Словеначка кружна, одржива или ђубретарска економија – рециклажа

Словенци имају дугу историју чишћења бечких штала, те су кроз векове стекли адекватан однос према ђубрету, да је оно корисно и да има неку своју вредност.

Ако бисмо судили о цивилизацијском нивоу на основу удела рециклираног комуналног отпада Словенија би се нашли веома високо у Европи: по уделу рециклираног материјала од 42,5% била је друга у Европи и само су Немци имали већи удео (47,9%). Словенци су далеко испод себе оставили Беч, то јест Аустрију са само 26,2% рециклираног материјала. Ипак, Аустрија на неки од могућих начина (кроз производњу енергије, рециклирање кроз composting and digestion) искористи 96,8% од укупног отпада и само су Швајцарска (100%), Шведска (99,3%), Данска (99,1%), Финска (98,9%), Немачка (98,2%) и Белгија (97,1%) испред ње, док је код Словеније обрађено само 72% отпада, али то овде није битно.

Битно је да је словеначки статистички завод започео да води експерименталне статистике о кружној економији (линк) које не бих да коментаришем јер се из њих може видети колико су напредовали у цивилизацијској вертикали, од добрих коњушара до још бољих еколошки свесних људи који, ако већ не могу да спасу планету од загађивања, воде рачуна о сопственом ђубрету.

Срби су имали славну династију Немањића у средњем веку и долазак Турака на Балкан деловао је еколошки разарајуће по народ. Још је Марко Краљевић увидео да је најбољи начин пружања отпора окупатору разарање сопствене саобраћајне инфраструктуре: море Марко не ори друмове – море Турци не газите орање. Затим је уследила сеоба становништва у више крајеве: тешко приступачна брда и планине. То је утицало на пореску евазију и разорило је турску државу изнутра: тек што је са Сулејманом Величанственим империја достигла врхунац, а оно је кренула изнутра да се урушава јер је благајна кренула да се празни, а затим и да се задужује.

Срби су вековима сматрали исправним да, осим уништавања саобраћајне инфраструктуре, бацају ђубре са великих висина у низије. Симболички и буквално ово ђубре је Турцима падало на главе и чинило их љутим: осим што нису могли да наплате порезе од раје, нису могли ни да помисле да попут Хабзбуршке царевине изграде кружну економију.

Џони Штулић има стихове:

„Навика не бледи лако, тешко се и ствара,

Навикне се свака рага на свог господара“

Они доводе у сумњу ово вишевековно пружање отпора Турцима кроз орање друмова и бацање смећа. Да нису можда они (Турци, а не стихови) утицале на Србе да не учествују у кружној економији? Одговор је негативан јер Турци 47 пута више рециклирају комунални отпад од Срба (линк).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *