Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по високим стопама, да би од 2008. стагнирала. Приложени подаци као да се односе на Кину, а не на овај најосетљивији, трбушни, део Балкана. Ипак, БиХ је статистички безначајна у овим збирним подацима.
Овде смо Балкан увећали за Мађарску и Словенију, прву јер нам је суседна, а другу јер смо им државотворно послужили да не остану аустријска провинција. Словенија се доказала након распада СФРЈ као способна држава да реши економске проблеме и да настави да се развија што са осталим чланицама није био случај.
Албанија је, према подацима УНИДО, тек 2016. премашила вредност прерађивачке индустрије из 1990, Турска је повећала 3,1 пута, Мађарска 2,5 пута, Словенија за 63%, Македонија БЈР за 27% и Румунија за 20%. Србија је имала мању вредност за 38%, Хрватска 41%, Црна Гора за 35% и Грчка за 13%. Последње три су туристичке земље те су мањак прерађивачке индустрије надокнадиле вишком миграције и прихода од туризма. Код нас је био само вишак миграције уз невољни прилив скоро милион избеглица.
У подацима треба обратити пажњу на Турску и збирну вредност свих осталих земаља. Јес` да неће све оне заједно ратовати против Турака, али рата неће ни бити. Скоро све су, заједно са Турском, чланице НАТО савеза. Ипак, вреди осмотрити турски успон. Давне 1990, приложене земље су у збиру имале двоструко већу додату вредност прерађивачке индустрије од Турске, а у 2017 Турска је имала већу за 28%. Ускоро ће и дупло.
Демографски подаци су за већину земаља негативни, а по Турску још доминантнији: 1990 је у изабраним земљама живело 25,7 милиона људи више, а 2017 је у њима живело 9 милиона мање – док је Турска повећала број становника за 49,7%, оне су у збиру смањиле за 9,7%.
И овде су различити фактори деловали на пад броја становника, од протеривања Срба из Хрватске и БиХ, унутрашњег протеривања са КиМ на север Србије до природног демографског пада услед мање рођених од умрлих.
Осим Турске раст броја становника имале су још и Грчка (8,9%), Словенија (3,7%), Црна Гора (2,3%) и БЈР Македонија (4,4%). У раст броја становника у БЈР Македонији треба сумњати јер је број становника у Албанији смањен за више од 10%, а територију БЈР Македоније су напуштали и Македонци БЈР и Албанци.
Мађарска, Бугарска и Румунија су и без ратова смањиле број становника, што је уз пад наталитета било последица масовних миграција на запад. БиХ, Хрватска и Србија имају различита избегличко-миграциона кретања: из БиХ су бежала сва три конститутивна народа, из Хрватске Срби, а Срби из Хрватске и БиХ су само делом могли да надокнаде природан пад броја становника у Србији, и миграције из ње.
УНИДО, уз СТО, УНКТАД и друге организације при УН, не признаје шиптарско Косово, те је у подацима о броју становника за Србију и његова света земља. Број становника на КиМ, према процени УНИДО-а смањен је са 2.022 хиљаде у 1991 на 1.770 хиљада у 2017. Ипак, и овај податак је далеко од стварног, смањеног броја, као и у БЈР Македонији.
Дивергентна кретања у производњи прерађивачке индустрије и броја становника условила су различиту динамику прерађивачке производње по становнику. Мађарска је повећала додату вредност по становнику 2,7 пута испред Турске која је повећала 2,1 пута. Словенија (+57,6%) и Бугарска (+55,9%) су имале готово идентичан пораст, Бугарска услед пада броја становника при мањем порасту индустријске производње. Да крв није вода доказује готово идентичан пад додате вредности у Хрватској (-32,7%) и у Србији (-32,9%). Највећи пад је имала Црна Гора (-36,7%), али то доказује насилну индустријализацију епског народа након Другог светског рата.
