Home » 0 Miroslav Zdravković » Stradanje stanovništva Crne Gore u Drugom svetskom ratu

Stradanje stanovništva Crne Gore u Drugom svetskom ratu

Приказани бројеви у табелама имају употребну вредност само ради праћења временске и просторне динамике рата у самој Црној Гори. Они, на жалост, немају упоредиву вредност, јер нам недостају подаци за друге републике, а како би се доносиле оцене о интензитету рата и страдања у Црној Гори у односу на друге БЈР.

На пример, више је погинуло становника Црне Горе у НОБ-у него што је страдало Македонаца укупно, мада је број становника Црне Горе у односу на Македонију три пута мањи. Укупно је на територији Црне Горе страдало (пописано) 17 хиљада становника, а у Македонији БЈР 18,5 хиљада, у чему су половина били Јевреји, а 6,3 хиљаде Македонци.

Са друге стране, укупан број страдалих у Црној Гори упоредив је са бројем страдалих у општинама Босанска Градишка и Босанска Дубица, појединачно.

Број страдалих у Априлском рату 1941 године може нам бити индикатор вере у прву Југославију међу народима. Стога је очекивано да је највише страдалих у овом кратком рату међу Србима, а најмање међу Хрватима, што чека потврду из проучавања укупног страдања у Југославији, а не може се закључити на основу страдања у само једној републици.

Без непописаних сарадника окупатора, у Црној Гори је укупно страдало 14.332 Срба/Црногораца, 2.310 Муслимана/Бошњака, 182 Хрвата, 114 Шиптара, 43 Словенаца и 34 осталих. Хрвата, Шиптара, Словенаца и осталих укупно је страдало 373 те су они посматрани као посебна група, узети заједно.

Анализе података су извршене према врсти страдања, години и према месту рођења. Могуће је да се изврши анализа и према месту страдања, што овде нисмо учинили јер захтева ангажовање додатног времена, које је несразмерно у односу на очекивану вредност резултата. Врсте страдања су: погинули у НОБ-у, приликом борби или бомбардовања, у директном терору, у логору, у затвору, као заробљеници, погинули у Априлском рату, погинули од партизана и непознато.

Основне мањкавости анализе су недостатак података о (1) убицама (Немци, Италијани, усташе, четници, балије, партизани…) и (2) месту страдања.

Укупан број страдалих становника Црне Горе у Другом светском рату, а односи се на пописане жртве, износи 17.015 лица. То је 4,51% од укупног броја становника у 1948. години, и код мушкараца је то 7,58%, а код жена 1,77%.

Број страдалих мушкараца је 13.494 лица, а жена 3.521 лице, па је разлика непуних 10 хиљада. Приликом пописа становништва из 1931 године у Црној Гори је живео готово једнак број мушкараца и жена (по 180 хиљада), док је у 1948 години било 21 хиљада жена више. Овде је разлика у страдању 10 хиљада и остатак разлике од 11 хиљада не можемо да објаснимо: да ли се ради о страдалим четницима и другим сарадницима окупатора, колико је овде партизана који су приликом пописа из 1948 године било у другим југословенским републикама исељени као официрски кадар, колики је ефекат колонизације, итд.

Када се стави у однос број страдалих по општинама са бројем пописаних становника 1948 године можемо доћи до грубог индикатора релативног страдања у Другом светском рату (у даљем тексту ДСР) по општинама. Најтеже је страдала општина Плужине (19% страдалих у односу на пописано становништво у 1948), а најмање су страдали Улцињ (1,2%) и Рожаје (2%).

Посматрано по годинама, највише је страдало и мушкараца и жена у 1943 години, када је било највише жртава директног терора (3.595 од укупно 6.113 у ДСР). У тој години је било највеће страдање и по свим старосним групама: млађих од 19 година, од 19 до 64 године и старијих од 65 година.

