Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно интензивни пољопривредни посао.

Сада је обнова виноградарства у току, и често људи који су зарадили новац у другим областима крећу да инвестирају у винограде и производњу вина. Виногради су просторно веома расути по Србији а према попису пољопривреде из 2012. највише их је било у општинама Трстеник, Крушевац и Александровац. Свака од приложених, и од неприложених општина има своју причу о традицији у производњи вина, животу и идентитету који је са виноградарством повезан.

У складу са језичком недоумицом у вези са „грожђем“ или „гвожђем“, 15 општина у Србији је квалификованије да има челичану од Смедерева.

Површина под виноградима у хектарима
РЕПУБЛИКА СРБИЈА	22.150
Трстеник	2.199
Крушевац – град	1.956
Александровац	1.531
Вршац	1.433
Град Ниш	801
Неготин	798
Лесковац – град	673
Шид	540
Београд – Гроцка	487
Топола	469
Зајечар – град	463
Суботица – град	413
Власотинце	411
Рековац	408
Књажевац	403
Смедерево – град	381
Пирот	366
Варварин	354
Беочин	317
Јагодина – град	310
Град Врање	269
Алексинац	267
Град Нови Сад	254
Брус	242
Параћин	238
Сремски Карловци	237
Инђија	237
Ириг	236
Житорађа	222
Куршумлија	222
Смедеревска Паланка	221
Мерошина	217
Кладово	180
Прокупље	173
Бачка Паланка	167
Петровац на Млави	149
Алибунар	148
Бор	148
Београд – Младеновац	147
Дољевац	147
Велика Плана	126
Свилајнац	125
Ћићевац	125
Бујановац	121
Бела Црква	117
Велико Градиште	113
Жабари	106
Чока	103
Лебане	102

 

Пошто је домаће тржиште за грожђе и производе од грожђа релативно мало, могућности за пласман у иностранству одређују будуће перспективе виноградарства. У 2017. је остварена готово рекордна вредност извоза вина, у износу од 16,4 милиона евра (за 32 хиљаде евра била је већа у 2014) и у првој половини 2018. вредност је додатно повећана за 3,3%. Осим рекордне вредности извоза у Русију у 2017 је удвостручен извоз вина у Кину, а значајно је повећан и у Хрватску, Швајцарску, САД и Немачку.

У 2017. је остварена највећа јединична цена извоза у еврима: 1.498 евра по тони. Кретала се у распону од 11,5 хиљада евра приликом извоза у Јапан до 1.064 евра у Русију.

Србија је, још увек, нето увозник вина, те је кумулативни дефицит у претходних десет година износио 127 милиона евра. Дефицит је у прошлој години био најмањи – 7,5 милиона евра.

Светски извоз вина повећан је са 20,4 милијарде евра у 2008 на 31,3 милијарде у 2017. То је релативно високи раст вредности, у односу на друга трговинска кретања. Највећи снабдевачи винима су Француска, Италија, Шпанија, Аустралија и Чиле, испред САД и Новог Зеланда.

Србија је на релативно високом 43 месту. Већу вредност извоза из комшилука имају Мађарска, БЈР Македонија, Бугарска и Румунија. Мађарска је повећала извоз у складу са светском динамиком, преко 50%, БЈР Македонија је стагнирала, док су Бугарска и Румунија значајно смањиле. Србија је повећала извоз за 83% и претекла је Црну Гору и Хрватску које су на 45 и 46 месту. Либан на 44. подсећа нас на ратну прошлост у нашем региону.

БиХ је на 68 месту и она је далеко испод својих потенцијала, јер је Херцеговина одлична локација за производњу грожђа. Али, попут Србије, и у Херцеговини, посебно у Требињу, оживљавају капацитети за производњу вина у приватном власништву, те ће у наредним годинама и БиХ бити све присутнија у овом међународном трговинском сегменту.

И тако, Србија је земља са климом сличном подручјима у Француској и Италији где се највише производи грожђе. Приватна иницијатива је све већа, подржана од државе кроз афирмацију винских путева и треба очекивати све боље резултате: већи извоз и мањи дефицит.