Home » 0 Miroslav Zdravković » Vojvodina u Drugom svetskom ratu 3: Bačka

Vojvodina u Drugom svetskom ratu 3: Bačka

  1. Увод

 

У региону Бачке није био претерано активан антифашистички покрет, што је последица тадашњег релативно малог удела Срба у укупном становништву и већинског становништва које је припадало фашистичким земљама (Мађари, Немци и Хрвати). Стога се Други светски рат у Бачкој може уопштити кроз неколико основних карактеристика: (1) масован покољ Срба у Новом Саду и његовој околини на почетку 1942 године; (2) страдање српских колониста у логорима и на принудном раду у Мађарској; (3) ликвидацију бачких Јевреја највећим делом у Аушвицу; (4) изгинуће младића свих националности на Сремском фронту након мобилизације крајем 1944. године.

 

Укупан број жртава не садржи Немце страдале у партизанским логорима 1944-1949 године, за које немамо поименичне податке.

 

2. Карактеристике страдања по народима

 

У односу на пописани број становника 1948 године, у Бачкој је страдало 2,39% од укупног броја становника, што је мало мање од удела у Централној Србији. Међутим, овај однос не узима у обзир националну структуру, па ако се посматрају Срби, они су скоро за 50% више страдали, рођени у Бачкој у односу на рођене на територији Централне Србије. Мађари, Хрвати, Немци, Словаци и други народи такорећи нису ни имали жртава до мобилизације крајем 1944 године.

У односу на пописани број становника 1931. године, у Другом светском рату погинуло је 4% православаца (7,9 од 196 хиљада), око две трећине Јевреја (8,9 од 13,6 хиљада) и 0,4% исталих, римокатолика и евангелиста (2,4 од 575 хиљада).

Јевреји су највећим делом ликвидирани у логорима (83%), и то 1944. године (69%). Највећи број је ликвидиран у Аушвицу, а страдали су и на принудном раду широм Русије и Украјине. Заједно са Србима били су жртве масовних покоља 1941. и 1942. године.

Срби из Бачке су ликвидирани у масовним покољима, у логорима у Мађарској (највише у Шарвару), по затворима (557), приликом депортације (357), на принудном раду (221), у заробљеништву (198), у Априлском рату (117)… Срби су били најактивнији у НОБ-у, што се може илустровати односом погинулих Срба и припадника свих осталих народа узетих заједно: у 1941. години 5 пута више Срба, у 1942. години 4,3 пута, у 1943. години 7,9 пута, у 1944. години 1,9 пута више, а у 1945. години упола мање.

У 1944. и 1945. години страдало је 32% од укупног броја Срба. У истим годинама страдало је 85,7% од укупног броја Мађара, 85% Словака и 76,7% Хрвата.

У Другом светском рату фашисти су ликвидирали највећи број бачких Јевреја, док је број ликвидираних Срба био и апсолутно и релативно мањи. Стога је у списку породичних презимена рангираних према највећем броју страдалих у врху листе убедљиво највише јеврејских, да би српска постајала све бројнија како се број жртава смањује. У првој колони приложене табеле само су четири српска (тек Николић. на 18 месту), у другој колони има их 9, у трећој 10 и у четвртој 17.

 

3. Општине

Карактеристике страдалих по општинама разликују се према уделу Јевреја и Срба у укупном становништву пре рата. Од 20 општина чак 12 је имало највећи број страдалих у логорима: Ада, Апатин, Бачка Паланка, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бечеј, Врбас, Кањижа, Нови Сад, Сента, Сомбор и Суботица. У НОБ-у је највећи број погинулих имало пет општина: Бач, Кула, Мали Иђош, Оџаци и Србобран. У директном терору највише страдалих имале су три општине: Жабаљ, Тител и Темерин.

Највеће релативно страдање имао је Жабаљ са 7,75% погинулих у односу на пописан број становника 1948 године, док је најмање било општине Оџаци (0,3%). Ови подаци не укључују погинуле Немце и сараднике окупатора.

