Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Srbija u svetskoj trgovini vinima

Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно интензивни пољопривредни посао.

Сада је обнова виноградарства у току, и често људи који су зарадили новац у другим областима крећу да инвестирају у винограде и производњу вина. Виногради су просторно веома расути по Србији а према попису пољопривреде из 2012. највише их је било у општинама Трстеник, Крушевац и Александровац. Свака од приложених, и од неприложених општина има своју причу о традицији у производњи вина, животу и идентитету који је са виноградарством повезан.

У складу са језичком недоумицом у вези са “грожђем” или “гвожђем”, 15 општина у Србији је квалификованије да има челичану од Смедерева.

Површина под виноградима у хектарима
РЕПУБЛИКА СРБИЈА 22.150
Трстеник 2.199
Крушевац – град 1.956
Александровац 1.531
Вршац 1.433
Град Ниш 801
Неготин 798
Лесковац – град 673
Шид 540
Београд – Гроцка 487
Топола 469
Зајечар – град 463
Суботица – град 413
Власотинце 411
Рековац 408
Књажевац 403
Смедерево – град 381
Пирот 366
Варварин 354
Беочин 317
Јагодина – град 310
Град Врање 269
Алексинац 267
Град Нови Сад 254
Брус 242
Параћин 238
Сремски Карловци 237
Инђија 237
Ириг 236
Житорађа 222
Куршумлија 222
Смедеревска Паланка 221
Мерошина 217
Кладово 180
Прокупље 173
Бачка Паланка 167
Петровац на Млави 149
Алибунар 148
Бор 148
Београд – Младеновац 147
Дољевац 147
Велика Плана 126
Свилајнац 125
Ћићевац 125
Бујановац 121
Бела Црква 117
Велико Градиште 113
Жабари 106
Чока 103
Лебане 102

 

Пошто је домаће тржиште за грожђе и производе од грожђа релативно мало, могућности за пласман у иностранству одређују будуће перспективе виноградарства. У 2017. је остварена готово рекордна вредност извоза вина, у износу од 16,4 милиона евра (за 32 хиљаде евра била је већа у 2014) и у првој половини 2018. вредност је додатно повећана за 3,3%. Осим рекордне вредности извоза у Русију у 2017 је удвостручен извоз вина у Кину, а значајно је повећан и у Хрватску, Швајцарску, САД и Немачку.

У 2017. је остварена највећа јединична цена извоза у еврима: 1.498 евра по тони. Кретала се у распону од 11,5 хиљада евра приликом извоза у Јапан до 1.064 евра у Русију.

Србија је, још увек, нето увозник вина, те је кумулативни дефицит у претходних десет година износио 127 милиона евра. Дефицит је у прошлој години био најмањи – 7,5 милиона евра.

Светски извоз вина повећан је са 20,4 милијарде евра у 2008 на 31,3 милијарде у 2017. То је релативно високи раст вредности, у односу на друга трговинска кретања. Највећи снабдевачи винима су Француска, Италија, Шпанија, Аустралија и Чиле, испред САД и Новог Зеланда.

Србија је на релативно високом 43 месту. Већу вредност извоза из комшилука имају Мађарска, БЈР Македонија, Бугарска и Румунија. Мађарска је повећала извоз у складу са светском динамиком, преко 50%, БЈР Македонија је стагнирала, док су Бугарска и Румунија значајно смањиле. Србија је повећала извоз за 83% и претекла је Црну Гору и Хрватску које су на 45 и 46 месту. Либан на 44. подсећа нас на ратну прошлост у нашем региону.

БиХ је на 68 месту и она је далеко испод својих потенцијала, јер је Херцеговина одлична локација за производњу грожђа. Али, попут Србије, и у Херцеговини, посебно у Требињу, оживљавају капацитети за производњу вина у приватном власништву, те ће у наредним годинама и БиХ бити све присутнија у овом међународном трговинском сегменту.

И тако, Србија је земља са климом сличном подручјима у Француској и Италији где се највише производи грожђе. Приватна иницијатива је све већа, подржана од државе кроз афирмацију винских путева и треба очекивати све боље резултате: већи извоз и мањи дефицит.

 

 

Jedan komentar na Srbija u svetskoj trgovini vinima

  1. [...] Tada je ukupno registrovano 22.150 hektara po vinogradima. Trestenik je imao 2.199 ha, Grad Kruševac 1.956 ha, a Aleksandrovac 1.531. Slede ih Vršac sa 1.433 ha i Grad Niš sa 801 ha. Na začelju su Žabari (106 ha), Čoka (103 ha) i Lebane (102 ha). Celu tabelu možete pogledati sa sajtu Makroekonomija. [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>