Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda, Robna razmena » Svanulo je u Srbiji (i smrklo u Turskoj)

Svanulo je u Srbiji (i smrklo u Turskoj)

Руско-Турски конфликт око Сирије који је довео до блокаде извоза пољопривредних производа из Турске у Русију створио је Србији огромну извозну шансу: да повећа извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију. Раст извоза у 2016 години, и у свим наредним, могао би повољно да се одрази на приходе сеоских домаћинстава, на пораст инвестиција у пољопривреди и на успоравање негативних демографских кретања на селу. Ово, наравно, под условом да политичари ову шансу не пониште, или не преусмере на велике стране компаније, јер су опседнути њиховом величином, док према српском сељаку исказују у најмању руку незаинтересованост, ако не и презир.

Укупан извоз Турске у Русију смањен је са 4,2 милијарде евра у 2008г на 3,5 милијарди евра у 2015 години. Пад се ипак догодио само у последњој години јер је у 2014г увоз Русије из Турске износио 5 милијарди евра. Увоз Русије из Турске пољопривредно-прехрамбених производа повећан је са 666 милиона евра у 2008г на 1.204 милиона евра у 2015г (1.328 у 2014).

Русија је повећала укупну вредност увоза из Србије са 355 на 695 милиона евра, док је увоз пољопривредних производа повећала са 57 на 275 милиона евра (4,8 пута). У 2015 години је задржата вредност извоза пољопривредних производа из 2014г, док је увоз индустријских производа из Србије смањен са 553 на 420 милиона евра.

У приложеној табели су рангирани пољопривредно –прехрамбени производи према вредности извоза Турске у Русију у 2015 години. Они би требало да представљају путоказ „су чим ћемо пред“ Русе, а зато што ових производа из Турске има све мање и/или их неће бити. Наравно, треба узети у обзир нашу производну понуду и производне вишкове, климатске факторе, могућност и исплативост транспорта и низ других фактора. Србија, наравно, не може да попуни празнину у снабдевању мандаринама, поморанџама, лимуном, морским плодовима и рибом, и сличним производима.

Али где може?

  • На првом месту је парадајз, где је увоз Русије из Турске износио 291 милион евра у 2015г, а из Србије само 892 хиљаде евра. У лесковачком крају већ постоје огромне површине земље под пластеницима (ради целогодишње производње), а и сељаци широм Србије би се обрадовали ако би им неко гарантовао откуп парадајза, па да га узгајају, уместо екстензивних култура. Под (немогућом) претпоставком да Србија у целини надокнади пад увоза парадајза из Турске, то би Србији значио већи БДП за око 1%, и већу пољопривредну производњу за око 10%!
  • Русија је увозила грожђе из Турске у вредности од 111 милиона евра, а из Србије само за 161 хиљада евра. Уместо извоза свежег грожђа, паметније је извозити сокове и вина, али неко милионче овде не би ништа шкодило.
  • Увоз кајсија у Русију из Турске износио је 26,1 милиона евра, а из Србије само 0,6 милиона, те и овде у 2016г можемо очекивати пораст, уколико ова воћка добро роди.
  • Извоз свежих трешњи из Турске вредео је 24,2 милиона евра, а из Србије 6,8 милиона.
  • Код јагода је однос био 20,4 милиона према 8,7 милиона у корист Турске.
  • Код шљива је Србија била боља (12,7 према 5,6 милиона евра), а исто је био случај и код крушака (4,8 према 3,6 милиона евра). Овде би требало да захвалимо турском хедонизму који је код Срба створио склоност ка узгајању одређених врста воћа.

И тако, свашта се још може из Србије произвести за руско тржиште, али је за достизање максималног потенцијала неопходно да се укључе надлежна министарства, пољопривредне институције и заводи, пољопривредна предузећа и сељаци, којима би сви претходно поменути гарантовали откуп по унапред познатим ценама.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>