 

4. Насеља

 

Релативно страдање насеља односи се на број погинулих у односу на пописан број становника 1948. године. Упоређење са бројем становника 1931. године није могуће јер постоје општински подаци за 102 од 165 насеља у тој години. Приликом пописа становништва 1948. године била је у значајној мери промењена етничка структура становништва, у односу на предратан попис, али су нам ови подаци неопходни ради поседовања основне информације о величини насеља.

Највеће релативно страдање имало је насеље Нештин, које је изгубило петину својих становника. Још осам насеља имало је губитак у становништву већи од 10%: Сириг, Мали Београд, Карађорђево, Бачки Соколац, Велебит, Растина, Степановић и Чуруг. Ради се, већином, о колонистичким насељима, чији су становници умрли у мађарским логорима или на путу до њих.

 

Жртве рата нису евидентиране чак у 22 насеља, што је више од једне осмине укупног броја насеља у Бачкој. Већином се ради о насељима у којима није било Срба и Јевреја.

 

5. Страдали у директном терору

Од 4.250 лица страдалих у директном терору 3.300 је ликвидирано у једном од 20 насеља/места у приложеној табели. Више од половине укупног броја (2.568) ликвидирано је у првих пет насеља, и то највећим делом у „рацији“ почетком 1942. године, у области блиској ушћу Тисе у Дунав.

Становници Бачке биле су жртве терора и у НДХ и на подручју Централне Србије, јер су у прву протеривани колонисти, док су у другу сами бежали. Стога има жртава и по јамама, логорима, али и масовним ликвидацијама (Крагујевац, Краљево…).

 

6. Страдали у затворима, логорима, заробљеништву, принудном раду и приликом транспорта

 

Највећи број Јевреја из Бачке ликвидиран је у Аушвицу. Велики број жртава рата нема тачну локацију логора, 1.577 Немачку и 1.485 Мађарску. Са друге стране имамо логор Шарвар у Мађарској за који је уписано само 14 страдалих, а највећи део ликвидираних у Мађарској односи се на овај логор.

Документарни филм Ласла Тота „Анђели из тврђаве од блата“ говори о страдању цивила у овом логору. „Филм показује како су многи од њих, упркос насиљу и мукама, успешно сачували сопствени здрав дух и скромност. У њиховим исповестима није било ни трунке осветољубивости“, казао је Тот.

 

7. Страдали у НОБ-у

 

Највећи број страдалих у НОБ-у (2.450 од 2.897) погинуо је 1944. и 1945. године, па је логично да је највећа концентрација у Барањи и око ње (приликом пробијања фронта или у борбама пре пробијања) или у правцу узводно уз Драву према Словенији.

На Сутјесци је страдало 19 бораца из Бачке. Овај податак о броју страдалих на Сутјесци по географским подручјима могао би да буде један од индикатора антифашистичке борбе пре мобилизације пред сам крај рата.

 

8. Закључак

 

У односу на рад Јована Мирковића (видети литературу) постоје неслагања у погледу места страдања (на пример, овде је израчунато више страдалих у Новом Саду а мање у Чуругу и Жабљу, али у укупном броју нама већих разлика), али суштина наведена у уводу и приложене табеле у раду указују на општу слику: ликвидацију Јевреја у логорима, и страдање Срба у логорима и директном терору.

 

Музеј жртава геноцида у Београду

Владимир Р Ђурић „Географски распоред новоколонизованог становништва у Војводини“. Гласник етнографског института САН кр II-III (1953-1954)

Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године. Књига II. Присутно становништво по вероисповести

Јован Мирковић „Жртве Војводине у Другоме светском рату према до сада обрађеним подацима Анкетног одбора Скупштине Војводине“.

http://www.pressonline.rs/info/politika/62905/film-lasla-tota-o-stradanju-u-radnom-logoru-sarvar.html

СЗС, попис становништва из 1948. године

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>