Утицај COVID-19 на ваздушни путнички саобраћај у Т2 2020.

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (линк). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији.

У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за Т2 2020.

Највеће смањење броја путника имали су Шпанија (-61,6 милиона превезених путника, -99%), Немачка (-59,1, -97%), Француска (-44,2 милиона, -97%), Италија (-42,6 милиона, -98%), Холандија (-20,9 милиона, -96%), Португалија (-15 милиона, -97%), Ирска (-10,3, -98%), Аустрија (-9,2, -98%) и Данска (-9,1 милиона, -97%).

Сви аеродроми у ЕУ, за које су доступни подаци за Т2 2020, забележили су драматичан пад броја путника у односу на Т2 2019, са изузетком мало мањих аеродрома.

Србија је у Т1 2020. имала смањење броја путника за 8% и то је најмањи релативни пад у Европи, са доступним подацима, док је једино Бугарска остварила скромни раст промета (+4%).

У Т2 2020. број путника у Србији смањен је за 94%, са 1.665,5 хиљада на само 95,6 хиљада и мањи релативан пад имала је само Норвешка (-90%).

Евростат има у бази 857 аеродрома од којих има тромесечне податке за 398. Никола Тесла у Београду био је, у Т2 2019, на 80. мeсту, а нишки аеродром на 259. месту. Нишки аеродром, услед малог броја путника, био је међу ретким аеродромима у Т2 2020 са падом мањим од 90%.  У бази нема података за аеродроме у Приштини, Сарајеву и Бања Луци.

Подаци о превезених 84.646 путника у Београду и 9.942 путника у Нишу, у Т2 2020, не садрже информацију колико је од тог броја превезао Serbia Airways, а колико други превозници. Уз информацију о субвенцијама овом превознику дошли би до просечног трошка повратка наших туриста из света у време закључавања већине становника у Србији.

Према полугодишњем саопштењу РЗС-а (линк), број превезених путника био је 182 хиљаде у јануару, 158 хиљада у фебруару, 67 хиљада у марту, 4 у априлу, 5 у мају и 34 хиљада у јуну. Број путничких километара био је 553 хиљаде у првој половини 2020, и износио је у просеку по 1.229 по путнику. У јануару је он био 1.170, у фебруару 1.145, у марту 1.239, априлу 2.000 (заокружени бројеви 4 и 8, па је могућ велики распон), мају 1.200 и у јуну 1.823км.

У превозу робе просечна дужина превезене тоне повећана је са 2.763 километара, у првој половини 2019, на 3.978 у истом периоду 2020. Смањена је количина терета за 29,8% (са 2.791 на 1.959 тона), док је повећан број тонских километара за 1%. У јануару је просечна километража по тони била 2.221, у фебруару 2.496, у марту 4.934, у априлу 6.456, у мају 6.750 и у јуну је смањена на 3.860.   

Евростат, база података

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *