Свињски успон Шпаније и пропаст остатка Европе (нарочито Србије)

Од краја XX века до 2022. број свиња у ЕУ смањен је за 18 милиона (без Шпаније готово за 30 милиона), а релативан пад износио је 11,8%. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Португалија и Италија, док су све остале смањиле свињски фонд. И док је раст броја свиња у Португалији и Италији био занемарљиво мали, у Шпанији је он повећан чак за 53,8% или за 11,9 милиона грла. Удео Шпаније у укупном броју свиња у ЕУ повећан је са 14,5% на крају 2000. на 25,4% на крају 2022. Шпанија је имала сваку седму свињу у ЕУ на крају XX века а у 2022. је свака четврта била у овој земљи.

У Србији изван Косова и Метохије број свиња смањен је за 34,4%, у периоду посматрања, а на Косову и Метохији смањен је за 34,2% (број свиња из 1998. и 2022). Већи релативан пад броја свиња од Србије имало је седам земаља ЕУ и то: Литванија, Пољска, Мађарска, Чешка, Малта, Словенија и Словачка.

У Србији је смањен број свиња за 1,4 милиона. Већи пад апсолутног броја имале су Пољска (7,4), Немачка (4,4), Француска (3), Мађарска и Чешка (по 2,3), Белгија и Румунија (по 1,5 милиона).

Рекордан број свиња у Србији био је 1984. када смо имали 5.492 хиљаде свиња. Ове године можемо тужно обележити 40 година од рекордног броја свиња у Србији.

Србија је средином XIX века била најразвијенија сточарска земља у свету, и дуго је била при врху у овом сегменту развијености. Већ крајем тог века смањио се број свиња у односу на број становника и нови опоравак свињарства почео је са организованим развојем пољопривредних организација удруженог рада (два пута су нам Немци појели највећи број свиња током два светска рата). Али, и то се урушило од средине 80-тих година прошлог века, а овај век је започео дивљом либерализацијом спољне трговине па је трагедија у свињарству продубљена, а наше мудре вође су дебело „засвињиле“.

Ипак, упркос либералној трагедији, Србија је и у 2022. у погледу односа свиња/људи стајала веома повољно: само су Данска, Шпанија, Холандија и Белгија имале већи број свиња на 1.000 људи. Ваљда и због тога што се у Србији и број људи убрзано са бројем свиња смањује.

Окупирано Косово и Метохија је имало најнеповољнији однос након Турске, а Црна Гора и Албанија су биле са њим на европском дну и овај показатељ се подудара са верском структуром становништва, с тиме да код Црне Горе утицај имају и неповољни земљишни и временски услови за узгој свиња.

Србија је хетерогена у погледу густине броја становника и свиња, па је интересантно упоредити њихов однос на нивоима региона, области и градова/општина.

Имамо пописни број становника из 2022. и пописни број свиња из 2018. Попис свиња из 2023. погоршаће овде приказане односе, али уживајмо у лепшој слици док је то могуће.

Војводина је са преко 800 свиња на 1.000 становника била развијенија од свих европских земаља осим Данске. Била је и испред Шпаније, мада када би се излистали европски региони нашло би се њих 20-30 са већом концентрацијом свиња.

Мачванска (1.593), Севернобанатска (1.529), Сремска (1.440) и Севернобачка (1.370) област биле су блиске односу који има Данска у овом људи/свиње односу, док су изнад Шпаније били још и Браничевска (996), Колубарска (991) и Западнобачка (916) област.

Већи број свиња од људи имало је 40 општина у Србији, а изнад данског стандарда налазило се чак 18 општина, и то: Богатић, Бачка Топола, Владимирци, Варварин, Бечеј, Чока, Уб, Пећинци, Сечањ, Врбас, Велико Градиште, Шид, Сремска Митровица, Житорађа, Коцељева, Ада, Рача и Кикинда.

Свиње, на жалост, нису регистроване у три централне општине Београда (Стари Град, Савски венац и Врачар) док су, у збиру, Нови Београд и Раковица имали само 100 свиња на 314.219 становника. Сликовито речено, можемо претпоставити да постоји правило да што је мање свиња, то је више свињарија.

У 2022. увоз живих свиња у Србију вредео је 9,9 милиона евра. Из Данске је увезено за 9,3 милиона, вероватно за побољшање гена домаћих крмача. Њих 137.352 грла.

Свињско месо увезено је за рекордних 110,7 милиона евра (59,9 у 2021). Највише из Шпаније (73,8 милиона евра), па из Мађарске (8,7), Холандије (7,2), Хрватске (7,1), Русије (6,1), Француске (2,3), Белгије (2,2), Аустрије (1,7), чак и из Црне Горе (1,2 милиона евра)!

Кобасица и сличних производа увезено је за 31,2 милиона евра, а свињских прерађевина за 7,8, свињских шунки за 4,7 милиона евра, и ко ће све још свињско у увозу пронаћи и набројати?

У 2023. години повећан је увоз свих ових производа, а укупан увоз меса и производа од меса (где свиње и свињетина чине највећи део) повећан је са 253,4 на 293,7 милиона евра, а живих животиња (где дански вепрови имају највећи удео) са 22,5 на 23,7 милиона евра).