Home » 0 Miroslav Zdravković, Javna preduzeća i velike kompanije, Robna razmena » Uticaj Lidla na rast uvoza prehrambenih proizvoda iz Nemačke

Uticaj Lidla na rast uvoza prehrambenih proizvoda iz Nemačke

Србија је у 2018. остварила динамичан раст увоза од 13% у еврима, што је једна од највиших стопа раста у свету. На овако динамичан раст увоза утицало је више фактора, попут раста цена енергената, повећане укључености у међународну поделу рада и слично. Овде покушавамо да изолујемо дејство само једног фактора: почетка рада Лидла у октобру.

Лидл се снабдева робом попут „сиротињских“ продавница по Србији. Ове продавнице траже мање произвођаче у Србији (али и из Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније) који немају приступ у велике трговинске ланце а произвођачке цене су им знатно ниже у односу на веће компаније са брендираним производима. Стога се у њима могу купити кондиторски и други производи по ценама које су битно ниже у односу на познате робне марке. То исто ради и Лидл: снабдева се производима из Немачке и Источне Европе који су битно јефтинији од брендираних производа, па осим што су цене у продаји ниже, постоји и веома висока маржа коју је могуће остварити у односу на продајну цену.

Лидл је утицао на раст увоза из свих земаља Источне Европе, а не само из Немачке. Увоз из Немачке повећан је за 19,9% у 2018 години, и већу стопу раста је имала, међу највећим трговинским партнерима, само Руска Федерација (+22,4%) због раста цена енергената (увоз из Ирака повећан је за 39,4%).

Тромесечне међугодишње стопе раста не могу да открију очекивани утицај Лидла, јер су оне биле: +17% Т1, +18,4% Т2, +20,5% Т3 и +17,7% у Т4. Ради се о стопама раста за укупни увоз.

Када се фокусирамо само на увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ПП) онда је утицај очигледан: након успоравајуће, иначе изузетно високе динамике, +45,4% у Т1, 32,8% у Т2 и 23,5% у Т3, увоз је у последњем тромесечју готово удвостручен (+94,5%). У Т4, у односу на Т3, увоз ПП производа повећан је за 21,9 милиона евра.

У приложеној табели је листа 30 ПП производа код којих је збирна вредност увоза повећана за 23,2 милиона евра. Највећи пораст вредности имао је увоз чоколада, за 5,5 милиона евра, затим бисквита и тестенина (2,3), и сирева (2,3 милиона), пре свињетине (1,6).

Увоз свих ових производа постојао је и пре доласка Лидла на српско тржиште. Стога је интересантније сконцентрисати се на производе код којих је релативан пораст највећи.

Увоз кобасица је повећан из Немачке 110 пута, са 8 хиљада евра у Т3 на 877 хиљада евра.

Увоз сушеног и димљеног меса повећан је 53 пута, са 8 на 420 хиљада евра.

Увоз јогурта, кефира и сличних производа повећан је 15 пута, са 29 на 430 хиљада евра.

Увоз воћа и поврћа са сирћем повећан је 13 пута (са 14 на 180 хиљада евра).

Увоз сладоледа повећан је 10,5 пута, са 58 на 609 хиљада евра.

Увоз тестенина повећан је 10,6 пута, са 14 на 149 хиљада евра.

Ефекти Лидла на раст увоза не исцрпљују се повећаним увозом из Немачке ПП производа. Ово су само примери очигледног утицаја.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>