Укупно страдалих у НОБ-у било је 7.190 лица, а у директном терору 6.113 лица. У осталим категоријама је знатно мање лица. Приликом борби или бомбардовања страдало је 1.402 лица, у логорима 859, у затворима 728, непознато је за 335 лица, у Априлском рату 159, као заробљеници 133 (могли би да буду обједињени са логорима и затворима), убијено је од партизана 45 лица, а при депортацији и на принудном раду страдало је 51 лица.

Број страдалих у НОБ-у је растао и био је највећи у 1944. години, што важи и за страдале приликом борби и бомбардовања. Претпоставимо, да је у Србији највише страдалих у НОБ-у било у 1945. години, а да је у Хрватској и у Словенији, а вероватно и у Македонији највише страдалих приликом борби и бомбардовања такође било у 1945. години. Ове претпоставке захтевају потврду у статистичкој анализи у овим БЈР.

На 100 жена страдало је 383 мушкараца, у просеку. Разлика је највећа у корист мушкараца код страдалих у НОБ-у, као заробљеника и убијених од партизана. Најмања је разлика код страдалих у борбама и бомбардовању и у директном терору. 65% страдалих жена биле су жртве директног терора, затим је 16% од укупног броја жена страдало приликом борби, а у самим борбама, као припаднице НОБ-а, страдало је 11% од укупног броја жена.

Посматрано по општинама Колашин је имао највећи број страдалих у 1942 години. У 1943г највећи број страдалих, током рата, имале су општине: Бијело Поље, Даниловград, Мојковац, Никшић, Пљевља, Плужине, Рожаје, Шавник и Улцињ. У 1944г највише страдалих током рата имали су Андријевица и Беране, Будва, Цетиње, Херцег Нови, Котор, Плав, Подгорица, Тиват и Жабљак.

Мада број страдалих у НОБ-у (7.190) није много већи од броја страдалих у директном терору (6.113), у већини општина је већи број страдалих у НОБ-у у односу на директни терор. У директном терору је више страдалих него у НОБ-у у општинама Пљевља, Плав, Плужине и Бијело Поље.

Удео Срба/Црногораца у укупном броју страдалих је 84,2%, па су они највише утицали и на формирање укупних показатеља за Црну Гору и по општинама, те нећемо понављати исте чињенице и показатеље. У даљем тексту ћемо само указати на специфичности страдања у директном терору Срба/Црногораца (СЦГ) у односу на Муслимане/Бошњаке (МБ).

Основну разлику између ове две верске групе представља разлика у односу страдалих у НОБ-у у односу на страдале у директном терору: (1) код СЦГ већину представљају страдали у НОБ-у (46,6%), док је код МБ већина страдалих у директном терору (71,1%).

Посматрано по општинама и годинама три највећа цивилна страдања у ДСР била су 1943г СЦГ у Плужинама (1.250), МБ 1943г у Пљевљима (1091), и СЦГ 1944г у Плаву (458 страдалих). Претпостављамо да је највише страдалих у НОБ-у било је на Сутјесци, што треба и израчунати.

Страдалих СЦГ било је са 1950 различитих презимена. Највише је страдало Благојевића (276), Поповића (222), Булатовића (144), Вуковића (132) и Марковића (130).

Муслимана/Бошњака страдало је са 615 различитих презимена. Највише их је страдало: Моћевића (63), Лисица (41), Хајдаровића (36), Клапуха (30) и Шабановића (30).

У Црној Гори има 1.266 насеља. То значи да је у просеку у ДСР по насељу страдало 13,4 становника. Највећи број страдалих имала су следећа насеља:

 

Podgorica 556
Pljevlja 371
Nikšić 325
Cetinje 303
Velika (Plav) 291
Bijelo Polje 227
Berane 188
Rudnice (Plužine) 162
Kotor 157
Kolašin 147
Miljkovac (Plužine) 140
Bukovac (Plužine) 134
Stabna (Plužine) 113
Gornja Ržanica (Plav) 111
Bukovica (Rožaj) 110
Ulcinj 107
Mojkovac 103

Израчунато на основу података Музеја жртава геноцида у Београду

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>