Робна размена Србије и Аргентине

Србија и Аргентина имају занемарљиво малу вредност робне размене. То је последица недостатка економије обима како би се превазишли трошкови транспорта. Доминација великих (страних) компанија у односу на мале (домаће) фирме значи да чак и када би обим размене био десет и више пута већи, то не би значило и за толико већу корист обичних становника Србије и Аргентине.

СТО и УНКТАД

Од како је Србија самостална (С. Шаренац је променио фразу „од како се осамосталила“ у овде приложену) њен извоз у Аргентину вредео је 82,5 милиона долара а увоз 134,7 па је дефицит у робној размени износио 52,2 милиона долара. Тако је према аргентинским подацима пријављеним СТО-у.

Просечна годишња вредност извоза била је 5,2 милиона долара, увоза 8,4 милиона уз дефицит од 3,3  милиона долара.

Од 16 година наше самосталности у 6 смо имали суфицит а у 10 дефицит у робној размени. У претходне четири године имали смо суфицит па ћемо претпоставити да ће то бити случај и у будућности.

Србија је имала нагли раст извоза у Аргентину са једног милиона долара у 2013. на 16 милиона у 2014. што је била последица једнократног извоза Фијата у њу, а што је и опет доказ да се користи једне земље и једне компаније која у њој послује не морају подударати.

Да се размена одвија као да је Србија развијенија од Аргентине осим суфицита у размени говори и податак да је у 2021. регистровано 98 производа у нашем извозу и само 6 у увозу из ове много веће и разуђеније економије.

У Табели 1 приложени су производи са највећом вредношћу у извозу Србије у Аргентину у 2021.

Тачно половину укупног извоза чинила су ђубрива а само је још смрзнуто бобичасто воће имало вредност већу од једног милиона долара.

Исто

Укупно је у нашем извозу у Аргентину од 2006. регистровано 254 производа а највећу вредност имали су аутомобили на бензински погон кубикаже од 1.000 до 1.500 cm3. Једнократно је у Аргентину извезено ових аутомобила за 10 милиона и две хиљаде евра у 2014. години.

Исто

Од шест производа из Аргентине највећу вредност у 2021. имали су производи нигде не спецификовани па се увоз сводио не кикирики, смрзнути ослић, лимун, смрзнуте филете ослића и вино.

Причати о томе како су потенцијали за робну размену и економску сарадњу уопште огромни представља обичну флоскулу. На приватној иницијативи је да се нађу интереси појединаца који ће довести до зарада запослених и у коначном до пореских прихода Србије и Аргентине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *