Home » 0 Miroslav Zdravković, Robna razmena » Robna razmena Srbije sa Italijom

Robna razmena Srbije sa Italijom

Италија је друга по значају за робну размену Србије. Она је то већ скоро 100 година и вероватно ће остати и у деценијама пред нама. Има ту разних разлога и фактора: своде се под „менталитет“, што не би требало да даље објашњавамо јер је то расизам, а и аутошовинизам. Осим „менталитета“ делују као фактори још и економска величина и блискост Италије (гравитација), уложене стране директне инвестиције из Италије у Србију…

У медијима се појављују слутње да би криза у Италији могла да буде кобнија по ЕУ у односу на брексит (https://rs.sputniknews.com/komentari/201810281117647537-italijanska-kriza-za-eu-opasnija-od-brexita-/). Италијанске и европске берзе акција и хартија од вредности реагују нервозно на противљење владе ове земље да смањи буџетски дефицит. Надајмо се да ће ова прича око дефицита бити доведена до срећног краја и да се ради само о руској пропаганди, и да никаквих ризика неће бити у 2019, а који би „дунули“ са италијанске чизме ка балканској пустоши.

За сваки случај, треба указати дужну пажњу нашем југозападном партнеру. Италија је „стара дама“ која, као и Србија, има нижи ниво индустријске производње у односу на веома удаљене осамдесете године прошлог века. То важи и за Француску и Грчку и још пар европских земаља. Али, то су вишедеценијски процеси, вратимо се у последњу деценију.

Ниво производње прерађивачке индустрије у Италији у августу био је за 16% нижи него на крају 2007, и само су Грчка, Кипар и Шпанија имале дубљи пад производње од ње. Десезонирани пораст производње за 1,2пп у августу у Италији највише је утицао да ЕУ има раст од 0,8пп у односу на јул ове године.

Кретање индустријске производње вођено је спољним и унутрашњим подстицајима и још увек није под директним утицајем негативних очекивања, буџетских рестрикција и других фактора.

И у светској робној размени Италија стоји добро: има надпросечне стопе раста извоза и увоза. Оне су, већим делом, последица јачања евра према долару. У односу на 2008. доларска вредност робне размене Италије је још увек мања. Подаци у следећој табели су кумулативне вредности за период јануар-август.

Када посматрамо робну размену Италије по земљама можемо анализирати најјаче канале преношења потенцијалне кризе у њој на друге земље, али и сагледати положај Србије у односу на ову европску економску силу.

Србија је, сасвим његошевски, „сламка међу вихорове“, релативно, али и апсолутно, занемарљив трговински партнер Италије. Италија је повећала стопе извоза и увоза у другом тромесечју 2018, али је смањила увоз из Мађарске и Бугарске од нама суседних земаља. Већи значај за извоз од Србије имају Румунија, Мађарска, Хрватска и Бугарска за Италију. Већи извоз у Италију од Србије имају Румунија, Мађарска и Бугарска. Србија има већи извоз од Хрватске у Италију захваљујући извозу путничких аутомобила. По њиховом искључивању Хрватска има већу вредност што је и логично услед просторне блискости.

У укупном увозу Италије из Србије изузетно велики удео има интра-компанијска трговина Фијата. Његов удео у укупном извозу из Србије креће се у распону од 35% до 50%, те одређује укупну динамику извоза из Србије. Према царинским подацима 84% укупног извоза моторних возила иде у Италију, где се формирају цене за свако појединачно тржиште, а из Србије се извози по цени која покрива материјалне трошкове, а да се не би књижили губици у Србији.

Италија учествује занемарљиво мало у српском извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора, само са 1,2% док је удео Италије у укупном извозу 12,5%. Значи, не може да утиче падом тражње на слабије извозне резултате наше пољопривреде и прехрамбене индустрије.

Осим моторних возила постоји много производа где је Италија најважније тржиште и ради се већином о обући и одећи. Удели су приказани у претпоследњој колони приложене табеле и не би да их набрајамо.

Код увоза из Италије пољопривредно-прехрамбени сектор има исти релативни значај за увоз Србије (8,8%), као што је значај за укупан увоз (8,9%). Србија има дефицит са Италијом у размени пољопривредно-прехрамбеним производима, што је случај у размени са већином земаља чланица ЕУ. Најважнији производи за увоз из Италије су ауто делови, коже, камиони, каблови за аутомобиле и други производи који се користе као полупроизводи у монтажи аутомобила и производњи одеће и обуће.

На основу свега изложеног можемо закључити да:

Економија Италије има добре показатеље у реалном сектору.

Србија је релативно неважна за Италију, док је за Србију она од пресудног значаја уз динамику немачке економије.

Потенцијални проблеми у Италији највише ће утицати на пословање италијанских фирми у Србији, док ће друге компаније имати мање директних ефеката.

Извоз у Италију смањен је у августу за 10% и надајмо се да септембарски подаци, који ће бити објављени за два дана неће потврдити формирање негативног тренда.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>