Home » 0 Miroslav Zdravković, Demografija » Promene broja stanovnika između popisa po naseljima 1948-2011

Promene broja stanovnika između popisa po naseljima 1948-2011

Кретање становништва и насеља је динамичан процес свуда у свету. Људи се рађају и умиру, досељавају и одсељавају, множе и деле. Код Срба су ова дељења, одсељавања и умирања најинтензивније карактеристике.

После Другог светског рата до првог пописа становништва у 1948. години протерано је преко 300 хиљада Немаца из Војводине, а земљу су напуштали и Мађари, као и четници који су са усташама били на погрешној страни. Током пописа 1948. године још је било доста четника по шумама и још којечега статистички неухватљивог.

На попису становништва из 1948. године нису постојала насеља Ковилово (Палилула), Дунавац (Палилула), Састав Река (Црна Трава), Копаоник (Рашка), али су и постојала насеља која су нестала, што због пресељавања становништва при градњи хидроелектрана, што због ширења копова термоелектрана.

Али, нисам демограф да бих се бавио оваквим детаљима већ статианалитичар који воли да константује чињенице, па ћу само написати да је 3.327 насеља повећало број становника до пописа у 1953 години, да је 57 насеља имало исти број, а да је 1.329 насеља имало пад броја становника, највећи релативно међу њима Книћанин у општини Зрењанин за 70% (са 5.977 на 1.802 становника).

Већ до 1961. године комунистичка партија постиже класну победу над сељацима (буржоазију је, ако је на овим просторима било, побила ако није стигла да побегне) изражену кроз већу вредност индустријске производње од пољопривредне. Села су кренула да губе демографски потенцијал, а градска насеља су кренула да расту изузетном брзином. У време овог пописа 1.868 насеља у Србији је имало раст броја становника, 35 насеља је имало исти број, а 2.810 насеља је смањило број становника. Значи, пре више од 50 година је већ кренуло изразито интензивно напуштање и пражњење сеоских насеља, данас познатих као „Остала насеља“.

Када је спроведен попис из 1971 године ја сам био беба стара 5 дана, па је могуће да као пописно дете целог живота имам потребу да нешто бројим, сабирам…  Од 1961 године па до мог узраста од 5 дана 965 насеља је повећало број, укључујући и оно у коме сам се ја родио, 19 је имало исти број становника, а 3,729 је смањило број становника. Старење и изумирање села  у Србији је дакле стар процес, није појава од јуче.

У 1981. години је повећан број насеља са растом броја становника на 1.075, исти број као и на попису из 1971 је имало 19, док је 3,619 смањило број становника.

У 1991. години је промењена методологија пописа (тачније 2002, а за 1991 су прилагођени подаци), а у вези са „привременим радом у иностранству“ што је значајно смањило број пописаних лица, мада је већ у време пописа кренуо талас досељавања становништва из Хрватске, претежно из великих урбаних центара. Број становника повећан је у 691 насељу, остао је исти у 8 насеља, а смањен је у 4,014 насеља.

Од 1991. године до пописа из 2002. године Србија је била уточиште за више стотина хиљада избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине и из Косова и Метохије. Број становника Србије без КиМ је смањен за 79 хиљада, а упркос овом приливу јер је број умрлих био знатно већи од броја рођених, а и наступио је други талас емиграције, након Титовог од средине 60-тих година прошлог века. Број становника повећан је у 839 насеља (834 према књизи пописа из 2002 године, те би требало видети разлику за 5 насеља), у 22 је остао исти број (25 према РЗС), а смањен је број у 3.844 насеља (3.847 РЗС).

Попис становништва 2011 године је бојкотован у 93 насеља општина Бујановац и Прешево, те смо код њих претпоставили исти број становника. До 2011. године није било нових таласа прилива избеглица док су већа стопа смртности од рађања и исељавање из Србије дејствовали јаче него у претходном периоду (91-02). Стога је број становника повећан у 469 насеља, у којима је у време пописа живело 2.688 хиљада становника, остао је исти у 108 насеља са 80 хиљада становника (укључујући 93 у општинама Бујановац и Прешево), а смањен је у 4,124 насеља у
којима је живело 4.496 хиљада становника. Просечна величина насеља са порастом броја становника била је 5.731 житеља, а са смањењем 1.090 житеља.

У табели је приложено 46 насеља која су смањила број становника за више од хиљаду (107 хиљада сва заједно) и 27 насеља која су повећала број становника за више од хиљаду (177 хиљада заједно). Насеља из прве групе ће до 2021 . године убрзати пад броја становника, док ће из друге „смањити капацитет“ за снажан раст, као до сада. Рупа се претворила у провалију па је Србија у слободном паду.

Највећи пад броја становника имала је Суботица, за 7.771 лица, а највећи пораст Нови Сад, за 40,393 лица. Не рачунајући општине у Београду, које се налазе у врху листе и по смањењу и по порасту броја становника, највеће смањење након Суботице имали су Бор (за 5.227 лица), Прибој (за 4.644), Доњи Комрен у Нишу (!? За 3.887 лица), Кикинда (за 3.870), Сомбор (3.848), Зрењанин (3.262), Лесковац (2.897), Панчево (2.735), Мајданпек (2.372)…

Након Новог Сада највећи пораст броја становника имао је Нови Пазар (за 11.923), затим Ниш (9.440), Краљево (6.764), Крагујевац (4.462)…

Интересантно је да се Нови Београд придружио Старом Граду, Савском Венцу и Врачару у смањивању броја становника, а што указује да ће све више преузимати функцију централне локације Београда од ове три општине, те да ће живот у њему постајати релативно све скупљи, а становништво све мање пожељно.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>