Home » 0 Miroslav Zdravković, Demografija » Teško vreme za grobare

Teško vreme za grobare

Месечни статистички билтен РЗС-а погледам једном у 2-3 месеца ради информације о виталним догађајима, јер ових података нема у месечним саопштењима. Почела је јесен, те је прави тренутак да се „баци поглед“ како ће изгледати 2016. година и у овом погледу. Сад поглед баш и није пријатан: смањен је број рођене деце за 4,2%, у првој половини 2016. године у односу на исти период 2015. године, са 4.906 на 4.700 беба, у просеку, месечно.

Али, овај релативно велики пад у броју рођених беба не би нас мотивисао на писање: кога још интересује рађање у Србији? Има ли то рађање неко место на листи приоритета?

Разлог за ових пар реченица је изненађујући пад броја умрлих за огромних 6,8%, са 8.846 на 8.245 лица!

Шта може бити узрок овом паду: (1) мањи број рођених у току Другог светског рата чија је просечна дужина живота мало више од 70 година; (2) мали пораст пензија као повећање наде у бољу свакодневицу; (3) лакша доступност лекова. Можда је у питању неки четврти фактор. Бољу услугу у здравственом систему као могућност одбацујемо.

 

Jedan komentar na Teško vreme za grobare

  1. Šokantna statistika. To znači da duplo više rođenja bi jedva dalo pozitivan priraštaj! Kada govorimo o prioritetima, npr treba uzeti primer porodice sa troje dece, koliko nam minimalno treba za demograsku i ekonomsku obnovu. Ta porodica nema nikakve beneficije ili su one minimalne u odnosu na troškove za vrtić, školovanje, ekskurzije, odeću, obuću. Dodatno , ako je zaposlena, ima realnu opasnost da bude otpuštena nakon povratka sa porodiljskog.
    Par predloga:
    Da se poslodavcima smanjuju 10% doprinosi koje plaćaju za zaposlene žene u zavisnosti od toga koliko imaju maloletne dece. Time bi bili motivisani da ih ne otpuštaju.
    Da se svim ženama prizna radni staž u trajanju od tri godine za svako rođeno dete. To da važi i za nezaposlene i za žene na selu.
    Ukupan trošak bi bio mali u poređenju sa dobiti sa povećanim brojem dece (potrošnja za decu bi porasla, bolje iskorišćenje vrtićkih, školskih kapaciteta, bolji ekonomski potencijal i održivost penz sistema u budućnosti, itd,itd, itd…)
    Aleksandar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>