu postoji jedan neprikosnoveno dobar lovac to ne znaci da ce samo njegova porodica jesti meso ,to plemenski savet nikada nije mogao da dopusti.Taj lovac jeste bio monopolista ali neko drugi je upravljao njegovim monopolom u ime svih..
    Razne vrsta monopola su pozeljne i dobre za drzave i njihov opstanak a drugi par cipela je nedomacinsko ophodjenje zbog kog ste primorani da se odreknee monopola. Lose gazdovanje je uzrok prodaje monopla a ne potreba kako se nespretno tumaci u medijima i uopste u Srbiji. Sumnjam da i jedan ekonomista moze da se slozi sa prodajom monopola ,to je svojevrstan ekonomski oksimoron.

  14. Tek sad videh ovu recenicu:
    “Ti idealizujes privatan sektor a to je potpuna fikcija jer svugde je drzavni aparat okosnica i hipocentar nekog drustva.”
    Darko, istorijski gledano, da li je stariji covek ili drzava?
    Hiljadama godina su ljudi ziveli i radili pre nego sto je nastala drzavna oligarhija, tako da ona nikako ne moze biti hipocentar drustva. Vi ste to, jednostavno, umislili ili preciznije, oni (neko bi rekao Veliki brat) su vas vaspitali da tako mislite.

  15. Pa jes’ ,ziveli su ljudi i radili ali pravo pitanje je na kom nivou svesti i razvoja..Onog trenutka kad im je dodijalo da mahom umiru zbog banalnih razloga udruzili su se.. Od tada najaci Kremenko imao je najtopliju i najsuvlju pecinu posto tada nije bio impertiv imati najvecu pecinu…

Leave a Reply to Darko Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>