Home » 0 Miroslav Zdravković » Tržište kafe u Srbiji, vrednost uvoza, količina i jedinična cena

Tržište kafe u Srbiji, vrednost uvoza, količina i jedinična cena

Текстић је мотивисан чланком објављеном у Новостима (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:753377-Da-li-je-trziste-kafe-u-Srbiji-gorko-ili-slatko).

Лично, у потрази за правим мирисом кафе, а засићен олигополом у малопродаји, где коју код кафу да купим не разликујем ни мирисе ни укусе, уживам када одем на пијацу и наручим кафу из Колумбије, мешавину бразилске и египатске… Дал` је кобајаги или стварно из тих звучних локација није ни важно, важно је да када се скува замирише…

Трејдмап, заједничка база података СТО и УНКТАД-а има временску доцњу од месец-два у односу на наша саопштења о спољној трговини РЗС-а. Али, док РЗС објављује агрегиране податке, у овој бази се могу наћи подаци на нивоу производа.

И овде нам није циљ да утврдимо шта се догодило у овој години, од када се штампају акцизне маркице за кафу, већ да проценимо шта се догодило у претходних десет година у погледу потрошње кафе у Србији.

Шта нам кажу подаци?

Вредност увоза кафе је незнатно повећана, са 71,3 милиона евра у 2008 на 72,1 милиона у 2017. Више од половине вредности увоза отишло је на кафу из Бразила, а следе Вијетнам, Индија и Уганда пре Италије и Хрватске (прерађевине). До Колумбије смо приказали податке тек да би доказали да је и из ове земље има, мада учествује само са 0,13% у укупној вредности увоза.

У односу на стагнацију вредности увоза, количина кафе је смањена за 24,1%, што је последица како демографског пада тако и повећања јединичне цене, те последично смањене потрошње.

Просечна увозна цена повећана је за 33%, у еврима (у доларима је повећана за 2,3%), са 1.809 на 2410 евра по тони. То му дође 2,4 евра по килограму или 24 цента за 100 грама. Када додамо трошкове пржења, ПДВ, малопродајне марже и друге трошкове, а упркос свима њима, долазимо до чињенице да је овај посао високо исплатив. Сад колико, требало би завирити у билансе кафеџија у АПР-у.

И тако, највише пијемо бразилску кафу, њена потрошња је смањена а могућности избора мириса и укуса још увек нису, срећом, сведени на два произвођача кафе.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>